Na nedavno održanoj proslavi male mature OŠ “Andra Savčić”, među zvanicama se našla i jedna posebna gošća. Maturanti su specijalnu pozivnicu za svoje matursko veče uputili Milici Pušić (63), svima dobro poznatoj Mici, koja već više od tri decenije radi na kiosku na ulazu u Treću školu i predstavlja nezaobilazan deo odrastanja generacija učenika.
Da je Mica za njih mnogo više od osobe kod koje svakodnevno kupuju užinu, pokazala je upravo posebna pozivnica koju su joj ovog puta pripremili i uručili lično, želeći da zajedno sa njima podeli jedan od najvažnijih trenutaka njihovog dosadašnjeg školovanja.
“Deca su ranijih godina slala opšti poziv, ali sada su napravili posebnu pozivnicu lično za mene. Toliko me je to dirnulo da sam se rasplakala. Mnogo mi je to značilo i čuvam tu pozivnicu za uspomenu”, priča Mica.
Na pozivnici je pisalo:
“Draga Mico, već osam godina nam praviš sendviče, sada je vreme malo da se odmoriš i proslaviš sa nama. Zato te pozivamo na našu malu maturu 4. juna.”
Mica je među đacima poznata kao “spasilac”. Na pitanje šta to zapravo znači, kroz osmeh odgovara da su vrata njenog kioska uvek bila otvorena za učenike koji su zaboravili novac ili nisu imali dovoljno za užinu.
“Zaborave novac, pa znaju da će kod mene dobiti sendvič i kasnije doneti pare. Roditelji me zovu telefonom, kažu da će doneti. Nikada nisam mogla da dozvolim da neko dete ostane gladno”, ističe ova harizmatična Valjevka.
Ipak, ističe da je važnije od samog novca bilo da nauče odgovornosti.
“Uvek sam im govorila da budu iskreni. Neću ja propasti za jedan ili dva sendviča, ali želim da nauče da budu odgovorni ljudi. Ta neodgovornost danas-sutra može da preraste u nešto mnogo veće”.
Na maturskoj proslavi, kaže, provela se divno: “Deca su sjajna. Oduševili su me. Sva su mi draga”.
Posebnu emociju izazivaju joj bivši učenici koji i nakon mnogo godina svrate da je vide.
“Dešavalo se da posle 20 godina dođe dete, sada oformljen čovek i kaže: „Svratio sam samo da vidim, Mico, da li si tu”. To pokazuje da imaju poverenja u mene i mog supruga Acu koji mi pomaže u poslu”.
Milica Pušić počela je da radi kod Treće škole još 1994. godine, a u ugostiteljstvu je od 1990. godine. Nakon rada u nekadašnjim mlečnim restoranima, 2003. godine sa suprugom je otvorila privatni kiosk koji je i danas jedno od najposećenijih mesta u okolini škole.
Za više od tri decenije rada, u neposrednoj blizini škole otvarale su se i zatvarale pekare, čevabžinice i prodavnice, ali Mica je ostala.
“Tajna je u odnosu sa decom. Volim svoj posao i volim da radim sa decom. Morate da ih saslušate, da ih razumete i da im priđete. Nekad treba da se spustite na njihov nivo da biste ih razumeli. Mene su deca ovde uvek volela. Ja i suprug smo u najgore vreme ostali bez posla. I pre 30 godina ja sam znala sa njima. Zato me i poštuju”.
Micina uloga odavno prevazilazi prodaju sendviča. Kroz malo prozorče kioska prošle su hiljade dečjh priča, dilema i tajni.
“Pričaju mi o ljubavnim problemima, o drugovima, nastavnicima, treninzima. Znaju da mogu da mi se povere. To su njihove dečje brige, ali njima su važne”.
Posebno je ponosna kada joj bivši učenici potvrde da su zapamtili životne lekcije koje im je usput prenosila.
“Skoro mi je jedan mladić rekao: “Mico, grdila si nas kada ne vratimo dug, ali bila si u pravu. Naučila si nas da budemo odgovorni”. To su trenuci koji nemaju cenu. Pre nekoliko godina, isto jedan dečak je kupovao nešto i kaže mi: “Mico, ovo ću da te častim”, a ja mu kažem: “Nemoj me dete zavitlavati”. Donesu mi kafu i svašta nešto… stvarno su sjajni. Sete me se i za 8. mart. Razvili smo zaista specijalan odnos”, kaže.
Za dve godine planira odlazak u penziju, ali kroz osmeh dodaje da će to biti samo ako joj đaci dozvole.
“U principu, više dece poznajem nego jedna nastavnica, jer ja znam gotovo svu decu od prvog do osmog razreda. Zato kažem da smo mi ovde pomalo i vaspitni radnici. Generalno mislim da se deca u OŠ “Andra Savčić” razlikuju od dece u ostalim školama. Vaspitaniju su, umereniji su… ne znam kako to da objasnim. Kod mene ne smeju da budu nevaspitani i da se pogrdno izražavaju jer znaju da to ne tolerišem i da će biti grđeni. Kad mi dođe neko dete sa strane tačno vidim da to nije naše dete iz naše škole”, kazala je Mica.
