Nakon premijernog predstavljanja u Beogradu u februaru, knjiga majora policije Katarine Petrović “Na putu ka slobodi” promovisana je i u njenom rodnom Valjevu, pred brojnom publikom. O knjizi su na promociji govorili novinar i kolumnista Petar Peca Popović, tužiteljka Bojana Savović, bivši potpukovnik policije Vladimir Janković, novinar Vuk Cvijić, psihijatar Jasmina Pašić i dramaturg Anja Mijović. Na promociji je istaknuto da knjiga prevazilazi okvir lične ispovesti i da predstavlja svedočanstvo o vremenu u kojem živimo. Kako je naglašeno, osim što govori o jednom traumatičnom iskustvu i životu u Srbiji, knjiga donosi i širu sliku društvenih okolnosti, represije sa kojom se pojedinac može suočiti, ali i načina na koji je moguće izaći iz takvih situacija, a ostati dosledan sopstvenim vrednostima i sačuvati ljudskost.
Autorka Katarina Petrović objasnila je da knjiga u početku uopšte nije bila zamišljena kao književno delo.
“Došlo mi je da zapišem šta sam proživela, ali ne da to bude knjiga. Zapisala sam to da ostane meni za uspomenu, da neke stvari ne zaboravim, jer detalji vremenom izblede”, rekla je Petrović. Prve čitaoce rukopisa, kako je istakla, bile su njene sestre koje su je ohrabrile da tekst podeli sa drugima, nakon čega ga je poslala dramaturgu Anji Mijović i novinarki Vesna Mališić.
“Taj rukopis sam uobličila da dobije formu knjige, To je više ispovest o svemu što mi se desilo i što sam preživela. Svoju priču sam napisala u trećem licu jer sam imala potrebu da se distanciram. Teško mi je da pišem u prvom licu naširoko – ‘ja pa ja’ – i onda to dobija potpuno drugu dimenziju, a sa “ona” sam mogla da se odaljim i to posmatram “sa strane” šta se zapravo dešavalo.
Petrović je istakla da je želela da čitaoci kroz knjigu osete emociju i prepoznaju se u nekim delovima, posebno u segmentima koji govore o porodičnim iskušenjima i borbi sa bolešću bliske osobe.
“Želela sam da svako ko čita knjigu oseti emociju i da se negde prepozna”, rekla je dodajući da su je reakcije čitalaca iznenadile jer su joj mnogi rekli da su morali da prave pauze tokom čitanja zbog snažnih emocija. Knjiga, kako je naglasila, nosi i širu poruku o ličnoj odgovornosti i potrebi da svako doprinese društvu makar malim postupcima.
Ona je posebno govorila o presudnoj ulozi porodice u teškim trenucima. “Podrška porodice je nešto neprocenjivo. Ja sam je imala sve vreme – od supruga, roditelja, sestara i šire porodice. Suština je da nam je porodica neko na koga se oslanjamo kada nam je najteže, ako je dovoljno zdrav odnos u porodici, svaki problem je rešiv”, kazala je.
Premda i dalje vrši svoje profesionalne dužnosti u okviru sistema, autorka je naglasila da joj pisanje knjige niko ne može zabraniti i da u svom delu nije otkrivala poverljive podatke. “Mogla sam i da maštam, ali nisam otkrivala nikakve podatke koji bi bili poverljivi”, rekla je dodajući da veruje da će se mnogi u knjizi prepoznati i bez navođenja imena.
Na kraju, Petrović je poručila da joj je najvažnije da kroz život i rad u svom gradu može da se kreće dostojanstveno. “Očekujem da sutra prošetam ovim gradom i, ako doživim penziju, da me ne bude sramota, da ne saginjem glavu. Nemam strah da ostanem bez posla – radiću nešto drugo, ali pošteno. Nisam rođena u fotelji, niti u MUP-u, ali imam potrebu da kroz ovaj grad i kroz ovu državu hodam podignute glave, jer znam da nikome nisam učinila zlo i da nisam uradila ništa protivzakonito, što je i dokazano”, poručila je Katarina Petrović.
“Časno je nositi baklju u tmini”
Kolumnista “Radara” i recenzent knjige Petar Peca Popović rekao je da je imao priliku da među prvima pročita rukopis i da ga je knjiga snažno emotivno pogodila. On je ocenio da je reč o delu koje podseća na značaj lične odgovornosti i profesionalne časti, naglašavajući da upravo pojedinci spremni da ostanu verni svojim uverenjima mogu biti pokretači društvenih promena.
“Rekao sam u Beogradu da imamo književni hit i bio sam u pravu. Katarina nam je dala primer i zaduženje – ako smo se zakleli da ćemo poštovati Ustav i raditi svoj posao časno, onda to zaista moramo da radimo. U vremenima kada je mnogo mraka, časno je nositi baklju u tmini”, kazao je Popović.
“Ispravne odluke su pobede same po sebi”
Tužiteljka Bojana Savović govorila je iz ličnog iskustva, navodeći da i sama poznaje pritiske sistema kada se pojedinac suprotstavi nepravdi. Ipak, ona ističe da knjiga Katarine Petrović predstavlja priču o pobedi i istrajnosti.
“Imali smo sličnu priču – pobunu protiv rigidnog sistema, državanog aparata koji je užasno surov u osveti i tu osvetu ne prašta. I Katarina i ja smo toga bile svesne jer taj aparat dobro poznajemo. Nemam nikakvu dilemu da je ovo knjiga i priča o pobedi. Ispravan put i ispravne odluke su pobede same po sebi, to je Katarinina poruka”, rekla je Savović.
