Lokalni odgоvor organizovao je jednodnevnu edukaciju “Javni budžet – Moja stvar” u okviru projekta “Lokalni poziv za EU: vladavina prava i kulturna raznolikost za stvaranje društvene kohezije i održivog razvoja lokalnih zajednica”, koji sprovode Nacionalna koalicija za decentralizaciju, Grupa 484 i Fondacija “Jelena Šantić”, uz finansijsku podršku Evropske unije. Skup u selu Paštrić nadomak Mionice, u domaćinstvu porodice Petrović, okupio je stručnjake i aktiviste iz Valjeva, Beograda, Niša, Smedereva i Mionice, koji su bili u prilici da čuju predavanja o budžetskom procesu i participaciji građana u ovoj važnoj lokalnoj politici, zatim o problemima i izazovima energetske politike i neophodnosti energetske tranzicije, o štetnom uticaju zagađenog vazduha na zdravlje, kao i o transparentnosti u radu gradske vlasti u Valjevu i oblicima neposrednog učešća građana u ostvarivanju lokalne samouprave. Predavači su bili Marko Matić – strukovni master ekonomista i ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru, Aleksandar Macura iz RES Fondacije, dr Nataša Stanković iz Doma zdravlja Valjevo i pravnik Mladen Milovanović iz Odbora za ljudska prava.
Govoreći o edukaciji “Javni budžet – Moja stvar”, kao inicijativi koja bi trebalo da ohrabri građane i aktiviste da učestvuju u procesu kreiranja budžeta i javnim politikama koje se odnose na zaštitu životne sredine, Vladimir Pantić iz Lokalnog odgovora istakao je važanost razmene znanja i informacija građana, aktivista i stručnjaka, njihove međusobne podrške i saradnje, ali i pokušaja uspostavljanja kontakata sa predstavnicima javnih službi i ustanova koje mogu biti uključene u rešavanje problema.
“Mi smo pokrenuli akciju “Javni budžet – Moja stvar” u nameri da zainteresujemo javnost u Valjevu za budžetski proces i da podstaknemo građane da se uključe u javnu raspravu o budžetu. Prošle godine smo pozivali ljude da se uključe, slali predloge, postavljali pitanja i učestvovali na javnoj raspravi. Tražili smo po zakonu i da prisustvujemo sednici Skupštine. Odbili su nas neosnovano. Takođe smo istraživali kako se realizuje budžet Grada Valjeva u delu koji se odnosi na životnu sredinu. Naša akcija je u stvari nastavak projekta “Kako se troši zeleni dinar?” koji smo sproveli pre dve godine. Hoćemo da istražujemo, dokumentujemo i pratimo kako lokalne vlasti troše javni novac. To je važno za vremena koja dolaze, kada će se postavljati pitanje odgovornosti za ovako zagađenu životnu sredinu”, kazao je Vladimir Pantić.
Cilj predavanja Marka Matića, strukovnog master ekonomiste i ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru, bio je da se građanima, organizacijama civilnog društva, medijima i ostalim zainteresovanim akterima, budžetski proces približi i učini razumljivijim, kako bi se podstaklo njihovo uključivanje u procese kreiranja i realizacije lokalnih javnih politika, kao i u odlučivanje o trošenju ograničenih budžetskih sredstava, čime se ostvaruje povećanje opšte transparentnosti i zadovoljenje prioritetnih interesa građana. Njegovo predavanje je u svom fokusu imalo predstavljanje rezultata analize Planiranje i realizacija Programa 6 – Zaštita životne sredine za perod 2015-2021, potkrepljena iskustvom u gradu Valjevu. Na primeru Valjeva prikazano je kako u praksi funkcioniše budžetski proces, u kojoj meri se poštuje budžetski kalendar i na koji način građani daju svoj doprinos tom procesu. Dat je predlog koraka za unapređenje participativnog budžetiranja. Takođe, Matić je govorio i o realizaciji Programa korišćenja sredstava Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine grada Valjeva.
