Kakav su vazduh Valjevci udisali u 2024. godini, da li se i po čemu razlikovao od prethodnih godina? Šta smo to novo otkrili i saznali u godini iza nas vezano za problematiku aerozagađenja u našem gradu? Da li smo se pomakli sa mrtve tačke? Šta je moglo da se uradi i promeni, a nije? To su samo neka od pitanja koja smo postavili retkim, ali istrajnim boracima za čist(iji) vazduh u Valjevu. Jedan od njih je i Vladimir Radosavljević, iz iRevolucije. Ova valjevska organizacija unazad nekoliko godina pokreće i realizuje uspešne inicijative i svojim aktivnostima ističe se u borbi protiv aerozagađenja u našem gradu, konstantno ukazujući i na ostale ekološke probleme u Valjevu. Osim što je pet godina zaredom organizator i domaćin događaja Climathon, izveli su HK Krušik pred sud kao najvećeg pojedinačnog zagađivača u gradu, pri čemu su Krušik i odgovorno lice kompanije pravosnažno osuđeni na jedinstvene novčane kazne. Kao deo Eko blok mreže, iRevolucija je učestvovala u sprovođenju istraživanja u kojem se došlo do zabrinjavajućih podataka da od posledica aerozagađenja u Valjevu godišnje umre 331 odoba i da je životni vek Valjevaca u proseku kraći za deceniju. iRevolucija se predano bavila i unapređenjem monitoringa kvaliteta vazduha u Valjevu, i doprinela uspostavljanju kontinuiranog nezavisnog građanskog monitoringa. U saradnji sa NEA i xEco, takođe je doprinela i obezbeđivanju dostupnosti informacija o zagađenju vazduha u realnom vremenu u saradnji sa lokalnim medijima. Dokumentarni film iRevolucije “Ima neko ko ne ćuti” osvojio je prošle godine Prvu nagradu na 8. Vrmdža Festu za najbolji film u oblasti ekologije. Takođe, iRevolucija je organizovala izuzetno zapaženu izložbu “50 godina aerozagađenja u Valjevu”, koja predstavlja svojevrsnu retrospektivu najvažnijih podataka vezanih za temu zagađenja i zaštite vazduha u našem gradu unazad nekoliko godina.
– Kako biste opisali kvalitet vazduha u Valjevu u 2024. godini, da li se i po čemu on razlikuje od prethodnih godina?
U principu, podaci koje pratimo su ukazali da je prosečna vrednost zagađujućih materija bila uvećana u odnosu na godinu pre, ali, manji broj zagađenih dana u godini doprineo je da građani Valjeva imaju više toplih dana u zimskom periodu, što bi se moglo okarektirasati da smo imali više dana lakšeg disanja. S obzirom na to da je za kvalitetne procene o napretku potrebno duži vremenski period tumačiti prosečne vrednosti, ovakve oscilacije su normalna pojava i ne možemo se osloniti na jasne procene.
– Da li se došlo do nekih novih saznanja vezano za problematiku zagađenog vazduha u našem gradu?
Smatram da je najvažnije pomenuti istraživanje uticaja aerozagađenja na zdravlje stanovnika Valjeva, koje smo u sasatavu Ekoblok mreže izradili po metodologiji Svetske zdravstvene organizacije, a koje je napravilo razliku. Na Climathon događaju smo predstavili rezultate, ali i u Evropskoj kući uz učešće predstavnika delegacije EU, prvi put smo imali učešće Ministarstva za zaštitu životne sredine. Rezultati istraživanja su ukazali da prosečno, u periodu od 2018. do 2023. prevremnu smrt doživi 331 osoba iz Valjeva. Drugi rezultati su dostupni u publikaciji koja je istaknuta kod nas na sajtu (irevolucija.net). Istraživanje je predstavljeno na regionalnoj konferenciji Ujedinjenih nacija i to nam daje veći legitimitet. U ovom slučaju vidimo to kao iskorak koji ima naučno utemeljenje, što smatramo da je osnov za realno delovanje.
– Da li možemo da kažemo da smo se u rešavanju problema aerozagađenja pomakli sa mrtve tačke?
