Obrazovanje kao jedna od ključnih temelja društva i pitanje njegovog oporavka bili su u fokusu tribine Studentske liste „Studenti pobeđuju!“ u Valjevu, na kojoj je predstavljen deo izbornog programa posvećen reformi obrazovnog sistema. Program, koji obuhvata više od 200 stranica i u čijoj izradi je učestvovalo više od 70 nastavnika, profesora, roditelja i studenata, predviđa niz mera usmerenih na unapređenje kvaliteta nastave, položaja prosvetnih radnika, razvoja nauke i savremeniji pristup učenju.
Na tribini su, uz akademika Radomira Saičića, govorili docentkinja FON-a u Beogradu Milica Jovanović i profesor Hemijskog fakulteta, fizičar, naučni novinar i pisac Slobodan Bubnjević, koji su kandidati za narodne poslanike na Studentskoj listi, kao i profesorka matematike Valjevske gimnazije Svetlana Dašković Milovanović. Učesnici su ukazali da oporavak sistema neće biti nimalo lak, ni brz i da će zahtevati ozbiljne promene, ali da studentski pokret daje snagu i uliva nadu da je promena moguća. Poruka tribine bila je da se na probleme obrazovanja mora odgovoriti znanjem, stručnošću i spremnošću da se menja ono što godinama ne funkcioniše.
Akademik Radomir Saičić ocenio je da je obrazovni sistem u Srbiji ozbiljno ugrožen i da njegov oporavak zahteva sveobuhvatan pristup i jasno definisane mere. Obrazovanje je uporedio sa krvotokom države, ističući da od njegovog funkcionisanja zavisi zdravlje čitavog društvenog organizma.
„Obrazovanje je za državu ono što je krvotok za čoveka. Ono opslužuje sve organe – mozak, bubrege, srce i sve funkcioniše ako ima krvi, a ako je nema, onda slabo. Srpsko obrazovanje je jedan pacijent koji boluje od angine pektoris i bolesti malih krvnih sudova, ateroskleroze, zakrčenja, dakle veliki problemi. Došli smo da Valjevcima i svim onima koje to zanima damo tačnu dijagnozu i ukažemo na terapeutske mere koje treba preduzeti da bi pacijent preživeo, osećao se dobro i ponovo bio u punoj formi“, kazao je akademik Saičić.
Govoreći o mogućnosti promene, Saičić je Studentski pokret opisao kao svojevrsnu „imunsku reakciju“ društva, ocenjujući da je studentska inicijativa u međuvremenu prerasla u narodni pokret. Istakao je da Studentska lista treba da artikuliše tu energiju i pretoči je u konkretna rešenja, koja bi, kako je rekao, trebalo da počnu da se sprovode od novembra. Ukazao je da se problemi koji su se godinama nagomilavali ne mogu rešiti preko noći, već da će oporavak zahtevati ozbiljan i realan pristup, odlučnost i spremnost da se naprave potrebne promene.
Na konkretne probleme u obrazovanju i mere predviđene programom ukazala je docentkinja Fakulteta organizacionih nauka Milica Jovanović, ističući da sistem mora više da se oslanja na znanje i kritičko mišljenje, ali i da nastavnicima omogući više vremena za neposredan rad sa učenicima. Govoreći o stanju u školama, posebno je ukazala na nedovoljno funkcionalna znanja učenika i loše rezultate na PISA testovima, navodeći da bi jedan od odgovora trebalo da bude veća primena projektnog i istraživačkog rada, umesto pretežno teorijskog usvajanja gradiva. Promene, kako je navela, podrazumevaju i rasterećivanje nastavnih programa, kao i istovremeno rešavanje aktuelnih problema u školstvu i dugoročno unapređenje nauke i njenog mesta u obrazovanju.
„Naša poruka je ono što je poruka celog programa, a to je – znanje je moć. I zapravo naše društvo mora da počiva na znanju. Kritička misao je ono što mora da se razvije u našem društvu i to je ono nad čime ćemo mi raditi i kroz program i nakon što se dobiju ovi izbori“, poručila je Jovanović.