“Građani nisu u dovoljnoj meri informisani i zbog toga ne mogu ni dati svoj pun doprinos u procesu donošenja Odluke o budžetu, odnosno u procesu odlučivanja o pitanjima koja su prioritetna za zajednicu. Unazad nekoliko godina, lokalna vlast kasni za izvršavanjem budžetskog kalendara i organizovanjem Javne rasprave o budžetu. Takođe, postupak donošenja rebalansa budžeta odvija se bez javne rasprave i bez učešća građana, što ukazuje na nizak nivo transparentnosti ovog procesa. Međunarodni standard PEFA, koji služi za ocenjivanje sistema upravljanja javnim finansijama, ukazuje na izuzetno loše planiranje Programa 6 – Zaštita životne sredine. Svaka godina posmatranog perioda od 2015. do 2021. može se ocenjiti ocenom “D”. Što se tiče tog Programa, izostaje obrazloženje odstupanja između planiranih i izvršenih sredstava, kao i između planiranih i ostvarenih vrednosti indikatora – nisu navedene posledice koja su ta odstupanja imala na postavljene ciljeve. Neki od zaključaka analize realizacije programa korišćenja sredstava Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine ukazuju da izostaje jasan postupak prioritizacije aktivnosti iz oblasti zaštite životne sredine, planiranje prihoda od naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine je loše, slabi su procenti izvršenja rashoda bez obrazloženja razloga odstupanja. Javno dostupni podaci ukazuju na to da nema objavljenih Izveštaja o realizaciji Programa korišćenja sredstava Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine”, istakao je, između ostalog, u svom predavanju Marko Matić.
Aleksandar Macura iz RES fondacije ukazao je na složene međuzavisnosti između energetike, siromaštva i životne sredine, a naročito kvaliteta vazduha. Skrenuo je pažnju na veliku ranjivost energetskih sistema u Republici Srbiji, kakva je danas, u odnosu na spoljašnje šokove, zatim na nemogućnost da u uslovima postojećih međuzavisnosti ostvarimo iz postojećih energetskih sistema dovoljnu dobrobit za građane Srbije i na potrebu da se javne politike okrenu prema onima koji nisu u stanju da sami reše izazove sa kojima se suočavaju prilikom korišćenja energije za obezbeđivanje osnovnih životnih potreba.
“Naše društvo i naša privreda su energetski visoko intenzivni sa velikim negativnim uticajem energetskog sektora na stanje životne sredine. Najviše energije se troši u sektoru domaćinstava, a koristi koje građani pri toj potrošnji ostvaruju nisu dovoljne. Energija se proizvodi i troši izuzetno neefikasno. Pomoć je na raspolaganju pretežno onima kojima nije neophodna. Rešavanje izazova, koje pred nas stavlja međuzavisnost energetike, životne sredine i siromaštva u Srbiji, zahteva neuporedivo bolje upravljanje, bolje korišćenje raspoloživih resursa, više znanja i uključivanje svih institucija, organizacija i pojedinaca koji mogu da doprinesu. Značaj unapređenja ovih činilaca je ogroman i može presudno uticati na kvalitet života građana i građanki u Republici Srbiji uključujući i kvalitet vazduha koji udišemo”, istakao je Macura.
Macura se posebno osvrnuo na opšte nalaze istraživanja javnog mnjenja na temu energetskog siromaštva sprovedenog u Valjevu 2021. godine.
“Interes građana Valjeva za unapređenje energetske efikasnosti je prema istraživanjima od pre dve godine relativno nizak, kada se uzme u obzir nedovoljno dobra situacija u ovoj oblasti. Čini se da je sprovođenje mera podrške unapređenju energetske efikasnosti u stambenom sektoru u gradu Valjevu potvrdilo taj nalaz kao i nalaz da su mehanizmi koji su sada na raspolaganju građanima relativno komplikovani i nedostupni onima kojima je pomoć najviše potrebna”, kazao je Aleksandar Macura.
Govoreći o štetnom uticaju prekomerno zagađenog vazduha na zdravlje, lekar specijalista valjevskog Doma zdravlja dr Nataša Stanković ukazala je da su brojna istraživanja dokazala vezu između udisanja PM čestica i prevremenih smrti od kardiovaskularnih ili bolesti pluća i disajnih organa. Ona je iznela podatke da je u prošloj godini u Srbiji zabeleženo preko 20.000 slučajeva astme kod dece, kao i da je u Opštoj bolnici u Valjevu 2022. otkriveno 450 slučajeva maligniteta različitih lokalizacija.
