Poezija poznatih srpskih pesnika Brane Petrovića, Dobrice Erića, Ljubivoja Ršumovića, Miroslava Antića, Ljubomira Simovića, Branka Miljkovića, Vladislava Petkovića Disa, Matije Bećkovića i drugih u sprezi sa ličnim životnim pričama ukratko opisuje netipičnu pozorišnu formu, autorsko delo našeg sugrađanina, sjajnog glumca, člana Jugoslovenskog dramskog pozorišta Nebojše Milovanovića nazvano “Stand Down”. Valjevci su bili u prilici da povodom Dana grada uživaju u raskošnom talentu svog sugrađanina, neverovatnog šarmera koji nas je odabranom pesmom i pričom, uz zanimljivo osmišljene video ilustracije i sjajnu muzičku podršku, podsetio na neka bolja vremena, ali i aktuelne prilike u kojima se svi nekada nađemo, na ovaj ili onaj način. Ovo je Nebojšino treće gostovanje u Valjevu sa “Stand Down”–om, ali svaki put drugačije, originalno.
“Danas je 21. mart – Svetski dan poezije, a pre devet godina, na isti dan, sam prvi put igrao “Stand Down” u Beogradu, i večeras, u gradu u kome sam se rodio i odrastao ulazimo u desetu godinu igranja. To je jedna dinamična stvar koja se menja iz izvođenja u izvođenje i kako ja saznajem neku novu poeziju, neke nove priče, ja to unapređujem sa novim muzičarima. U početku sam bio sam, posle sam uključio muziku, doveo neke divne muzičare, tako da je svaki put originalna verzija. Naš Valjevac, reditelj Milan Nešković mi je pomogao u početku i sada je to jedna stvar koja raste”, otkrio je Milovanović, koga je profesor sa Akademije Vlada Jevtović iz milošte zvao Jesenjin, tako smo saznali.
Milovanovič je bio jedan od retkih studenata, da ne kažemo privilegovanih, koji je zbog svog izuzetnog talenta, načina na koji govori poeziju, dobio priliku da na finalnom ispitu na kom se izvode drama i komedija, govorio pesmu (“Đavo na selu” Ljubomira Simovića) i komediju!
“Neke stvari prosto isplivaju i pored ostalih žanrova i medija iz kojih me ljudi dugi niz godina poznaju, u kojima ostvarujem uloge, ispostavilo se da imam taj dar da dobro govorim poeziju, mogu da kažem neskromno, koji je na neki način provodnik između tih velikih pesnika i publike i to je nešto što publika prepoznaje. Tako je i nastao “Stand Down”, želeo sam da sve te pesme stavim na jedno mesto i da ih uobličim u neko pozorišno veče, koje nije klasično veče ili obično poetsko veče, ovo je veče koje ima neku drugu notu, kome sam ja dao neki autorski izraz”, objasnio je talentovani Nebojša Milovanović.
Nije tajna, opšte je poznato koliko se Valjevaca danas uspešno bave glumom, režijom. Kako Valjevci sarađuju, drže li se jedni drugih, koliko im je bitna činjenca da dolaze iz ovog grada, Nebojša kaže:
“Ima to veze. Svako od nas ima svoj jedinstven put svakome svojstven, ali kad se god susretnemo ti osećaš da imaš nekog ko je iz istog štofa. Nije to samo govor. To je, kao što je Dejan Mijač govorio i isticao kao neku vrstu posebnosti, nečega čemu mi svi težimo, glumci pre svega, Valjevci, borbe za nekom čistotom, ne samo govora, nego i istine za koju se svi borimo, neke pravdoljubivosti, isteravanja na čistinu. Mi smo u velikom gradu i sa ponosom ističemo da smo iz Valjeva i uvek smo nekako tu jedni za druge. Nedavno smo Nenad Jezdić i ja radili predstavu “Razvojni put Bore šnajdera”, pre neki dan je bila premijera u JDP. U pitanju je tekst napisan u nekim lokalitetima, valjevskim selima, sa akcentom na srpski jezik. Književnik Aleksandar Popović je najdragoceniji u tom pletivu srpskog jezika, a “Razvojni put Bore šnajdera” je najbolji tekst na srpskom jeziku do 1941. do 1991. godine, ne slučajno. Kolege znaju da je to, kako da kažem, neka naša niša i da se mi tu dobro snalazimo i to je dragoceno”, poručio je glumac u čijim sjajnim ulogama smo uživali u filmovima “Lajanje na zvezde”, “Bure baruta” i drugim, brojnim serijama, a kao član Jugoslovenskog dramskog pozorišta redovno je i na sceni Centra za kulturu.
Priča o pozorištu logično je namtnula i temu ili bolje rečeno bolnu tačku, rak ranu kulturnog života Valjeva, profesionalnog pozorišta.
“To je priča koju slušam dugo. Imali smo prilike i razne inicijative da dajemo neke svoje predloge, nažalost, nije se tu mnogo uradilo. Nema mnogo veze to što ima mnogo Valjevaca koji su završili glumu, to nije presudno, svako od nas ima neki svoj put. Ima puno mladih koji još uvek nisu našli svoje uhlebljenje i koji bi sigurno tu pravili svoje pozorište i biće ih sigurno. Ali, to je za grad bitno. Mogu da kažem posle 20 godina rada, svako mesto koje ima pozorište, ima svoju publiku i mi to osećamo. U Valjevu postoji publika, ali to je publika koja je željna pozorišta, to je mali broj ljudi koji znaju šta je pozorište i jedva čekaju svaku kvalitetnu predstavu koja dođe, ali radi se o negovanju, stasavanju te publike i razlici nečega što se zove grad. Valjevo jeste grad, piše se da je grad, ali suštinski, jedna od stvari koje čine grad je pozorište i to čini veliku razliku”, poručio je Nebojša koga ćemo krajem meseca gledati u predstavi “Pučina” u režija Egona Savina.
B. M.
Facebook komentari