“Knjiga koja otkriva dušu i profesionalizam”
Bivši potpukovnik policije Vladimir Janković priznao je da je knjigu pročitao tek neposredno pre promocije, ali da ga je njen stil potpuno iznenadio i impresionirao. Istakao je da delo otkriva Katarinu Petrović kao osobu iskrenih emocija, bez mržnje i ogorčenosti, a ujedno pokazuje njenu predanost profesionalnom radu. On je dodao da pouzdano može da kaže da je “bar prvih 100 primeraka knjige” završilo u Policijskoj upravi u Valjevu, ne zbog pokušaja “oplemenjivanja duha”, već kako bi neki proverili da im imena “slučajno” nisu pomenuta u Katarininoj knjizi.
“Nekoliko puta mi stvarno nije bilo dobro dok sam čitao knjigu, pogotovo je pedeseta strana bila prilično nezgodna. Nekako sam ja završio sa čitanjem i stvarno su moji utisci fenomenalni. Svi znaju da je Katarina čovek, upoznali su njenu dušu kroz ovu knjigu, ali ne znaju da je ona vrhunski profesionalac. Imala je izuzetno ozbiljan i odgovoran posao, i ona je sve svoje dužnosti savršeno izvršavala. Protiv nje se trenutno vodi veći broj disciplinskih postupaka. Ti postupci se vode za neke stvari koje je ona rekla, koje je izgovorila dok je bila udaljena sa rada, kada nije bila na poslu. Možda će se povodom ove knjige povesti ponovo neki disciplinski postupak, pogotvo zbog tog prezira koji je malo uočljiv na kraju”, rekao je Janković.
“Hrabrost se oslanja na hrabrost”
Novinar Vuk Cvijić ocenio je da knjiga predstavlja svedočanstvo o represiji i nepravdi, ali i poruku nade.
“Ovo je Katarinino svedočanstvo, ali i nastavak hrabrosti. Uprkos svemu, ona nastavlja jedan put koji nije lak. Hrabrost se oslanja na hrabrost i tako se stvara mreža ljudi. Katarinina hrabrost je jedna hrabrost koja nije bila samo u tom trenu, u toj njenoj odluci da postupi časno. Sam njen put od tada zapravo povtrđuje tu njenu veličinu da uprkos svemu što se dešava postupa tako. Nije ni čudo, izgleda da su Valjevci takvi. Osveta se sručila i letos na vaš grad, vi stojite i dalje uspravno”, istakao je Cvijić napomenuvši da je za hapšenje Katarine Petrović prvi saznao od uzbunjivača iz “Krušika” Aleksandra Obradovića koji je “svestan svoke sudbine” i dana provedenih u pritvoru javio da je “uhapšena žena koja je radila ono što nalaže i čast i njena profesija”.
“Savest mora i može biti glasnija od tišine”
Psihijatar dr Jasmina Pašić istakla je da je Katarinu Petrović od prvog susreta doživela kao osobu kojoj je istina uvek bila jedini izbor.
“Istina je uvek bila njen izbor – bez obzira da li je reč o malim ili velikim stvarima. Ono što je proživela nije učinjeno da bi postala heroj, da je tapšemo po ramenu, to je bio istinski deo njenog bića. To je bila njena istina i to je bilo ono što ie iskreno iz njene duše. Ona prosto nije umela i nije mogla drugačije. Sve ono što je napisala u njenoj knjizi je samo korak dalje. Ona je ostala iza svih svojih reči. Stavila je na papir, ostavila je zapisana sećanja, istine koje će služiti nekim budućim generacijama, koje će pokazati da ćutanje nije opcije, koje će pokazati da se protiv straha može boriti. Moj utisak i kako sam ja doživela poruku iz Katarinine knjige je da savest mora i može biti glasnija od tišine”, kazale je Pašić.
“Katarina je kao junak iz romana”
Dramaturg Anja Mijović podsetila je da je još ranije pisala o izmišljenim policijskim junacima koji se bore za pravdu, ali da je u stvarnosti dugo tražila takav primer.
“Tražila sam lupom policajca sličnog mojim junacima. Kada je objavljena vest o Katarini, shvatila sam da sam ga pronašla. Kada sam pročitala rukopis rekla sam da se nadam da će ljudi koji su svedočili nekom nepočinstvu naći hrabrosti da izađu u javnost i da ispričaju, zato što će videti kakav haos i užas je Katarina doživela, ali će moći da osete koliko je sjajno kada radiš pravu stvar i nosiš tu baklju u mraku. Tako da se to moje proročanstvo obistinjuje, ljudi se bude i nema nazad”, naglasila je Mijović uz konstataciju da je Katarinin rukopis bio iznenađujuće zreo i da je ona ozbiljan pisac.
“Odustati neću!”
Na kraju promocije, Katarina Petrović se obratila publici i zahvalila prisutnima na velikom odazivu. Naglasila je da je posebno srećna što vidi kolege, kako penzionisane, tako i one koji i aktivno rade, koji razumeju i podržavaju njen rad, ne samo deklarativno, već kroz dosledno i časno obavljanje svojih dužnosti.
“Več tri disciplinske prijave su mi najavljene. Boriću se do kraja, ja odustati neću. Nema nazad, nazad je Ćacilend”, poručila je Petrović, pozdravljena gromkim aplauzom.
