Zahvaljujući projektu “U susret klimatskoj pravdi”, koji u sklopu Mreže Evropskog pokreta u Srbiji realizuje valjevski ogranak ove organizacije, u naš javni diskurs uvedena je tema klimatskih promena i problematike svega što klimatske promene (do)nose na lokalnom nivou, kao i šta svi zajedno u našoj društvenoj zajednici možemo da uradimo kako bismo se negativnim efektima klimatskih promena prilagodili i umanjili ih. Naučili smo da, iako su klimatske promene globalan problem, da je uključivanje lokalne zajednice presudno u toj borbi za ublažavanje posledica klimatskih promena. Naučili smo šta znači termin klimatski pametna lokalizacija i da je ona strateški odgovor na planiranje smanjenja rizika i za realizaciju aktivnosti ublažavanja i prilagođavanja na klimatske promene na lokalnom nivou. Takođe smo naučili šta je to klimatska (ne)pravda i da su deblji kraj u razornom uticaju globalnog zagrevanja upravo izvukle siromašne države, koje su mnogo manje doprinele klimatskim promenama od nekolicine razvijenih zemalja. Ono što je najvažnije, ovim projektom sačinjen je određeni okvir koji može da posluži lokalnim donosiocima odluka i građanima da nepreglednu vertikalu klimatskih politika, koja se proseže od globalnog nivoa – politike UN, preko nivoa EU, nacionalnog, do lokalnog nivoa, približe sebi i učine je jasnijom i upotrebljivijom sa stanovišta običnog pripadnika lokalne zajednice. Doneti su principi kako preuzeti odgovornost za jedan takav proces lokalizaciji i predloženi su kriterijumi kako identifikovati najranjivije klimatske grupe. Projektom su utvrđeni određeni indikatori koji mogu da posluže za monitoring dešavanja sa klimatskim promenama na lokalu. Sve sa ciljem uspostavljanja temelja klimatske politike na lokalnom nivou i njenog unapređenja.
Slavica Pantić, iz Evropskog pokreta u Srbiji – Valjevo, koja je koordinator projekta “U susret klimatskoj pravdi”, ističe da lokalni donosioci odluka treba što pre da prepoznaju ozbiljnost klimatskih promena, koje već neminovno postoje, koje već živimo i osećamo.
“Kako se ovde nameće i pitanje odgovornosti za učešće u upravljanju klimatskom krizom na lokalnom nivou, Mreža Evropskog pokreta može ponuditi alate koji mogu da pomognu da se na lokalnom nivou pokrenu klimatske politike. Nacionalni okvir je postavljen, donet je Zakon o klimatskim promenama i sada je na lokalnim zajednicama da donesu strategije i propise kako bi se građani lakše i bolje prilagodili klimatskim promenama i manje trpeli posledice”, kaže Slavica Pantić, koordinator projekat ispred Evropskog pokreta u Srbiji – Valjevo.
Istraživanje koje je Evropski pokret u Srbiji – Valjevo prošle godine sproveo u saradnji sa valjevskim odsekom Akademije strukovnih studija Zapadna Srbija pokazalo je da građani prepoznaju klimatske promene kao deo problema koji inače postoje u njihovoj životnoj sredini. U skladu sa sredinama u kojima žive, probleme sa klimatskim promenama poistovetili su sa problemom zagađenog vazduha, otpada, divljih deponija, zagađenih voda i drugim ekološkim problemima.
“U dubljoj analizi kao veliku posledicu klimatskih promena izdvojili smo nedostatak pijaće vode u velikom broju valjevskih sela. S tim u vezi, u drugoj fazi projekta održali smo radionicu u selu Žabari. Tamošnji izvori su presušili, što jako otežava život u toj zajednici, posebno ženama, koje vode brigu o članovima porodice, domaćinstvu i životinjama. Žene sela Žabari pokazale su se kao ranjiva i posebno osteljiva grupa na klimatske promene. Usled nedostatka vode one žive kao u 15. veku – peru veš na ruke i vrlo teško održavaju svoja domaćinstva, higijenu ukućana i brigu o žiovtinjama. Ovde je posebno interesantno je to što tim ženama nisu dostupni resursi upravljanja i odlučivanja u zajednici u kojoj žive”, kaže Slavica Pantić dodatno upućujući na podatak da je istraživanje Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu pokazalo da će se valjevski okrug već za 50 godina suočiti sa ozbiljnim problemom sa količinama vode.
Osim toga što su tokom projekta identifikovani osnovni problemi, osetljive i ranjive grupe i što su sprovedena korisna istraživanja i realizovane radionice sa građanima, izrađeni su važni dokumenti koji su javno dostupni i koji mogu biti od koristi za donosioce odluka da zajedno sa građanima donesu lokalne strategije vezano za borbu protiv (posledica) klimatskih promena.
“Mreža Evropskog pokreta u Srbiji izradila je dokumente: Klimatska strategija, Analiza klimatskog okvira, Monitoring klimatskih politika i Unapređenje lokalnih klimatskih politika kroz izbor i vrednovanje kriterijuma za ocenu ranjivosti na klimatske promene. Svi ti dokumenti dobra su osnova za pokretanje dijaloga u lokalnoj zajednici. Važno je da se jasno utvrde uzroci, posledice i šta svi mi zajedno možemo da uradimo da umanjimo loše efekte klimatskih promena. Kao i za svaku javnu politiku i za ovu je nužno uključiti javnost u svim fazama izrade i sprovođenja. Odgovornost leži pre svega na lokalnim vlastima, koja najpre moraju nedvosmisleno pokazati da su im mišljenja i potrebe građana, što do sada, uglavnom nije bio slučaj. Bez obzira na sve prepreke koje stoje pred njima, prema Ustavu Srbije, jedino su građani nosioci vlasti i suvereniteta. Građani toga treba da budu svesni i da uvek budu spremni da taj suverenitet brane”, naglašava Slavica Pantić.
Projekat “U susret klimatskoj pravdi” valjevski ogranak Evropskog pokreta u Srbiji realizuje u saradnji sa ostalim čalnicama Mreže Evropskog pokreta iz Laskovca, Beograda, Kraljeva, Kruševca i Sremske Mitrovice, a u sklopu programa “Eko-sistem” koji realizuju “Mladi istraživači Srbije” uz podršku Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju i implementaciju. U okviru programa “Eko-sistem”, prethodnica projekta “U susret klimatskoj pravdi” bio je projekat “Zelena agenda na lokalnom nivou”, koji je Mreža takođe uspešno realizovala u navedenih 6 gradova.
Projekat “U susret klimatskoj pravdi” se nakon 6 meseci završava upravo 31. decembra 2022. godine. Postoji dobra volja članica Mreže da se nastavi saradnja na temu klimatskih promena, ili drugih tema iz oblasti zaštite životne sredine. Kako Mreža Evropskog pokreta i svaka njena članica promoviše evropske vrednosti i priključenje Srbije Evropskoj uniji, tako je tema zaštite životne sredine posebno interesantna, sve dok se ne zatvori Klaster 4 u pridruživanju EU.
Nakon 6 meseci trajanja projekta i podvlačenja crte ispod svega što je urađeno i realizovano, ostaje još jedino da se doda da je itekako potrebno nastaviti i pojačati aktivnosti na podizanju svesti građana vezano za problematiku klimatskih promena, jer kako već i stručnjaci godinama unazad ističu i upozoravaju, pitanje klimatskih promene je pitanje svih pitanja – pitanje našeg opstanka!
M.P.M.