Petrovdan je u crkvenom kalendaru obeležen crvenim slovom, a noć uoči ovog praznika, kada se tradicionalno pale lile, crvenim je bio označen i kvalitet vazduha u našem gradu. A, crvena boja je na skalama, tabelama i aplikacijama za monitoring aerozagađenja indikator da je vazduh ZAGAĐEN. Već oko 19 časova, uoči Petrovdana, kvalitet vazduha u Valjevu počeo je da se menja, da bude lošiji, zagađeniji. Na mernom mestu u Zavodu za javno zdravlje Valjevo, na građanskom analizatoru, prvo je zabeležen blaži porast koncentracije PM čestica, da bi negde oko 21 čas dostigao maksimum. Merenja su pokazala da je u tom satu izmerena koncentracija 46,5 mg/m3 za PM2,5 čestice i 55,5 mg/m3 za PM10. Upoređujući te podatke monitoringa zabeležene do 19 časova tog dana sa istim vremenskim intervalom prethodnih dana, slobodno se može zaključiti da je porast koncetracije PM čestica izazvalo paljenje lila, kao i da “lilanje” itekako zagađuje vazduh i truje naša pluća, a ponajviše naših mališana koji su u epicentru zagađenja vazduha koje prouzrokuje taj stari srpski običaj.
Svake godine za Petrovdan uz obavezno “lilanje”, pojave se nesavesni sugrađani koji na obodima valjevske kotline pale gume, kako bi vatra uoči Petrovdana bila veća i duže trajala. U gradu koji predstojeću zimsku sezonu dočekuje već sa 73 zabeležena dana sa prekomernim zagađenjem vazduha i u kojem svake godine zbog posledica aerozagađenja umru 242 osobe, to je nedopustivo! I ove godine u smiraj dana uoči Petrovdana zagađenje vazduha je postalo vidno, sa nekoliko lokacija se uzdizao taman i gust dim, a jak miris paljevine širio se okolinom. Slađana Stanković, sanitarno ekološki inženjer u Zavodu za javno zdravlje Valjevo i članica Savata za čist vazuh, ukazuje da visoke koncentracije PM čestica, koje su zabeležene na mernim mestima u gradu, govore da je njihova koncetracija na mestima gde su se okupljali građani bila i do nekoliko puta veća.
“Podatke od prethodnih godina na žalost nemamo, ali možemo smatrati da su koncentracije bile slične. Iako aerozagađenje najčešće vezujemo za zimske periode, a koncentracije zagađujućih materija u toku toplih meseca su niske, ipak postoji bojazan da ovakvi događaji mogu dovesti do određenih problema kada je zdravlje stanovnika već narušeno. Valjevo je specifično po tome što veliki procenat zagađenja vazduha dolazi od industrijskog zagađenja koje je aktuelno tokom cele godine, pa ovakvi vanredni događaji samo dodatno negativno utiču na naše zdravlje”, kaže za Valjevska posla Slađana Stanković.
Prema njenim rečima, visoke koncentracije PM čestica mogu da dovedu do pojave akutnih reakcija organizma. Najčešći zdravstveni problemi su iritacija očiju, nosa, grla, kašalj, otežano disanje, kao i pogoršanje nekih hroničnih oboljenja.
“S obzirom na to da veliki broj dece učestvuje u ovim događajima, zdravstveni problemi mogu biti daleko složeniji. Kada se još doda da se sem sirove kore drveta koja se nalazi na samoj lilil često pale stare gume, onda možemo samo nagađati kakve se još po zdravlje štetne materije nalaze u takvom vazduhu. Deca su posebno vulnerabilna kategorija stanovnika, prvenstveno zbog nerazvijenosti respiratornih organa i imunog sistema. Učešće na događajima ovog tipa mora biti sa određenom rezervom, decu treba sklanjati od direktnog kontakta sa dimom, a posebno decu koja su već sklonija oboljenjima respiratornih organa”, savetuje Slađana Stanković.
Tradicija i praznovanje jesu deo našeg kulturnog nasleđa i vesele događaje, kojima naša kultura i tradicija obiluju, svakako treba negovati i poštovati, ali kao što napominje naša sagovornica, poštovanje se ogleda i u umerenosti, pa veličina zapaljene vatre i broj zapaljenih lila ne znače da je poštovanje tradicije veće.
“Vrednosti kao što su očuvanje životne sredine i briga o zdravlju treba da postanu deo naše tradicije i nasleđe koje će se prenositi generacijama”, poručuje Slađana Stanković.
Da bi se lila napravila, mora da se oguli kora drveta mlade divlje trešnje, a znamo koliko značaj imaju šume kada je u pitanju čist vazduh. Stručnjaci godinama unazad upozoravaju da divlja trešnja još uvek nije zakonom zaštićena, da polako nestaje iz naših šuma, da se broj stabala iz godine u godinu smanjuje,
“Nažalost, na stotine stabala ovog ne tako rasprostranjenog drveta strada svake godine, osuši se jer se nevodi računa pri guljenju kore. Ako se pažljivo skine prvi sloj, kora može da se regenereše za nekoliko godina. Ali, ako se dublje zaseče, preseku se putevi sokova koje hrane drvo, a i tako oštećeno drvo podložnije je bolestima i neotporno na napade štetočina. Pre Petrovdana treba se obratiti i posavetovati sa stučnim licima u šumskim upravama kako bi se izbegle negatiovne posledice”, poručuje Saša Radosavljević, inženjer agronomije i sapecijalista fito medicine.
Upravo zbog zaštite stabala divlje trešnje, stručnjaci apeluju da se uoči Petrovdana pali slama, šaša ili luč.
M.P.M.
„Medijski projekat „VAzduhograf 2“ sufinansira se iz budžeta grada Valjeva“
„Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“!
