Od Pecke, gde su se u počecima kreveti i dušeci pozajmljivali od vojske, do generacija učenika koje su danas akademici, doktori nauka, inženjeri i profesori – 45 godina valjevskih letnjih i zimskih škola mladih matematičara priča je o znanju, talentu, ali pre svega o ljudima koji su je decenijama gradili.
Četiri i po decenije kasnije, jubilej je u Svečanoj sali Valjevske gimnazije okupio nekadašnje i sadašnje učesnike, profesore, predavače, saradnike i prijatelje škola. Bila je to prilika da se podsete ne samo rezultata i generacija koje su kroz njih prošle, već i vremena kada je za organizaciju jedne škole bilo potrebno mnogo više od znanja iz matematike.
Među onima koji najbolje pamte kako je sve počelo je profesorka matematike Ivanka Tomić, jedna od predavača na letnjim i zimskim školama. Počeci, kako svedoči Tomić, nisu bili ni približno jednostavni kao danas.
„Svako vreme nosi nešto svoje. Bilo je organizaciono jako zahtevno. Pretvoriti školu u Peckoj u prostor za boravak je bilo veoma naporno. Pozajmljivali smo krevete od vojske, dušeke, posteljinu. Ljudi u Peckoj su nam pomagali da se te posteljine operu. Imali smo na raspolaganju samo dve kuvarice koje su spremale po 70 obroka tri puta dnevno. Ne kažam ja da sad nema poteškoća u organizaciji. Treba se dogovarati sa direktorima hotela, odmarališta, učiniti da boravak učenicima bude ugodniji. Malo su nam i đaci i njihovi roditeli sad zahtevniji, ali, naprosto, ta evolucija je tekla tako da je to izgledalo neprimetno. Teško da mogu da zamislim sad đake koji bi radili u onim uslovima u kakvim smo počeli u Peckoj“, kaže Tomić, dodajući da, uprkos svemu, upravo taj period mnogi pamte sa posebnom toplinom.
Mesta održavanja škola menjala su se tokom decenija – od Divčibara, Trešnjice, Čačka i Jabuke, do Petnice, Pecke, Krupnja i ostrva Jakljan. Zimske škole najčešće su održavane na Divčibarama, dok su letnje menjale destinacije, od planina i gradskih sredina do mora. U Peckoj su, zbog velikog interesovanja, organizovane u dve, a nekada i tri smene, sa oko 60 učenika po smeni, dok se kasnije broj ustalio na 60 do 70 učesnika.
Iako su se menjali uslovi, mesta održavanja i generacije učenika, suština škola, prema rečima Ivanke Tomić, ostala je ista – okupiti talentovane mlade ljude, pružiti im znanje, ali i vreme, pažnju i prostor da se međusobno upoznaju.
„Otkako sam počela da radim, smatrala sam da pametne dece ima svugde. Samo sa njima treba podeliti i vreme, i ljubav, i energiju, i pažnju, okupiti ih. Oni vrlo rado dolaze. Njihovi roditelji prilagođavaju svoje godišnje odmore da bi njihova deca mogla da dođu u te škole. Atmosfera je tamo uvek divna“, kaže Tomić.
Suština, međutim, nikada nije bila samo u matematici. Škole su bile namenjene talentovanim učenicima, onima koji „hoće i mogu više“, ali su istovremeno predstavljale prostor za druženje, sport, rekreaciju i stvaranje prijateljstava. Danas je, napominje Tomić, atmosfera nešto drugačija, „malčice otuđenija“, ali druženje i zajedničko iskustvo i dalje ostaju važan deo škola.
Da jubilej nije samo osvrt na prošlost, već i prilika da se govori o budućnosti matematike u Valjevu, naglasio je Veljko Ćirović, potpredsednik Društva matematičara Srbije i direktor Valjevske gimnazije. On je istakao da je čast, ali i obaveza obrazovnih institucija da podrže aktivnosti koje promovišu nauku i da se one ne samo očuvaju već i unapređuju.
