Više hiljada građana okupilo se sinoć u Valjevu na protestu „Godinu dana bez pravde – Valjevo pamti“, kojim je obeležena godišnjica policijske intervencije 14. avgusta 2025. godine, uz poruku organizatora i govornika da će za tadašnje nasilje nad demonstrantima odgovarati oni koji su ga počinili, ali i oni koji još uvek nisu utvrdili odgovornost. Centralni program održan je na raskrsnici Uzun Mirkove i Vladike Nikolaja, gde su prikazani snimci prošlogodišnjih događaja, pročitana svedočenja učesnika, kao i imena i prezimena policijskih službenika protiv kojih su podnete prijave. Pre toga je protestna kolona, predvođena bajkerima, ratnim veteranima i studentima, prošla pored Policijske uprave Valjevo, ispred koje nije bilo policijskih službenika. Skup je završen performansom na uglu Karađorđeve i Sinđelićeve ulice, gde su uz prolivanje crvene boje na betonu iscrtani obrisi ljudskih tela koji simbolizuju prebijanje od strane policije 14. avgusta prošle godine.
Okupljanje je počelo oko 19 časova ispred Valjevske gimnazije, gde su građani prethodno dočekali trkače nakon što su istrčali trasu dugu oko 20 kilometara od Mionice do Valjeva.
Protestna šetnja počela je oko 20 časova. Na čelu kolone bili su bajkeri, kojima su se pridružili ratni veterani, studenti i građani koji podržavaju studente, dok je za bezbednost učesnika bilo angažovano više redara iz organizacije.
Kolona se kretala Karađorđevom, Sinđelićevom i Ulicom Mirka Obradovića, a prolazak pored zgrade Policijske uprave bio je jedna od tačaka na ruti koja je imala posebno značenje imajući u vidu temu skupa.
Ispred zgrade policije nije bilo službenika, dok se u dvorištu moglo videti nekoliko policijskih “marica”. Kolona se pored Policijske uprave nije zadržavala, već je nastavila prema mestu centralnog programa, uz skandiranje i buku pištaljki i vuvuzela.
Po dolasku na raskrsnicu Uzun Mirkove i Ulice vladike Nikolaja, gde je bila postavljena bina, govornički deo otvoren je čitanjem policijske zakletve. Studentkinja Teodora Petrović podsetila je da su istu zakletvu položili i policijski službenici koji su učestvovali u intervenciji 14. avgusta prošle godine, a zatim ih upitala kome su se zakleli – građanima koje bi trebalo da štite ili vlasti?
Tema odgovornosti provlačila se kroz gotovo sva obraćanja tokom večeri – od policijske intervencije i postupanja pripadnika MUP-a do rada valjevskog tužilaštva i pitanja zbog čega, godinu dana kasnije, za avgustpvske događaje niko nije odgovarao.
Bivši potpukovnik policije Vladimir Janković pročitao je autorski tekst koji je napisao na poziv studenata. Govoreći o onome što je video tokom intervencije, Janković je posebno ukazao na postupanje prema mladima, ali i na osećaj nemoći zbog toga što nije uspeo da ih zaštiti. U svom obraćanju osvrnuo se i na jutro nakon protesta, kada je, prema njegovim rečima, u jednom valjevskom parku video bivšeg kolegu kog je prethodne noći prepoznao u policijskom kordonu.
„Pitaš me za taj 14. avgust jel` boli? Boli brate, boli svaki udarac pendrekom, iako mene nisu tukli. Preskakali su trećepozivce i tukli su samo decu. Njih se valjda najviše plaše. Matorce nisu dirali. Boli, jer nisam mogao da ih zaštitim, a trebalo je. Ubio me suzavac, krv sam povraćao. Znaš šta još boli? Bole one ulice koje su prvom zorom oprane i oribane da se ne vidi krv. Patrone suzavca su pokupili, staklo počistili, a ulice oribali. Reciklirali su štitove da se ne vide tragovi krvi. Savest nisu recikrirali, to će za njih odraditi „Informer“. Tu noć nisam spavao. A, onda jutro, 15. avgust, vreme 07.30, lokacija neki park. U tom parku jedan bivši kolega, kog sam prethodne večeri prepoznao u kordonu i za koga sam odmah saznao da je najviše tukao one koji su se predali. Javili su mi njegovi, kažu da nisu mogli da ga obuzdaju. Pridržava svoje dete na toboganu, igra se sa njim i tepa mu. Peva mu dečje pesmice. E, to je ono, rođaci, što najviše boli. Kad shvatiš da je to za njih samo posao i da su te večeri zaradili dnevnicu za prekovremeni noćni rad. Jer ono sinoć nisu bila njegova deca, to su bila nek tuđa deca, neprijatelji. A, ovo sada je njegovo dete kome će pokloniti dnevnicu od noćnog rada, kupiće mu knjigu. Ma, neće knjigu, možda mu se svidi, pa odluči da studira. Pa ga možda za 20 godina „ispegla“ neki kolega kome je baš tu noć zapala noćna smena. Samo ne knjigu. Možda plastični pištolj, nek se navikava na oružje, trebaće mu. Možda postane policajac, kao tata. A, tata će ga sve naučiti, sve će mu objasniti. Reći će mu sve što zna. Samo mu nikada neće reći šta je radio tog 14. avgusta“, rekao je Vladimir Janković.
