“Danas je velika hrabrost pisati poeziju. Kako je posati posle toliko napisanih knjiga, posle Relkea, Remboa, Borhesa, Laze Kostića, Crnjanskog, Desanke Maksimović? Pa valjda tako što ćemo te naše tradicije koju ja razumem na način na koji ju je razumeo i veliki čuvar i branilac evopske tradicija Ezra Paund – kao jednu lepotu koju čuvamo, a ne kao nekakav lanac za okivanje. Od tog kulturnog kapitala uzeti onu dematerijalizovanu i totemski očišćenu kost i u to uneti onaj svoj, lični dah, ličnu halucinaciju, spoj te dve stvari, kulture i kulturnog kapitala sa jedne strane i ličnog daha i ekspresije koju nosimo u sebi može u poeziji dati nešto veliko”, ovim rečima je dočarao svoje viđenje poezije ovogodišnji laureat Nagrade “Desanka Maksimović” pesnik Dragan Jovanović Danilov na svečanosti koja je u petak upriličena u Brankovini u organizaciji Matične biblioteke “Ljubomir Nenadović”, Zadužbine “Desanka Maksimović”, Grada Valjeva, Valjevske gimnazije i Narodne biblioteke Srbije.
Trideset drugi slavodobitnik ove prestižne pesničke nagrade ukazao je da je upravo poezija Desanke Maksimović važan deo pomenutog kulturnog kapitala.
“Govoriti o Desanki Maksimović to znači govoriti o pesnikinji koja je posedovala dar vesništva. Ona je bila jedna od najprefinjenijih duhova i najuzvišenijih srca u čijem delu se objavljuju zastrašujuće dubine realnosti, ali i onostranih sfera. Njena poezija pokazuje da nema druge obećane zemlje do one koju čovek može pronaći u sebi samom, u svojoj tradiciji kao mestu odakle ono staro sija jednim novim, oplemenjenim sjajem, u svom srcu… Mi se danas nalazimo u Brankovini, ali Brankovina nije za Desanku bila puko mesto na geografskoj karti, već je za nju bila nešto živo, živa čovekova suština, ili bolje reći živa rana iz koje izbija snaga nečeg dubokog, moćnog. Kad čujem za ime Desanka Maksimović i Brankovina setim se hebrejske reči ’ahav’, reč za ljubav, ali i reč koja znači brinuti se za ono što nam je dato i ostavljeno na dar. Zadužbina Desanka Maksimović, kao i Biblioteka u Valjevu su učinile mnogo, oni su to sabiralište koje se sa puno ljubavi brinu za ono što nam je Desanka ostavila na dar, kao i ljudi u Brankovini gde je jedno mesto hodočašća poeziji”, poručio je okupljenima Dragan Jovanović Danilov uporedivši prostor u kom su se okupili na brod u kome ima i vernika, i nevernika i neopredeljenih.
“Kad naiđe oluja, svi su vernici, kad prođe opet imamo 40% vernika, 40% nevernika i 20% neopredeljenih. Ja verujem da smo svi danas ovde veliki vernici poezije Desankine. Verujem u veliku budućnost poezije zato što je poezija spor medij. A sve što je sporo to je i dugovečno. Poezija je borba za dušu”, završio je svoju besedu pesnik čije su pesme mahom nastajale u vozu na relaciji Požega – Valjevo – Beograd i koji, kako sam reče, peva o malim stvarima, efemernim temama koje su takođe jedan oblik obogaćivanja i pozlaćivanja sveta.
