„SVANUĆE“: „ZAHTEVAMO ODGOVORE O KLIZIŠTIMA I BEZBEDNOSTI AKUMULACIJE STUBO-ROVNI“

Odbornici opozicione koalicije „Svanuće“ zatražili su od Ministarstva rudarstva i energetike, Grada Valjeva i JP „Kolubara“ odgovore o bezbednosti akumulacije Stubo-Rovni i uslovima pod kojima su odobrena geološka istraživanja u njenom slivnom području. Pozivajući se na stručni izveštaj kompanije „Energoprojekt Hidroinženjering“ iz 2009. godine, ukazali su na to da su na području Poćute registrovana aktivna, umirena i potencijalna klizišta, uz upozorenje da tehnički zahvati i veštačke promene prirodne ravnoteže mogu dovesti do njihove aktivacije. Na konferenciji za medije, odbornici „Svanuća“ su zatražili da nadležne institucije, na osnovu stručnih nalaza i dokumentacije, odgovore da li su brana i akumulacija bezbedne i da li je garantovana sigurnost građana Valjeva koji se nalazi nizvodno od brane, imajući u vidu moguće rizike od aktiviranja klizišta i uticaja geoloških istraživanja.

Odbornik Goran Gavrilović ukazao je da Ministarstvo rudarstva i energetike ni nakon pet meseci nije odgovorilo na dopis JP „Kolubara“ Stubo-Rovni, upućen u maju 2026. godine, koji se odnosi na geološka istraživanja u slivnom području akumulacije, a o kojem je već bilo reči na prethodnom skupštinskom zasedanju i ranijoj konferenciji za medije „Svanuća“.

On je posebnu pažnju posvetio nalazima iz stručnog izveštaja kompanije „Energoprojekt Hidroinženjering“ iz 2009. godine, u kojem su na području Poćute, na površini od oko 200 hektara, evidentirana aktivna, umirena i potencijalna klizišta.

„Bilo kakav tehnički zahvat ili veštačka promena prirodne ravnoteže na ovom području može izazvati aktivaciju ovih procesa, što direktno ugrožava branu, akumulaciju, a samim tim i bezbednost nizvodnih područja“, citirao je zaključak stručnjaka koji je naveden u izveštaju.

Gavrilović je otvorio i pitanje da li je nestabilnost terena jedan od razloga zbog kojih akumulacija Stubo-Rovni još nema upotrebnu dozvolu, da li su klizišta u međuvremenu sanirana i da li se njihovo stanje redovno prati, kao i postoje li novije stručne analize i izveštaji.

„Videli smo nedavno šta se dogodilo u Nepalu, gde je jedno ogromno klizište izazvalo razornu katastrofu uništavajući infrastrukturu, ali nažalost i ljudske živote.Mi ne tvrdimo da će se takav scenario dogoditi u Rovnima, ali imamo ozbiljna stručna upozorenja i obavezu da to ne smemo da ignorišemo“, naglasio je Gavrilović, ukazujući na značaj kontinuiranog nadzora i stručne procene mogućih rizika po branu i stanovništvo nizvodno od akumulacije.

Govoreći o izdvajanjima za rad JP „Kolubara“ Stubo-Rovni, naveo je da građani Valjeva za njegove usluge godišnje izdvajaju oko 100 miliona dinara, ističući da grad još ne dobija vodu iz akumulacije.

„Minimum onoga što očekujemo je bezbednost i sigurnost brane, akumulacije, ali pre svega građana Valjeva. Grad Valjevo se nalazi nizvodno od brane i od akumulacije, i ne daj Bože nekog klizišta bi moglo da izazove razornu katastrofu. Zato tražimo odgovor i od Ministarstva i od Grada Valjeva i od JP “Kolubara”, potkrepljen stručnim dokazima, da li smo mi građani Valjeva nizvodno od brane danas sigurni i bezbedni ili ne”, naglasio je Gavrilović.