„Cilj je podržati, pozdraviti i, ako je moguće, dati svaki novi impuls da se sve ono što ima vezu sa obrazovanjem, promocijom nauke, nedvosmisleno, radi i dalje. I ne samo to, nego i unapređivati. Jer, nije cilj samo nešto održavati, već i unapređivati. Jer nije cilj improvizovati, već raditi kako treba“, rekao je Ćirović.
Ćirović je ukazao na potrebu da Valjevo dodatno ojača rad na promociji matematike i okupi nove generacije mladih koji će svoje znanje jednog dana vratiti gradu.
„Želim Valjevu mnogo više mladih koji će se vratiti i raditi nešto za njega u oblasti matematike kojih je u poslednje vreme prilično slabo ili taj broj je zanemarljiv. I nije teško ne videti krizu u tom segmentu. Naša Podružnica je u prethodnom periodu bila jedna od aktivnijih podružnica i svima nama zato želimo da se još više vrate promociji matematike i da malo pojačemo taj rad“, istakao je Ćirović.
Na značaj koji su valjevsle letnje i zimske škole mladih matematičara imale za razvoj matematičkog obrazovanja u Valjevu i Srbiji podsetio je i dr Vojislav Andrić, njihov osnivač. Kako je istakao, kroz 54 letnje i zimske škole prošle su generacije talentovanih učenika, a zajednički imenitelj svih tih škola bila je Valjevska gimnazija – kroz predavače, organizatore i ljude koji su učestvovali u njihovom radu.
„Danas u Srbiji, jedine dve letnje škole koje postoje su valjevske – ona koju organizuje Podružnica matematičara Valjevo i Društvo matematičara Srbije, i druga koju organizuje Matematički klub “Diofant”. Mislim da je to problem, jer Srbija ima učeničkog kadra za deset letnjih škola. Mnogo bi bolje bilo i da se i druge sredine sem Valjeva pobrinu da imaju takav jedan zamah i da i u ostali delovima Srbije bude letnjih škola“, rekao je Andrić.
Posebno je ukazao na širi značaj rada sa obdarenim učenicima podsetivši da su u vreme bivše Jugoslavije, učesnici škola dolazili iz svih republika i pokrajina, među njima i pobednici republičkih i saveznih takmičenja.
Andrić je podsetio da je upravo iskustvo stečeno kroz letnje i zimske škole pokazalo da sa talentovanim učenicima treba raditi kontinuirano, tokom cele godine.
„Moram da kažem da je benefit imala i naša Gimnazija i grad Valjevo, iz prostog razloga što je 1986. iz letnjih i zimskih škola primećeno da mora da se radi svake nedelje. Tako je nastao “Integral” koji ove godine slavi 60 godina postojanja. Dve godine kasnije oformljeno je i Specijalizovano matematičko odeljenje koje je tada bilo jedino uz Matematičku gimnaziju u Beogradu, pre Niša, Kragujevca i Novog Sada. Najveći benefit su ipak ljudi – predavači, učesnici, kuvarice, profesori fizičkog vaspitanja koji su decu učili da plivaju, skijaju, učili ih košarku, zatim donatori i svi oni koji su pomagali. Ljudi su nešto što je najvažnije u celoj priči. Među učensicima ima akademika, doktora nauka, inženjera, doktora, profesora… Brdo prijateljstava smo gradili i ta brojna projateljstva i snažni odnosi koji su izgrađeni i danas traju. Sve je to deo kolorita i atmosfere koja je stvarana na letnjim i zimskim školama mladih matematičara“, istakao je Adnrić.
Svečanost je upotpunjena izložbom „Od Divčibara i Trešnjice do Jakljana i Petnice“, postavljenom u Gornjem holu Valjevske gimnazije, kao i promocijom istoimene knjige.
Publikacija donosi sećanja, utiske i uspomene učesnika škola na godine provedene u valjevskim letnjim i zimskim školama mladih matematičara, čuvajući od zaborava priče generacija koje su kroz njih prošle i ljudi koji su decenijama gradili ovu matematičku tradiciju.