Mi verujemo u podatke koje dobijamo monitoringom kvaliteta vazduha sa državne mreže (SEPA), Zavoda za javno zdravlje i kroz građansku monitoring mrežu. Kada podaci budu kazali da postoji napredak, onda ćemo ga jasno mapirati. Pod tim ne smatramo da nije urađeno išta, već da nemamo jasnu sliku o kom se napretku radi.
– Šta je moglo da se uradi i promeni, a nije?
Pre svega da se odnos države, ujedno i više ministarstava koje imaju nadležnost u vezi sa ovim problemom promeni. Naime, monitoringom lokalnih javnih politika zaštite vazduha, ali i energetske efikasnosti, utvrdili smo da su svi kapaciteti lokalne samouprave ispunjeni, a nedovoljni. Takav scenario je identičan u skoro svim lokalnim samoupravama i ne uliva sigurnost da postoji kontinualno rešavanje ovog problema kako mi stratramo da treba da bude. Koraci su spori i tromi. Drugo, ne manje važno, jeste snažnije delovanje lokalne ekološke inspekcije u vezi sa većim emiterima zagađenja. Neophodno je da ceo sistem profunkcioniše od vrha države do krajnjeg korisnika loših energenata u gradu, kako bismo mapirali promene. Kada bismo mogli da sve svedemo u jednu reč, to bi bio novac. Najveći problem predstavljaju individualna ložišta, dok građani Valjeva hoće da učestvuju u javnim pozivima za smanjenje aerozagađenja, ali i poboljšanjem energetske efikasnosti, pokazuju snažnu želju za participacijom. Oba poziva su bila ispunjena u prvim danima. Imali smo situacije sa građanima koji su nezadovoljni i koji nas kontaktiraju jer nisu ušli u program. Dakle, sredstva koja treba primarno da se opredele za građane Valjeva nedostaju.
– Kome upućujete glavne kritike?
Vladi Republike Srbije, Ministarstvu životne sredine, Ministarstvu rudarstva i energetike, jedinici lokalne samouprave Valjevo, ali i zaglušujućoj nepotrebnoj buci koju proizvode drugi entiteti koji ovu temu izrabljuju za ličnu/političku korist. Najbukvalnije, isti pozivi koji se kontinuirano sprovode, mogu da imaju znatno veći učinak ukoliko postoji volja i novac. Dakle, ako u jednoj godini možemo istim pozivima da umesto 372 kotla zamenimo, primera radi 1372, onda možemo da se oslonimo na računicu koja će imati jasan rezultat. Svesni smo da živimo u gradu u kom stanovnici značajno siromašnije žive recimo od Beograda, i po kvalitetu života i kvalitetu vazduha, i da građani vrlo teško plaćaju račune za grejanje, nabavljaju energente, menjaju stolariju itd. Što se odražava u krajnjem zbiru na kvalitet vazduha, pa samim tim i na smrtnost. Lokalna samouprava povećava budžet, ali je to nedovoljno, jer ako sa jedne strane povećate budžet za potrebe jedne linije, sa druge strane morate da oduzmete. U takvoj situaciji nemate previše prostora za manevar. Mada, ne vidim razlog da se sprovode neki drugi projekti koje sprovodi lokalna samouprava, kada je ovo naš primarani i gorući problem. Ustanovili smo da postoje ljudi koji odlaze iz Valjeva zbog aerozagađenja… Dakle, Vlada Republike Srbije i resorna ministarstva su ključni igrači po našem tumačenju situacije u 2024. godini, ali i promena rute ka kapitalnim projektima u Valjevu, jer najkapitalniji projekti jesu zdravlje i život meštana Valjeva.
– Kako biste prokomentarisali odnos lokalne samouprave prema rešavanju problema aerozagađenja?