“Jedno istraživanje objavljeno u JAMA (Journal of the American Medical Association) govori o tome da dugotrajno izlaganje česticama PM2.5 može dovesti do taloženja plakova u arterijama, izazivajući endotelno zapaljenje i smanjenju elastičnosti arterija, što može dovesti do povećanja pritiska, srčanog ili moždanog udara. Takođe, kontinuirano izalaganje zagađenom vazduhu može dovesti do nastanka ili pogoršanja alergija, astme, HOBP, emfizema pluća. Međunarodna Agencija za istraživanje raka (IARC) koja radi pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji objavila je da je aerozagađenje kancerogeno. Američko udruženje za srce (AHA) u 2010. godini objavilo je studiju da izloženost PM 2.5 česticama izaziva oksidativni stres i upalu u tkivima organa i cirkulatornom sistemu. Iz njihovog rezimea zaključuje se da izloženost česticama PM 2.5 ima uzročno-posledičnu vezu sa kardiovaskularnim morbiditetom i smrtnošću”, navela je deo istraživanja dr Nataša Stanković.
Dr Nataša Stanković je takođe predočila rezultate nedavnog eksperimenta sprovedenog na životinjama u Kini koje je pokazalo da hronično izlaganje PM česticama povećava rizik od gojaznosti i metaboličkog sindroma.
“Šta ova studija znači za ljude koji žive u visoko zagađenom okruženju? Da imaju visok rizik za nastanak metaboličkog sindroma, gojaznosti, dijabetesa, moždanog udara i srčanih bolesti. Dakle, ne samo da bismo se trebali zaštititi zdravom ishranom, vežbanjem, prekidom pušenja, modifikovanjem faktora rizika poput visokog krvnog pritiska i lipidnog profila, trebalo bi razmotriti i vazduh koji udišemo”, kazala je dr Nataša Stanković.
Navodeći podatke ona je skrenula pažnju da se štetan uticaj aerozagađenja odražava i na reproduktivnu sposobnost i zdravlje dece pre rođenja.
“U ove efekte spadaju pad procenta spermatozoida, ugrožen kvalitet sperme, smanjenje broja folikula i težine jajnika, sterilitet kod oba pola, češći spontani pobačaj, komplikacije u toku trudnoće i karcinomi reprodutivnih organa. Placenta koja služi kao barijera od mnogih opasnih supstanci iz životne sredine, kod embriona u razvoju, ne može da zaštiti od svih komponenata zagađenja vazduha. Evidentirana je povezanost preveremenih porođaja, male gestacijske zrelosti, smanjenjene telesne težine na rođenju”, istakla je dr Nataša Stanković.
Pravnik Mladen Milovanović govorio je oblicima neposrednog učešća građana u ostvarivanju lokalne samouprave i predstavio rezultate istraživanja trasparentnosti lokalnih samouprava u Srbiji, koje je Centar za evropske politike sproveo prošle godine. Među 17 lokalnih samouprava koje su bile tema istraživanja bilo je i Valjevo. Prema rečima Milovanovića, najveći utisak bio je zatvoren i negativan odnos Gradske uprave Valjevo prema istraživanju. On je naveo da je podneo veći broj zahteva za slobodan pristup inofrmacijama od javnog značaja, ali da je sa više meseci zakašenjenja odgovoreno samo na jedan. Najslabije ocenjena oblast, sudeći istraživanju, je “službenički sistem” koja se odnosi na transparentnost vođenja kadrovske politike.
Pored stručnih prezentacija, u okviru inicjative “Javni budžet – Moja stvar” vodili su se i aktivistički razgovori, učesnici su predstavljali svoja iskustva i postavljali pitanja. Osim predstavnika Lokalnog odgovora, edukaciji su prisutvovali i članovi Evropskog pokreta u Srbiji, Valjevskog pokreta otpora, smederevskog udruženja Protok 21, niške Nacionalne koalicije za decentralizaciju, udruženja “Okvir života” iz Mionice, članice valjevskog Građanskog saveta za čist vazduh, neformalne grupe “VIVA” i energetski menadžer Grada Valjeva.
M.P.M.
„Medijski projekat „VAzduhograf 2“ sufinansira se iz budžeta grada Valjeva“
„Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“!