Odluku o ovogodišnjem dobitniku nagrade “Desanka Maksiković” za ukupan doprinos srpskoj poeziji doneo je žiri u sastavu: prof. dr Goran Maksimović, redovni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu; prof. dr Đorđe Despić, redovni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu; prof. dr Branko Vraneš, vanredni profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu; dr Slađana Ilić, doktor filoloških i doktor političkih nauka; Vojislav Karanović, pesnik i urednik Redakcije kulture u Radio Beogradu RTS-a i dobitnik nagrade „Desanka Maksimović“ za 2019. godinu. U njihovom obrazloženju koje je prisutnima pročitao prof. dr Goran Maksimović, predsednik žirija, navodi se da je pesnik Dragan Jovanović Danilov (Požega, 1960), prisutan u srpskoj književnosti duže od tri i po decenije i da su njegov raznovrstan pesnički, prozni i esejistički rad, kao i pisanje likovnih kitika, na kreativan način obeležili savremenu srpsku književnu i umetničku scenu.
“Suština pesničke poetike Dragana Jovanovića Danilova počiva na doživljaju lepote kao ‘cvetanju bića’ (Plotin), kao i interpretaciji raznolikih životnih iskustava koja su nataložena u tom biću. Za Danilova je nastanak pesničkog nadahnuća, kao i sam čin stvaranja pesme, spontani i iznenadni događaj ravan buktinji, dok su pesnički doživljaj i pesnička imaginacija istovremeno potkrepljeni snažnim emocijama i preciznim vizuelnim senzacijama. Upravo je u tom ukrštanju subjektivnog i objektivnog doživljaja sveta u sebi i sveta izvan sebe sadržana ona autentična iskra stvaranja, u koju pesnik nastoji verovati, ali je mora i neprestano preispitivati”, navededno je između ostalog u obrazloženju žirija.
Od momenta ustanovljenja ove nagrade, Matična biblioteka Ljubomir Nenadović je jedan od organizatora ove svetkovine, a kako je podsetila direktorka ove ustanove Violeta Milošević, Brankovina i Valjevo pamte i beleže čitavu plejadu pesnika, veliku pesničku porodicu koja se poslednjih decenija okuplja u Brankovini povodom koji je upisan u istoriju srpske kulture.
“Desanki u čast Valjevo i Zadužbina ‘Desanka Maksimović’, čuvaju sećanje i neprocenjivu kulturnu baštinu koju nam je ona ostavila da nas po njoj prepoznaju u Srbiji, a jednako i u svetu. Sa nadom i uverenjem da će generacije koje dolaze prema kulturnoj ostavštini Desanke Makismović i njenoj zadužbini odnositi sa dužnim poštovanjem i da će nastaviti da adekvatno pomažu rad ove važne kulturne institucije, zahvaljujem Gradu Valjevu koji je pokrovitelj ove manifestacije i koji nas podržava”, poručila je Violeta Milošević.
U ime Grada Valjeva kao pokrovitelja manifestacije okupljene je pozdravio pomoćnik gradonačelnika Saša Đoković čestitavši dobitniku nagrade priključenje prethodnim laureatima koji predstavljaju vrh srpske književnosti.
Nagrada “Desanka Maksimović” je ove godine dodeljena 32. put i sa njom je uspostavljen kontinuitet nagrađivanja najboljih pesničkih opusa na srpskom govornom području. Nagradu dodeljuje Zadužbina Desanka Maksimović, a kako je podsetila upravnica Zadužbine dr Svetlana Šeatović, ta ustanova je osnovana 1993. godine i duže od tri decenije nije prekidala dodelu ove nagrade koja obuhvata statuu, plaketu, objavljivanje izabranih pesama, naučni skup i objavljivanje zbornika radova sa tog skupa i novčanu nagradu.
Na inicijativu mladih iz udruženja ZVRK, Marije Urošević i Nikole Petrovića, u saradnji sa Matičnom bibliotekom, Valjevskom gimnaziijom i upraviteljstvom Brankovinskog kompleksa od ove godine je započeta još jedna lepa tradicija. Po uručenju nagrade, ovogodišnji laureate je u kompleksu zasadio prvo drvo kao začetak Pesničke šume, koja će se sa narednim dobitnicima uvećavati.
B.M.