Na konferenciji održanoj u Privrednoj komori Srbije pri predstavljanju izveštaja Kolacije 27, jedina lokalna samouprava u Srbiji je bila naša koja je napravila korak napred, od onih kojih se prate, što smatram indikativnim. Uvek mora i može bolje. S obzorim na to da sam ja vršio monitoring dve godine zaredom po metodologiji Koalicije 27 (2023. i 2024.), onda je to moj odgovor. Smatram sebe nepristraasnim i neutralnim, a ocenjivanje je izuzetno teško, jer je previše parametara ukljčeno koji se mogu pogrešno tumačiti.
– Šta, prema Vašem mišljenju, može urgentno da se uradi kako bi se koliko-toliko vazduh u Valjevu poboljšao?
Urgentno rešenje ne postoji. Ovaj problem zahteva napor, vreme i volju. Kada bih imao čarobni štapić, promenio bio naviku kod većine građana koji se greju štetnim energentima, da ne lože sirova drva ili sirov lignit. Samo tim pristupom možemo da izazovemo udar na aerozagađenje u kratkom roku, ali je takva društvena promena nerealna.
– Da li Valjevo ima borce za čist(iji) vazduh, ko su oni i u čemu se njihova borba ogleda?
Naravno da ima! Valjevo je istorijski poznato po različitim scenarijima kada je borbenost u pitanju, samo je potrebno probuditi sopstvenu i opštu odgovornost. Kao dobar primer jeste delovanje ovdašenjeg Saveta za zaštitu životne sredine, i reakcija prethodnih dana u vezi sa požarom na deponij. Da Savet nije reagovao, ne bi ni lokalni mediji,da nije bilo reakcije medije, ne bi bilo ni reakcije institucija. Takođe, dobar deo boraca za zdraviji vazduh u Valjevu dolazi van Valjeva, pa recimo podrška Beogradske otvorene škole, Mladih istraživača Srbije, Nacionalne ekološke asocijacije i drugih. Važno je njihovo znanje, ekpsertiiza i podrška koju pružaju, jer je malo aktera u Srbiji koji zaista znaju kojim putem treba da idemo.
– Koji Vi lično energent koristite u svom domu i na koji način se Vi lično borite za čistiji vazduh?
Koristim dve vrste enregenta: električnu energiju i drva. Ne znam da li sam dobar primer, ali od kada imam razvijenu svest da upotreba sirovog drveta, koje koristim več četiri godine, dovodi do negativnih posledica po zdravlje mojih sugrađana i mene, sušim drvo skoro godinu dana dok vlažnost ne spadne ispod 20% (ostavljam ih da leže oko 8 meseci minimum pre upotrebe) i tada ne emitujem zagađenje, to je poput sečke, peleta i slično. Često izađem napolje, pogledam u odžak i vidim da nema dima, postajem zadovoljan svojim postupkom. Kada temeperatura nija previše niska, grejem se na električnu energiju, mada i tada razmišljam kako TENT dnevno sprži 100.000 tona lignita i kako on tamo nekog zagađuje, a ja u tome učestvujem na mikro nivou. U principu, nabaždaren sam da vodim računa o energiji koja mi je dovoljna i balansiram upotrebom obe vrste grejanja.
– Na kraju, šta biste poručili donosiocima odluka, a šta građanima Valjeva?
Gradskoj upravi poručujem da što pre formira radno telo za primenu Plana kvaliteta vazduha. Da poveća budžet za rešavanje problema, da poveća kapacitete u sektoru zaštite životne sredine, učestvuje na svim pozivima koji se dovode u vezu sa aerozagađenjem. Takođe, da se vrši potenciranje kod resornih ministarstava za uvećanje budžeta, da se obezbede uslove kojima će građani moći pristupačno da koriste gas, zatim da se radi na širenju edukativnih sadržaja u vezi sa sopstvenom zaštitom, ali i učešćem u emitovanju aerozagađenja…
Svojim sugrađanima bih poručio da je neophodno više razumevanja problema aerozagađanje i da uzmu učešće u njgeovom rešavanju. Da prate i uzmu uzmu učešće na javniim pozivima oni koji emituju zagađenje, da prate na portalu Valjevska posla stanje kvaliteta vazduha i da se prema tome informišu u realnom vremenu i samostalno zaštite u situacijama kada je zagađenje prekomerno.