Na tribini “Tešnjar ima budućnost” koja je u petak uveče održana u organizaciji Valjevskog pokreta otpora, meštani Tešnjara i Desankinog trg izneli su zajedničke probleme sa kojima se suočavaju godinama unazad, a organizatori su prezentovali predlog strategije očuvanja i razvoja stare gradske čaršije, koju su pripremili zajedno sa svojim sugrađanima. Tešnjarci i naši sugrađani iz uskog gradskog jezgra su kao ključne naveli probleme sa infrastrukturom, bukom, saobraćajem, parkiranjem, vodovodom. Prof. dr Vladimir Krivošejev je ispred Valjevskog pokreta otpora predstavio nacrt Strategije budućnosti Tešnjara i predlog plana kako da se oživi stara gradska čaršija i privuku turisti.
Rođeni Tešnjarac Ivan Jakovljević istakao je da je Tešnjar poslednje tri-četiri decenije potpuno zaboravljen i da ga je neophodno vratiti u žižu interesovanja grada i države kako bi dobio status kakav zaslužuje biser i simbol Valjeva. Jakovljević je naveo da konkretni problemi u Tešnjaru mogu da se vide golim okom – loša infrastruktura, neregulisan saobraćaj, zabrana parkiranja, često pucanje vodovodnih cevi, nezaštićeni elektro-ormari, a kao poseban problem naveo je buku.
“Grad i država nemaju jasnu ideju šta bi od Tešnjara. Tokom `60 i `70 godina bila je dobra zamisao da se Tešnjar očuva kao radna zona sa što manje naseljavanja, ali taj koncept se izgubio. Planska dokumeta i ostali gradski i državni akti nisi ispratili činjenično stanje na terenu i potrebe stanara. Svi ostali problemi koje sada imamo sa bukom, sa saobraćajem, sa infrastrukturom proistekli su iz toga što je Tešnjar zaboravljen. Iako se meni lično ne sviđa politička pozadina svega ovoga večeras i šta bi moglo da poprimi kasnije, mi više u Tešnjaru nemamo šta da izgubimo, moramo da se borimo da se vratimo u žižu i da se interesovanje države i grada prema Tešnjaru vrati na način kakav Tešnjar to zaslužuje kao biser i simbol grada”, naglasio je tridesetosmogodišnji Ivan Jakovljević, saobraćajni inženjer po struci.
Kako je istakao Jakovljević, Urbanistički plan Tešnjara iz 1986. godine kompletno je stavljen van snage i uopšte se ne primenjuje, osim nekih opštih pravila građenja koja su jako komplikovana, jer je reč o zaštićenoj zoni. Prema njegovim rečima, treba početi od donošenja Urbanističkog plana da bi on mogao da se sprovede, jer bez toga se ne može govoriti o razvoju Tešnjara na duže vremenske staze.
“Važno je da se infrastrukturno osmisli kako će Tešnjar da se obnovi. U Tešnjaru nema ništa da se vidi, rade vikendom kafane koje rade par sati uveče. Da bi se neki sadržaji napravili, mora infrastrukturno da se obnovi, da se to strateški osmisli kroz planska dokumenta. Moje komšije podržavaju ovakve akcije, ali imaju zadršku zbog toga što je ovaj skup u organizaciji neke od političkih opcija, nije više bitno ni kako se ona zove, ni da li je vlast, ni da li je opozicija, ljudi ne bi da idu tim putem. Tešnjar je vrlo važna stvar za grad da bi se svelo na polje politike, mi bismo svi voleli kad bi se svest u gradu promenila i kada bi se vršioci vlasti i svi zajedno više zauzeli za Tešnjar koji propada”, kazao je Jakovljević.
Valjevski pokret otpora stao je iza nacrta Strategije budućnosti Tešnjara koju je uradio i na tribini prezentovao prof. dr Vladimir Krivošejev. Krivošejev je u svom izlaganju istakao da priča o Tešnjaru kao filmskom gradu ne pije vodu, jer su u njemu već snimani brojni filmovi i seriji, a Tešnjar se ne razvija, naprotiv, kako naglašava, svakim novim snimanjem Tešnjar je sve lošiji, ne zbog filmova, već zbog “nedomaćinskog poslovanja grada Valjeva”. On je naglasio da Tešnjar, ako se razvija uz dobru strategiju, može da bude mnogo više od valjevske Baš čaršije, valjevske Skadarlije, ili Kazandžijskog sokačeta kakvo ima Niš.
