Knijga Ljubiše Milutinovića “Ratni put jurišnika i specijalaca”, priča o dve elitne, veoma popularne jedinice – Jurišni odred Vojske Republike Srpske iz Vlasenice i Drugom odredu Šekovići Specijalne brigade policije MUP-a Republike Srpske, koje su se borile u odbrambeno-otadžbinskom ratu od 1992. do 1995. godine na prostoru Republike Srpske, predstavljena je valjevskoj javnosti sinoć u holu Centra za kulturu.
Knjiga pisana rečnikom ratnika, ne da bi se nekom dopala, ili da bi se u njoj neko pronašao, izvorna sećanja ratnika koja je naš sugrađanin Ljubiša Milutinović preneo na papir, bez ulepšavanja, onako kako se dešavalo, praćeno brojnim fotografijama nastalim tokom rata.
“U to vreme imao sam 27 godina i živeo sam u Šekovićima. Sticajem tih okolnosti bio sam dosta uz te hrabre momke, pripadnike tih jedinica. Dosta toga sam slikao, pisao, bio sam novinar, saradnik Revije 92, u to vreme jedne od najpopularnijih revija, sve sam beležio i onda smo odlučili da uradimo film i knjigu. U pisanju ove knige je učestvovalo 50 boraca. Pošto ja nisam bio baš u svakoj bitci, oni su pričali priču kako je to bilo. Specifično za ovu jedinicu, drugi odred Specijalne brigade policije, osim što su bili jedna od najboljih jedinica tokom rata, ta jedinica doživljava progon, golgotu posle rata, hapse ih, optužiju. Ima naših drugova iz jedinice koji su nevini optuženi i dan-danas su u zatvor. Ponosan sam što sam imao priliku da budem stvarno uz najhrabrije borce i policije i vojske Republike Srpske”, otkrio je autor knjige Ljubiša Milutinović i prisetio se tog vremena i nekih dešavanja.
“Bila je to mladost i sad kad gledamo te borbe, pošto imamo dosta snimaka i fotografija, to deluje nestvarno. Tolika volja i energija, da vi danima ne spavate, idete iz dana u dan u akciju, ali nekako imate snagu, energiju. Kad je krenuo rat, mislili smo da će to trajati kratko, verovali smo u snagu vojske, ali ona se vrlo brzo povukla, mi smo ostali sami tamo, organizovali te jedinice i snalazili se iz dana u dan. Ti junaci, ti heroji, to su neki ljudi sasvim obični, neprimetni ljudi. Međutim, iz bitke iz bitke su se kalili i postali veliki junaci, pravi heroji o kojima su ispevane pesme, ispričane priče”, s ponosom je istakao Milutinović koji je knjigu napisao kako bi od zaborava sačuvao upravo ove junake i sve te događaje.
Vođen logikom da ono što se ne zapiše, kao da se nije ni dogodilo, Ljubiša je do sada objavio dve knjige – “Pamćenje u slikama” 2015. godine i “Ratni put jurišnika specijalaca” koja je imala premijernu promociju 10. marta prošle godine na Dan jedinice u Šekoviću, a zatim 20. maja predstavljena u Novom Sadu, potom 8. marta ove godine u Domu Vojske Srbije u Beogradu, i sada u Valjevu.
Osim autora, na promociji su govorili komandant Drugog odreda Specijalne policije Šekovići Miloš Stupar, nekadašnji urednik Revije 92 Duško Milovanović, dok su odlomke iz knjige publici kazivali valjevski glumci Dragan i Angelina Lukić.
Kako je ukazao komandant Miloš Stupar, ova kniga možda nije veliko književno delo, ali istorijsko jeste sigurno.
“Ova knjiga opisuje tačno događaje onako kako su se deseli. Gotovo 99% tekstova u knjizi su pisali akteri tih događaja i preneli svoje i učešće svojih saboraca u tim akcijama. Knjiga je rađena u pet poglavlja – prvi deo je sam početak rata na tim prostorima, drugi se odnosi na formiranje jedinica, treći na ratne puteve, četvrto poglavlje je posleratni period, period u kom smo mi, pripadnici Drugog odreda, preživeli jedan put koji je, možda, teži od ovog ratnog puta. Suđeno nam je za ono što nismo radili, za ratne zločine. U toku rata mi smo znali tačno gde je linija, ko nam je iza leđa, ko nam je levo, ko nam je desno, ko nam je prijatelj, a ko neprijatelj, a posle rata smo bili na jednoj vetrometini, bez pomoći države, bez pomoći bilo kakvih organa. Jedina insitucija koja je bila uz nas bila je Srpska pravoslavna crkva. Ja sam u zatvoru bio četiri godine i osam meseci, nedeljom je dolazio sveštenik Jordan, držao službu i ostajao da razgovara sa nama, to nam je mnogo značilo”, prisetio se komandant Stupar uz konstataciju da se veličina ove knjige ogleda upravo u tome što su je istinski učesnici događaja pisali, knjiga u kojoj nema drugog lica, sve je u prvom!
“Pokojni Mišo Pelemiš, prvi komandant Jurišnog odreda i ja smo se nakon svih tih problema našli u Beogradu i kada smo videli šta sve ko priča, kako prekraja događaje u kojima smo učestvovali, dogovorili smo se da se ono što smo prošli zapiše onako kako se istinski dogodilo. Nažalost, Mišo Pelemiš zbog bolesti nije dočekao izlazak ove knjige i zato mu je posvećena.Pored Ljubiše koji je pisao knjigu, veliku zahvanost dugujemo i Zoranu Obrenoviću koji je finansirao njeno objavljivanje”, podsetio je Miloš Stupar.