Biodistrikt Kolubara je prvi biodistrikt u Srbiji, uopšte u Jugoistočnoj Evropi, a osnovan je u maju prošle godine u selu Tolić, opština Mionica. Biodistrikt je model koji na osnovu teritorijalnog razvoja jedne oblasti doprinosi održivom razvoju cele te oblasti, pri čemu je ceo koncept zasnovan na principima organske proizvodnje. U Biodistriktu ne učestvuju samo organski proizvođači i prerađivači, već i ostali akteri na tom području, kao što su turistički radnici, ugostiteljski objekti, obrazovne i naučne institucije, udruženja, svi koji mogu da doprinesu lokalnom regionalnom razvoju, ukratko je objasnila Ivana Simić, generalni sekretar Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje “Serbia Organika” prilikom posete medija Biodistriktu Kolubara.
Ova poseta mediija koja je imala za cilj upoznavanje medija sa konceptom biodistrikta, primerima dobre prakse, akterima na terenu, lokanim inicijativama koje podstiču transformaciju prehrambenih sistema, održivu poljoprivredu i razvoj ruralnih sredina u Kolubarskom okrugu organizovana je u utorak u sklopu projekta UN agencija u Srbiji “Od zrna do održivosti – prehrambeni sistemi za sve”.
Poseta je počela obilaskom Istraživačke stanice Petnica gde je predstavljen koncept biodistrikta i Biodistrikta Kolubara, ali i rad stanice i jedan od najpopularnijih festivala u ovom delu Srbije, Mountain Music Fest. Usledila je poseta Narodnom muzeju Valjevo, a potom i poseta organskoj farmi “Organela” i imanju Sretenovića vodenica.
Asocijacija “Serbia Organika” postoji 16 godina tokom kojih su se intenzivno bavili razvojem organske proizvodnje u našoj zemlji, na svim nivoima, u pogledu povećanja broja organskih proizvođača, povećanja površina koje se nalaze pod seritfikovanom organskom proizvodnjom, ali i razvijanja nekih drugih oblika proizvodnje.
“Pre dve i po godine smo se susreli sa konceptom Biodistrikta i shvatili da je to jedan alat, inovativni mehanizam koji bi mogao da pomogne Srbiji da još intenzivnije razvija organsku proizvodnju. U tom trenutku to je bilo na nivou naučne fantastike, koncept koji u svetu tek počinje da raste, najviše u Italiji koja je kolevka toga. Pre dve godine smo počeli intenzivno da radimo na izgradnji prvog Biodistrika i prošle godine u maj, u selu Tolić nadomak Mionice zvanično osnovali Biodistrik Kolubara, prvi u Srbiji”, istakla je tom prilikom Ivana Simić, generalni sekretar “Serbia Organika”.
Osnovni razlog zbog čega su se odlučili za Kolubarski okrug je što su ga prepoznali kao oblast koja ima veliki potencijal, kako prirodni, tako i društveni i kulturno-istorijski, a nije valorizovan na odgovarajući način.
“Imali smo inicijalnu grupu u Kolubarskom regionu organskih proizvođača koja nije velika, ali nikad se nismo rukovodili kvantitetom, bilo nam je bitno da su ljudi u Kolubari brzo prepoznali ono šta mi pričamo i šta želimo da uspostavimo. Krenuli smo da po metodologiji međunarodne mreže biodistrikta gradimo ovu priču u Srbiji. Dozvolili smo sebi da budemo inovativni i originalni, nismo hteli slepo da se držimo svega onoga što piše, te smo se potrudili da napravimo model za koji smo smatrali da može najbolje da uspe u Srbiji, da ga prilagodimo našem mentalitetu, prilikama i situacijama na terenu. Dobili smo veliko priznanje od mreže za tu metodologiju koju prati i pravilnik kao uputstvo za sve one koji bi u budućnosti hteli da razviju biodistrik u Srbiji, a Biodistrikt Kolubara je prepoznat na međunarodnom nivou, postao je deo međunarodne mreže ekoregiona i uvršćen je na njihovu oficijelnu mapu, i to sve za manje od godinu dana otkako smo ušli u ovaj proces”, navela je Ivana Simić.
Pavle Đorđević se u naš kraj doselio iz Beograda, godinama živi u Gornjoj Bukovici, 2017. godine osnovao je farmu organske proizvodnje “Organela” i koordinator je Biodistrikta Kolubara. Kada se odlučivalo koji kraj će biti biodistrik, da li Zlatiborski okrug, južna ili istočna Srbije, izbor je pao na Kolubarski okrug, a kako Đorđević objašnjava, ovde je već neformalno bio osnovan biodistrikt, napravljena je saradnja između organskih farmi, turističkih agencija i drugih subjekata, te je bilo lako i formalno ga osnovati.
“Tokom studija na Poljoprivrednom fakultetu, naš kolega iz Valjeva Andrija Marjanović dovodio me u ovaj kraj i ono što je velika vrednost ovog kraja nisu samo prirodne lepote, mislim da su ljudski resursi broj jedan. Nigde nisam video da se na lepši način ispoljava lokal patriotizam, a to je kada dođete ovde u kraj svako iz ekipe je znao da kaže sve o svakom delu grada, okoline”, naveo je Pavle Đorđević.
Prema njegovim rečima jedan od prioriteta, pored same organske proizvodnje, očuvanje prirode i biodiverziteta, pa su na nivou biodistrikta dogovorili da svaka organska farma godišnje zasadi minimum sedam stabala i napravi dva perma modela.
“Cilj je da iskoristimo sve resurse oko nas. Na primer, orezuješ grančice jabuke, šljive, pa to iseckano granje staviš kao prvi sloj, kosiš travu, staviš travu kao drugi sloj, imaš seno, to je treći sloj i tako dobiješ sendvič model. Onda se to sve malo razgrne, ubaci se zemlja i posada biljka. Taj perma model kreće da se razlaže, kompostira i tu gajiš zdravu biljku, ne moraš da đubriš, nema okopavanja, manje je korova, a ujedno iskorišćavaš sve resurse iz svoje okoline, nemaš problem šta ćeš sa tim otpadom koji si pre morao da spališ iako nije dozvoljeno”, objasnio je Đorđević koji je na svojoj farmi celokupnu proizvodnju prebacio na perma modele i više nema oranja, freziranja zemljišta, a samim tim biodiverzitet je buknuo.
“Organska proizvodnja je regenerativna, oživljava celu prirodu, ne koristi hemijska sredstva, na nekim površinama smo obustavili obradu zemljišta pa su se pojavile neke nove vrste biljaka. U našem kraju pojavila se i organska farma sa bušama, autohtona sorta krava, koja je u početku brojala pet, a danas oko 30 grla. One su samoodržive, zahvalne za gajenje, potrebne prirodi. Iako su niskoproduktivne, kvalitet njihovog mesa i mleka je na visokom nivou i one su nam neka vrsta prekretnice, da stanemo i zapitamo se čemu težimo, kvantitetu ili kvalitetu”, navodi koordinator Biodistrikta Kolubara uz napomenu da im je cilj da urade harmonizaciju proizvodnje i obezbede komplementarnost proizvoda, da jedni gaje šargarepu, drugi cveklu, treći nešto drugačije u cilju zajedničkog nastupa na tržištu.
Prema poslednjem popisu u poljoprivredi oko 48% nosioca poljoprivrednih gazdinstava čine ljudi stariji od 65 godina. Prilikom ove posete postavljeno je pitanje ko će se za pet, deset godina baviti poljoprivredom, ali ohrabruju ovi mladi ljudi i koncepti koji ih podržavaju.
B. M.