Nakon juče održane završna javne rasprave o Programu razvoja turizma grada Valjeva za period 2023-2030. godine, svoje viđenje i komentar dao je u autorskom tekstu prof. dr Vladimir Krivošejev. Kako je navedeno, po okončanju javne rasprave, koja je trajala duže od dva sata, prisutni građani su na predlog dr Krivošejeva, prvo aklamacijom, a potom i dizanjem ruke, jednoglasno izglasali zaključak da priloženi dokument može da predstavlja kvalitetnu polaznu osnovu za dalju detaljnu, temeljnu razradu, koja bi dovela do stvaranja realnog, kvalitetnog i upotrebljivog programa razvoja, ali nipošto završni dokument koji bi bio poslat gradskoj Skupštini na usvajanje. Prof. dr Vladimir Krivošejev je Viši naučni saradnik i muzejski savetnik, koji je prethodno institutsko naučno zvanje Naučni saradnik stekao na osnovu niza radova na teme vezane upravo za kulturni turizam, autor je dvadesetak naučnih članaka i izlaganja na naučnim skupovima, zatim monografija “Muzeji, menadžemnt, turizam” i “Upravljanje baštinom i održivi turizam”, a koautor udžbenika “Uvod u turizam sa osnovama ruralnog turizma”.
“U ime Grada Valjeva, kao organizatori javne rasprave, a ne uzimajući učešće u njoj, u sali su bila prisutna dva gradska činovnika i direktorka Turističke organizacije Valjevo. Gradonačelnik, drugi izvršni organi lokalne vlasti, kao i načelnici gradske uprave i njenih odeljenja, nisu prisustvovali raspravi. Niko nije bio prisutan ni u ime izrađivača programa (Centar za istraživanje i studije turizma iz Novoga Sada). Umesto njih, program je predstavio, i javnu raspravu veoma korektno vodio njihov spoljni saradnik iz Valjeva Miloš Gajić. Ovakav odnos na najeksplicitniji način ukazuje da aktuelne gradske vlasti razvoj turizma u Valjevu ne zanima, i da usvajanje Programa predstavlja puko ispunjavanje zakonskih formalnosti, bez iskrene namere da se on i realizuje. Sa druge strane, neprisustvovanje izrađivača navodi na pretpostavku da je rad na planiranju razvoja turizma Valjeva za njih bio puka tezga, koju su usputno odradili, uz mnogo propusta, na šta ukazuje i zamerke koje su izneli prisutni građani”, ukazuje u autorskom tekstu poslatom medijima prof. dr Vladimir Krivošejev.
On dalje navodi da je indikativno da prisutne građane niko nije registrovao, da njihove sugestije nisu snimane, kao i da nije vođen zvanični zapisnik. Istine radi, lične pribeleške su beležili direktorka Turističke organizacije i jedan od pomenutih gradskih činovnika, napominje Krivošejev.
Izneti su podaci da je javnoj raspravi prisustvovalo oko 25 zainteresovanih građana, među kojima i dva odbornika u gradskoj Skupštini.
“Konstruktivnim komentarima učešće u javnoj raspravi uzelo je desetak prisutnih: stručnjaka, predstavnika civilnog sektora iz različitih udruženja koja imaju direktnog dodira i iskustva sa turizmom, zainteresovanih građana i predstavnika opozicionih partija (prof dr. Vladimir Krivošejev, dr Slobodan Ilić, Dragić Tomić, Mirjana Gavrilović, Dragan Popović, Nemanja Jakovljević, Željko Trifunović i dr).
Između ostaloga, iznete su i sledeće činjenice:
-Pri izradi plana pravih prethodnih, a obaveznih konsultacija, sa zainteresovanom javnošću nije bilo, pre ove, koja je trebala da bude završna.
-Zbog niza birokratskih problema Program razvoja turizma Valjeva neće biti usklađen sa Strategijom razvoja turizma Srbije.
-Pri radu na planu fokus grupe nisu kvalitetno formirane i u njima nisu učestvovali predstavnici akademske zajednice stručni i kvalifikovani za konkretnu tematiku.
-Anketiranje turista je realizovano na višestruko neprimerene načine, od broja anketiranih, preko mesta, do vremena anketiranja.
-Metereološki presek stanje je izrađen na neadekvatan način (godišnji, iz 2022. godine, umesto višegodišnjeg proseka)
-Pri analizi aktuelnog stanja načinjeno je niz pogrešnih zaključaka, što je moralo da se odrazi i na planiranje; između ostaloga predviđeno je štošta što već postoji, a izostavljene su mnoge neophodne mere.
-U predviđenim aktivnostima predloženo je formiranje Saveta za turizam, ali ne i neophodne destinacijske menadžment organizacije.
-Pri planiranju razvojnih koraka, kako za Tešnjar, Brankovinu i Divčibare, tako i za druge potencilalne i realne atrakcije i mikrodestinacije predlozi su bili šturi i uopšteni, bez planiranja sadržaja koje diktiraju savremeni trendovi turizma, poput formiranja glamping centara i difuznih hotela.
Po okončanju javne rasprave, koja je trajala duže od dva sata, prisutni građani (u tom trenutku njih 15-ak) su na predlog dr Krivošejeva, prvo aklamacijom, a potom i dizanjem ruke, jednoglasno izglasali sledeći zaključak:
Priloženi dokument može da predstavlja kvalitetnu polaznu osnovu za dalju detaljnu, temeljnu razradu koja bi dovela do stvaranja realnog, kvalitetnog i upotrebljivog programa razvoja, ali nipošto završni dokument koji bi bio poslat gradskoj skupštini na usvajanje”, naveo je u autorskom tekstu prof. dr Vladimir Krivošejev.