Na mogućnost uticaja geoloških istraživanja na akumulaciju ukazao je i odbornik „Svanuća“ Ivan Manić, koji je predstavio odnos istražnih polja kompanije „Konstantin Resources“ i granica slivnog područja akumulacije. Posebno je izdvojio istražno polje Kamenita kosa, za koje je naveo da se gotovo u potpunosti preklapa sa slivnim područjem Stubo-Rovni.

Manić je istakao da se geološka istraživanja moraju razmatrati u skladu sa važećim propisima i posebnim režimom zaštite akumulacije, imajući u vidu da je Vlada Srbije usvojila Prostorni plan područja posebne namene sliva vodoakumulacije Stubo-Rovni, dok je 2016. godine doneto rešenje o utvrđivanju zona sanitarne zaštite.

„Zato postavljamo jednostavno, ali suštinsko pitanje: da li su prilikom izdavanja odobrenja za geološka istraživanja razmatrani svi relevantni nalazi o stabilnosti terena, kao i ograničenja propisana za zaštitu akumulacije? Ukoliko jesu, tražimo da javnosti budu dostupni dokumenti koji to potvrđuju. Ukoliko nisu, nadležne institucije moraju da objasne zbog čega“, poručio je Manić.

Posebno se osvrnuo na deo dopisa JP „Kolubara“ Stubo-Rovni u kojem se upozorava da bi mehanički ili hemijski zahvati u terenu mogli da utiču na njegovu stabilnost, bezbednost brane i kvalitet vode namenjene vodosnabdevanju. Prema njegovim rečima, takva upozorenja zahtevaju da se rizici stručno procene pre početka radova koji bi mogli da promene prirodnu ravnotežu terena.

Manić je postavio i pitanje zbog čega Ministarstvo nije odgovorilo na dopis javnog preduzeća, naglašavajući da izostanak odgovora sam po sebi ne dokazuje da su odobrenja izdata protivno propisima, ali da javnost ima pravo da zna na osnovu kojih procena i dokumentacije su odluke donete.

Na kraju obraćanja izneo je pet zahteva koalicije „Svanuće“:

1. Da Ministarstvo bez daljeg odlaganja odgovori na dopis JP „Kolubara“ Stubo-Rovni od 4. maja 2026. godine i objavi informacije o odobrenjima za geološka istraživanja u slivu akumulacije.

2. Da se objavi relevantna dokumentacija na osnovu koje su odobrenja izdata, uključujući uslove i mišljenja nadležnih institucija.

3. Da se jasno saopšti da li su prilikom odlučivanja razmatrani nalazi o nestabilnosti terena iz 2009. godine i upozorenja o mogućnosti aktiviranja klizišta.

4. Da se javno predstavi odnos granica istražnih polja prema zonama sanitarne zaštite i njihova usklađenost sa važećim prostornim planom.

5. Da se pre izvođenja radova koji bi mogli da promene prirodnu ravnotežu terena sprovede stručna procena mogućih uticaja na stabilnost terena, bezbednost brane i kvalitet vode.

Manić je naglasio da ovi zahtevi ne predstavljaju poziv na proizvoljnu zabranu geoloških istraživanja, već zahtev za transparentnim postupanjem institucija, primenom principa predostrožnosti i poštovanjem propisa.

„Ne iznosimo tvrdnju da su geološka istraživanja već ugrozila branu Stubo-Rovni. Ne tvrdimo da je nastupila šteta, niti da je svaka istražna aktivnost na ovom prostoru nužno opasna. Ali postoje dokumentovani nalazi o nestabilnosti terena, postoje izdata odobrenja za geološka istraživanja u slivnom području, postoji zvaničan dopis upravljača hidrosistema koji upozorava na moguće posledice mehaničkih i hemijskih zahvata. To su činjenice koje zahtevaju odgovore, a ne ćutanje“, zaključio je Manić.