U nastavku je pročitano pismo sina vlasnika kafića „Romana“, koji je demoliran 13. avgusta prošle godine od strane maskiranih napadača. Autor pisma naveo je da su članovi njegove porodice u napadu zadobili teške povrede, kao i da se i godinu dana kasnije suočavaju ne samo sa fizičkim već i psihičkim posledicama, dok za napad, kako je istaknuto, niko nije odgovarao. Pismo je pročitala Valjevka Lena Stjepanović, brucoškinja Šumarskog fakulteta.
„Pre godinu dana, moja porodica, naši gosti i ja bili smo izloženi brutalnom napadu maskirane grupe naoružane sekirama, štanglama i palicama u našem ugostiteljskom objektu. Ovu situaciju bez ikakvog oklevanja smatram i kvalifikujem kao pokušaj ubistva. Policija od dana napada nije izašla na uviđaj, članovi naše porodice pozvani su na davanje izjave u Policijsku upravu tek nakon 15 dana, dok nas tužilaštvo do dan danas nije kontaktiralo. Danas, pored odgovornosti direktnih napadača, izričito tražim i odgovornost za policijsku brutalnost i postupanje i narednog dana, kao i za sramno ponašanje pripadnika policije koji su 13. avgusta stajali na svega 20-ak metara od nas bez ikakve reakcije nemo posmatrali kako su nam životi ugroženi. Apelujem na sve državne organe, pre svega na tužilaštvo, da se konačno probude, hitno pokrenu postupak i utvrde odgovornost za sve što se dogodilo. Nalogodavci, izvršioci i oni koji su ih svojom nebrigom i brutalnošću štitili, ne smeju i ne mogu proći nekažnjeno nikada“, poručeno je u pismu.
U središtu obraćanja studentkinje Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu bilo je pitanje odgovornosti valjevskih tužilaca. Ona je oštro kritikovala rad valjevskog tužilaštva koje, kako je rekla, mesecima nijeu reagovalo na navode o policijskom nasilju tokom avgustovskih protesta. Kao suprotan primer navela je postupanje Tužilaštva za organizovani kriminal, koje je u međuvremenu preuzelo predmet iz valjevskog Osnovnog javnog tužilaštva, uz isticanje da su su tužioci TOK-a „ozbiljno shvatili svoju zakletvu i za mesec dana saslušali građane koji su prijavili batinanje policije“.
„Nije bilo teško, valjevski tužioci, zaključiti da je zapelo kod časti i poštenja. Kod one mrve dostojanstva i ličnog integriteta koje ste nekada, valjda, imali u sebi, a sada lojalno bacili pod noge, u bescenje. Koliko to košta tužilačka funkcija koju tako očajnički čuvate, da 10 meseci ćutite i okrećete glavu od mučkog batinanja svoje dece i svojih Valjevaca. Ko vas je naterao da zatvorite oči i uši pred zločinom učinjenim na tako svirep i podmukao način. Ono o čemu ste lojalno ćutali 10 meseci, tužioci koji su svoju zakletvu ozbiljno shvatili uradili su za mesec dana. Tužioci koji ne okreću glavu na drugu stranu saslušali su zlostavljeni i mučeni narod, prvo kao ljude, a onda i kao oštećene, njih 25 za mesec dana. Dakle, ipak je zapelo kod časti i poštenja, i one mrve dostojanstva koje nikad niste ni imali. Jer, nije čast dugme pa da se zagubi, ni dostojanstvo šaka pirinča pa da se proguta“, rekla je studentkinja.
Obraćanje je završila porukom koja je bila i jedna od centralnih poruka skupa: „Znamo šta ste radili prošlog leta. Ali, znamo šta ćete raditi i narednog leta – Odgovaraćete“.
Učesnici su se potom “duplim trakama” uputili ka Gradskom trgu, ali je trasa u međuvremenu promenjena. Skup je završen na raskrsnici Karađorđeve i Sinđelićeve ulice. Tamo je izveden performans kojim je simbolično obeleženo mesto prošlogodišnje policijske intervencije. Po kolovozu je prolivena crvena boja, a zatim su na betonu iscrtani obrisi ljudskih tela i datum 14.08.2025.
Tokom protestne šetnje u Karađorđevoj ulici, kod Apoteke 101, desio se manji incident, kada je vozač automobila uporno pokušavao da prođe ulicom, uprkos kretanju kolone i blokiranog saobraćaja. Vidno ljut izašao je iz kola, počeo je verbalno da se raspravlja sa demonstrantima, a u jednom momentu je fizički nasrnuo na jednog učesnika skupa. Ipak, sve se završilo bez većeg fizičkog obračuna i sukob nije eskalirao.
