Izložba posvećena Petru Zariću, rođenom Valjevcu, stvaraocu sa početka 20. veka, odličnom crtaču, maštovitom kreatoru u drvetu, pronalazaču i predavaču na Akademiji primenjenih umetnosti, čoveku koji je zanat digao do nivoa umetničkih dela, preksinoć je otvorena u Narodnom muzeju Valjevo povodom Dana grada Valjeva. Tim povodom, prisutne u Galeriji valjevskog Narodnog muzeja pozdravili su direktorka ustanove Jelena Nikolić Lekić, član Gradskog veća zadužen za kulturu Nenad Patijarević, direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda Olivera Vučković, muzejski vodič Zoran Božić i autorke Snežana Negovanović iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda i Dobrila Ivanić Zdravković, unuka Petra Zarića.
Izložba je nastala povodom 120 godina od rođenja i 50 godina od smrti Petra Zarića i predstavlja njegove originalne skice, projekte i fotografije radova, komade nameštaja i druge elemente enterijera…
“Tokom rada na obnovi Centralne kule Starog sajmišta, stupili smo u kontakt sa potomcima Petra Zarića, u čijoj bogatoj zaostavštini je sačuvan i album s fotografijama Centralne kule i Zadužbine Nikole Spasića u
kompleksu Beogradskog sajma iz 1937. godine, koje je Zarić lično snimio. I to je bio početak realizacije ove jedinstvene i nadasve zanimljive izložbe”, otkrila je na otvaranju Olivera Vučković, direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda.
Ona je napomenula da je zanimljivo da je ova izložba koja govori o umetničkim zanatima realizovana čak dva puta u godini kada je Evropska komisija proglasila Evropsku godinu veština, sa idejom promocije zanata, a zaniljivo je i to da je ministar Nikola Selaković dao predlog da se jedna ulica u Valjevu nazove po Petru Zariću.
“Sve ovde što vidite, sa jednim minimalnim istraživanjem, je sačuvano u samoj porodici. Njegova unuka nam je ustupila i originalne crteže, komade nameštaja i lične predmete, fotografije, čak i materijal koji je reprodukovan potiče iz njihove privatne arhive, i ja se nadam da će ovo biti samo osnova nekoga mnogo šireg istraživanja. Njegov dobar prijatelj, arhitekta Dragomir Tadić je okarakterisao Zarićev rad kao unutrašnju arhitekturu u drvetu. Bio je jedan veliki majstor obrade drveta, poznavao je dušu drveta, sa velikom širinom mu je pristupao negujući i poštujući drvo kao materijal i obrađujući ga ne kao mrtvu stvar, već nešto živo. Predavao je dva predmeta na Akademiji primenjenih umetnosti, Unutrašnju arhitekturu, stručno crtanje i detaljisanje i Tehnologiju obrade drveta. Bio je jedan od inicijatora za osnivanje Sajma namještaja, ima jedna jako lepa fotografija gde je on sa gospodinom Bošnjačkim na prvom Sajmu namještaja i mi danas svi znamo za Salon Bošnjački, a za Petra Zarića malo znamo”, kazala je autorka izložbe Snežana Negovanović iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, uz napomenu da je Zarić imao specifična stil koji je nazvao “Srpski stil”, pa su se tako neke garniture zvale Šumadija, neke Srbija, a interesantno je i da je u svom radu kombinovao i preslice, vretena, fenjere, sve ono što simboliše našu zemlju i narod.
Unuka Dobrila Ivanić Zdravković izrazila je zadovoljstvo što je izložba otvorena u Valjevu, gradu u kom je Petar Zarić rođen, u kom je završio nižu osnovnu školu i realnu gimnaziju, i uz to stolarski zanat, odakle je otišao u svet i školovao se na univerzitetima u Nemačkoj i Čehoslovačkoj.
“Moj pradeda, njegov otac, bio je prvi direktor Valjevske gimnazije Emilijan Milan Zarić. Mama Ljubica mu je bila jedna izuzetna žena, a imao je još dva brata i sestru. Svi su bili izuzetno obrazovani i odavde su otišli dalje u svet. Ja sam provela dane u šuškama (piljevina), provodila vreme sa dedinim velikim prijateljima koji su dolazili tu, sa profesorom Tadićem, sa drugim umetničkim stolarima. Zahvaljujući toj radionici u našoj kući u Zvečanskoj ulici 12 u Beogradu, on je mogao da radi šta je želeo i hteo, ni od koga nije zavisio. Bio je profesor na Akademiji, govorio je više jezika, svirao violinu, bio je porodičan, topao čovek, dao nam je širinu, slobodu, naučio nas da posmatramo”, prisetila se unuka Petra Zarića, čijim je putem krenula i njegova ćerka koja je na Primenjenim umetnostima završila ornamentiku na koži i kaligrafiju, ali i praunuka koja je na istoj Akademiji završila odsek Nameštaj i unutrašnja dekoracija.
B. M.