Završna konferencija ERAZMUS + projekta „Razvojni model podrške za učenike sa teškoćama u razvoju kao indikator celokupnog razvoja učenika“ upriličena je juče u OŠ „Andra Savčić“ koja je ovaj projekat i realizovala. Naime, Erazmus timovi škole boravili su u okviru ovog projekta u gradovima Palermo (Italija) i Barselos (Portugal) i tom prilikom se upoznali sa načinom na koji oni rade sa decom koja imaju teškoće u razvoju, a sve u cilju unapređenja inkluzivnog rada u ovoj valjevskoj školi.
Po rečima pomoćnika direktora Treće osnovne škole Milice Vojić Marković, ova valjevska škola je jedina škola koja je ušla u međunarodne projekte i koja pokušava međunarodnom edukacijom da napreduje.
„Naravno, to nije samo radi napretka nas nastavnika, nego da to što smo naučili primenimo u praksi. Zbog toga smo danas i želeli da dođu svi naši saradnici, kolege iz udruženja građana, institucija koje se bave inkluzijom jer to je naša tema oba projekta sa kojima smo prošli kod ERAZMUS-a. Zato je važno da se na jednom mestu okupe svi ljudi koji se u gradu bave tom temom da bismo mogli da pokažemo naše rezultate, primenu znanja koja smo stekli na raznim mestima, pre svega u Italiji i Porugaliji u ovom projektu i da pokažemo koliko je važna ta saradnja sa drugim zemljama, drugim kolegama, da pokažemo da se u različitim sistemima obrazovanja isti problemi pojavljuju i kako ih rešavaju oni, a kako ih rešavamo mi. Mi radimo jedan razvojni model pomoći deci sa teškoćama u razvoju, potpuno drugačiji od ostalih škola, u okviru koga imamo spoljašnji i unutrašnji prsten pomoći deci. Spoljašnji su naši saradnici (defektolozi, logopedi, lekari) koji rade sa tom decom mimo škole, a mi iz škole smo unutrašnji prsten pomoći, a i sa jednima i sa drugima rade roditelji. To je najširi mogući krug ljudi i to daje rezultat. Danas sa nama i naši bivši učenici koji su prošli kroz inkluziju, koji razumeju o čemu mi pričamo i koji su želeli da sa nama podele ovaj dan“, navela je Vojić Marković.
Aleksandra Milosavljević, nastavnica biologije i koordinator tima, nakon boravka u Portugalu, uočila je da se naši obrazovni sistemi prilično razlikuju, ali i da se puno toga može primeniti i u našem nastavnom planu i programu, što oni planiraju i da urade.
„Ove godine smo imali dva časa, jedan je bio ogledni čas koji su radile koleginice koje predaju mlađim razredima i jedan ugledni čas u starijim razredima gde smo primenili ono što smo naučili tokom našeg stručnog usavršavanja u drugim evropskim zemljama. Ti časovi su imali za cilj da se koriste određeni digitalni alati koje ERAZMUS program preporučuje. Akcenat je na učenicima koji su inkluzivni, odnosno rade po Individualnom obrazovnom planu (IOP). Ideja je da od naredne školske godine planiramo neke časove u okviru redovnog plana i programa za te učenike, a biće uključeni i svi ostali učenici iz razreda u tim časovima jer to je neki njihov princip rada. Oni u okviru svog plana, jednom ili dva puta mesečno imaju te tematske dane, ugledne časove koji su osmišljeni upravo zbog učenika koji nastavu pohađaju po inkluzivnom sistemu. Deca su bila oduševljena i po evolucionim listićima koje smo im delili, rekli su da bi voleli da se takvi časovi češće održavaju, dopalo im se što rade u organizovanim grupama, što rade neke aktivnosti koje inače ne rade na redovnim časovima. Izgledalo je kao da se igraju, a oni su zapravo mnogo naučili, što smo videli kada smo obnavljali naučeno“, konstatovala je Aleksandra Milosavljević.
Učiteljica Željka Vidić je na osnovu informacija dobijenih u Portugalu o načinu na koji oni sprovode inkluziju, osmislila ogledni čas u koji je bio uključen veći broj učenika različitog uzrasta.
„Mi se do sada nismo bavili na taj način ovom vrstom aktivnosti, ali smo videli da zaista vredi to raditi i da dosta znači. Organizovali smo jedan grupni čas, radionicu gde je učestvovao 21 učenik drugog i četvrtog razreda. Organizovan je rad u tri grupe, i važno je istaći da su u tim grupama bila i deca koja rade po IOP 2 sa svojim asistetnima. Tema je bila Portugal i znanja koja smo stekli o toj državi, upoređujući sa onim znanjima koja poseduju o svojoj državi, ističući neke lepote tih gradova, kao i našeg grada i države. Različite aktivnosti, oblici rada na toj radionici su pokazali da deca ne prave razlike među sobom, da su deca koja rade po IOPu bila vrlo uključena u rad i da nisu bila ni na koji način diskriminisana, naprotiv, bila su izuzetno prihvaćena, imali su veliku podršku svojih vršnjaka, a asistenti su tu samo asistirali, što znači da je nama velika vršnjačka podrška u grupi, pogotovo kada su ovakvi načini rada, ali naravno moramo priznati da je prisustvo asistenta velika i važna uloga u našem obrazovnom sistemu“, otkrila je Željka Vidić, a na pitanje na koji način će im stečena znanja i iskustva unaprediti dalji rad, odgovorila je:
„Videli smo njihov školski obrazovni sistem i uočili da se njihove aktivnosti u toku dana razlikuju u odnosu na nas. Njihovi prepodnevne aktivnosti su školski predmeti kao matematika, portugalski, prirodne nauke, to se odvija do 12 sati, a nakon pauze za ručak i odmor slede aktivnosti kao što su sport, fizičko, muzičko, scenska umetnost, balet, borilačke veštine, ples i tu su dosta uključena deca koja rade po prilagođenom programu. Velika je stvar što u svakoj grupi u kojoj imaju dete koje radi po tom programu imaju dodatne asistente, po troje ljudi u odeljenju, za razliku od našeg obrazovnog sistema koji to ne prepoznaje još uvek, naši asistetni se dobijaju nakon pisanja zahteva i nakon obezbeđivanja sredstava što je nama dodatna teškoća“, ukazala je učiteljica Željka Vidić uz konstataciju da su deca učešćem u ovoj radionici iskazala veliku sreću i zadovoljstvo, kao i želju da se takve aktivnosti redovno ponavljaju.
B.M.