Na značaj nauke i istraživanja za budućnost obrazovanja, ali i na položaj nastavnika u sistemu, ukazao je profesor Hemijskog fakulteta Slobodan Bubnjević. Kao jedan od ključnih problema izdvojio je veliki broj nastavnika angažovanih na određeno vreme, ocenjujući da je za ozdravljenje sistema neophodno vratiti sigurnost, zakonitost i meritokratiju u obrazovne ustanove.
„Ogroman je broj mera koje pre svega podrazumevaju jedno veliko oslanjanje na nauku i na naučno istraživanje. Ove mere podrazumevaju duboku transformaciju, ali pre svega na nivou vraćanja dostojanstva profesoru, kroz smanjenje korupcije, omogućavanje profesorima da za svoj rad budu plaćeni i da budu sigurni na radnom mestu. Mi u ovom trenutku imamo dve trećine nastavnog kadra u Srbiji koji radi na određeno vreme. S tom praksom ucenjivanja ljudi se mora prestati, jer je to način da ozdravimo sistem. To ne zahteva ni veliko vreme ni trud, nego prosto poštovanje zakona i uvođenje reda, gde ćemo vratiti meritokratiju u obrazovni sistem. Samim tim ćemo poboljšati i iskoristiti sav onaj kreativni doprinos koji nastavni kadar u Srbiji ima i zasnovati ga na naučnom znanju, čime ćemo omogućiti da naši učenici budu spremniji za budućnost koja dolazi“, istakao je Bubnjević.
Da problemi u obrazovanju nisu posledica pojedinačnih poteza, već rezultat procesa koji traje godinama i decenijama, ocenila je profesorka matematike u Valjevskoj gimnaziji Svetlana Dašković Milovanović. Prema njenim rečima, obrazovni sistem se kroz brojne reforme, uredbe i zakone sve više udaljava od osnovnog cilja – da učenicima pruži kvalitetno i funkcionalno obrazovanje. Kao konkretan primer, navela je reformu sa uvođenjem izbornih predmeta, koja je, prema njenim rečima, učenicima prvog razreda gimnazije donela čak 17 predmeta. Kada se tome dodaju obaveze ocenjivanja iz svakog predmeta, učenici su se, kako je istakla, već od kraja septembra suočavali sa velikim brojem provera znanja – u pojedinim nedeljama sa po dva ili tri testa.
„Drugi problem koji uočavam jesu preobimni nastavni planovi i programi. Piše se tek da bi bilo napisano nešto u udžbeniku, ne postavlja se pitanje koliko to naši učenici mogu da savladaju i da li se to može postići u kratkom periodu koji je ograničen fondom časova. Sistem nije usmeren na to da iz njega izvedemo obrazovanog čoveka, već, naprotiv, da izvedemo što manje obrazovanog čoveka. Zašto je to tako? Pa, obrazovan čovek je moćan čovek. Ovaj sistem ne želi moćnog čoveka. Obrazovan čovek je samosvestan, zna šta želi i sigurno zna da ne želi ovako uređen sistem“, rekla je Dašković Milovanović.
Ona je ocenila da učenici danas završavaju školovanje sa nedovoljno znanja da bi bili konkurentni u daljem obrazovanju i na tržištu rada.
„Ono što mogu reći kao nastavnik u gimnaziji jeste da naša deca, ne mogu reći da imaju loše znanje, nego bih pre rekla da ga skoro nemaju. Ako izlazimo na tržište, ako posmatramo našu zemlju i okruženje, naši učenici u takvom smislu nisu konkurentni nigde. Predodređeni smo za neke osnovne poslove, za neka najjeftinije plaćena zanimanja“, rekla je ona, dodajući da nadu vidi u studentskom pokretu i novoj volji da se obrazovni sistem menja.