“Da bi Tešnjar bio jedna takva četvrt na prvom mestu treba da se osmisli koji su sve sadržaji neophodni da u njemu budu. Potom, neophodno je da se nađu načini kako da se to dobije, neki objekti, neki stari zanati, neka galerija u Tešnjaru. Oni u ovom trenutku ne postoje. Nonsens je da se stara zgrada Valjevske banke, na Trgu Živojina Mišića, pretvara u gradsku galeriju savremene umetnosti. Takav jedan objekat bi morao da bude u Tešnjaru. Taj objekat može da bude antikvarnica, suvenirnica, može da bude još puno toga. Pored toga, ima starih zanata koji su komercijalni, što bi uz izvesne subvencije privuklo zanatlije da razvijaju svoju delatnost, ali da tu ne bude samo delatnost proizvodnje, već da njihove radionice budu dozvoljene za posetioce, da oni dolaze da vide kako se to proizvodi, da kupuju te proizvode i da se tu povremeno organizuju radionice i kursevi tih starih zanata. Treba naći ljude koji su voljni da se bave starim zanatima, poslati ih na obuku, da dobiju lokale koji će grad dobiti tako što će zameniti svoje stanove za objekte ovde u Tešnjaru. Ako je zanat nekomercijalan, onda bi ti ljudi bili finansirani kao opštinski činovnici. To sve od para koje postoje, jer masa ljudi u opštini sedi radi sedenja i te ljude treba uposliti i angažovati na tim aktivnostima. Ako očekujemo turiste, postoji u teoriji i u praksi širom sveta, pa i u Srbiji se javlja, ali u Hrvatskoj mnogo više, takoznavih difuznih hotela. Tešnjar je takav da je idealan da može da postane jedan takav difuzni hotel”, pojasnio je Krivošejev.
Da stanari Desankinog trga i uskog gradskog jezgra dele istu muku sa Tešnjarcima predočila je Milica Janevska. Osim torture bukom, Janevska je govorila i ogromnom problemu sa (nepropisnim) parkiranjem i malim brojem mesta za stanare na javnom parkingu iza zgrada Višeg i Prekršajnog suda. Takođe je navela da se stanari Knez Miloševe ulice, Desankinog i Trga Živojina Mišića, žale na nehigejnske uslove, jer se ulice, trgovi i pomenuti javni parking ne peru i ne održavaju kako treba i da u tom delu grada nedostaju kante za smeće. Ona se osvrnula i na potpuno devastiranu zgradu nekadašnjeg Radio Valjeva na Desankinom trgu uz komentar da je leglo pacova i da je prostor iza neuređen i zatrpan smećem.
“Zajednička nam je tortura bukom, muzikom sa zvučnika iznetih ispred ugostiteljskih objekata. Mi, stanari Desankinog trga organizovali smo se i više puta u večernjim satima merili buku koja je u stambenim objektima, dakle, u našim spavaćim sobama, iznosila od 75 do 90 decibela, dakle, duplo više nego što je dozvoljeno za ovaj deo grada i to na otvorenom. Prijave komunalnim milicajcima nisu rešile problem. Oni su, navodno, po prijavama izlazili na teren, ali muziku nisu prekidali, niti utišavali, a neretko su preko telefona bivali veoma neprijatni, komunicirali su neslužbeno, bagatelišuće, bez persiranja, skidajući odgovornost sa sebe i opravdavajući se nemanjem akreditacije za korišćenje aparata za merenje buke. Policijska uprava u Valjevu, koja je zakonski takođe odgovorna za reagovanje u smislu remećenja javnog reda i mira, odgovornost prebacuje na Komunalnu miliciju jer, da se tako izrazim, redovna buka i tortura muzikom iz kafića mora da bude izmerena, osim u slučajevima privatnih žurki, i tako, sve u krug”, istakla je Milica Janevska.
Janevska je naglasila da zakoni postoje, ali da se ne primenjuju i navela da se Udruženje građana “Stari grad – Tešnjar” na sve načine bori da to pitanje reši u zakonskim okvirima, ali potpuno bezuspešno. Prema njenim rečima, gradski čelnici i službe se ponašaju neodgovorno, postupaju protivno zakonu i na štetu građana svojim nečinjenjem.
“Udruženje “Stari grad” u svom izveštaju koji posedujem eksplicitno navodi da osim opstrukcije Gradske uprave ne postoji nijedan drugi razlog nesprovođenja važećih zakona i odluka. Naime, 2021. godine donet je novi Zakon o zaštiti od buke, a Skupština grada Valjeva izglasala je Odluku o načinu kontrole nivoa buke iz ugostiteljskih objekata u julu 2022. godine. I ništa od toga se u Valjevu ne primenjuje, jer Grad Valjevo nije pribavio akreditaciju za merenje buke od Akreditacionog tela Srbije, a prema informacijama do kojih je Udruženje “Stari grad” došlo, takav zahtev nikada nisu ni predali. Udruženje “Stari grad” nikada nije dobilo odgovor na zahtev za sprovođenje pomenutih zakonskih mera koje je poslalo načelniku Gradske uprave sredinom jula ove godine. Građani su ogorčeni i mi s pravom pitamo – koga onda štite te službe čije se plate finansiraju upravo iz naših džepova”, rekla je Milica Janevska.
Okupljenim građanima na tribini se obratio i Branko Ivković, jedan od osnivača Valjevskog pokreta koji je istakao da nedostaje inicijativa od strane Skupštine grada i da su četiri osobe ključne za rešavanja problema sa kojima se suočavaju meštani Tešnjara i koji žive u uskom gradskom jezgru. Uz navođenje imena gradonačelnika Valjeva Lazara Gojkovića, načelnika Gradske uprave Nebojše Petronića, načelnice Komunalne milicije Milice Petković i načelnice Komunalne inspekcije Milica Ostojić, Ivković je naglasio da srž rešenja problema leži u tome da u Gradsku upravu Valjevo treba da dođu stručni ljudi koji vole svoj grad.
M.P.M.