Odbornici opozicione koalicije „Svanuće“ saopštili su na konferenciji za medije da su, na osnovu dokumentacije pribavljene zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja i terenske provere, pronašli neslaganja u načinu na koji Grad Valjevo evidentira i naplaćuje reklamne površine sportskih kladionica. Naveli su da je 14 od 18 rešenja za 2025. i 2026. godinu doneto tek nakon njihovog zahteva, dok su u svojoj „terenskoj kontroli“ kod više objekata izmerili znatno veće reklamne površine od onih navedenih u rešenjima. Prema obračunu koji su predstavili novinarima, za osam objekata je kroz izdata rešenja utvrđeno oko 880.000 dinara naknade, dok bi, prema površinama koje je „Svanuće“ izmerilo, naknada, kako su naveli, trebalo da bude blizu četiri miliona dinara.
Nemanja Jakovljević rekao je da je zahtev za pristup informacijama od javnog značaja podnet 1. septembra i da se odnosio na rešenja koja je Lokalna poreska administracija Grada Valjeva izdala za reklamne površine kladionica za 2025. i 2026. godinu. Od 18 rešenja koja su im potom dostavljena, jedno je, prema njegovim rečima, doneto 2. septembra, pet 10. septembra, šest 14. septembra, a dva 16. septembra, kada im je dostavljen i odgovor na zahtev. Posebno je ukazao na to da se među naknadno donetim rešenjima nalaze i ona koja se odnose na obaveze za 2025. godinu.
Jakovljević je rekao da je upravo činjenica da su pojedina rešenja za 2025. godinu doneta tek u septembru 2026. otvorila pitanje blagovremenosti rada gradskih službi.
„Nije reč samo o tome da Grad u septembru 2026. donosi rešenja za tekuću godinu, pojedine obaveze koje se odnose na reklamiranje tokom prethodne godine utvrđuju se tek nakon što je koalicija „Svanuće’ zatražila da vidi dokumentaciju. To zahteva odgovor na vrlo jednostavno pitanje – zašto ta rešenja nisu doneta blagovremeno“, rekao je Jakovljević.
Jakovljević je ocenio da je teško razumeti kako gradske službe nisu imale sistemsku i potpunu kontrolu nad reklamnim površinama kladionica, koje su, kako je naveo, među vizuelno najuočljivijim poslovnim objektima. Kako je rekao, iz dokumentacije koju su dobili proizlazi da za pojedine lokacije Lokalna poreska administracija nema ni odobrenje ni zapisnik.
Kao primer naveo je objekat kladionice prekoputa Višeg suda, za koji, prema njegovim rečima, u dokumentaciji koju su dobili nema ni zapisnika ni odobrenja. Jakovljević je rekao da su članovi „Svanuća“ u svojoj terenskoj kontroli na toj lokaciji izmerili oko 100 kvadratnih metara reklamne površine.
Kao drugi primer naveo je objekat na uglu ulica Vuka Karadžića i Pantićeve, za koji, kako tvrdi, takođe ne postoje ni zapisnik ni rešenje, dok je njihova terenska provera pokazala oko 65 kvadratnih metara reklamne površine
„Mi smo izvršili određenu terensku kontrolu i obišli te lokacije na samom terenu. Prema našim merenjima i fotografskoj dokumentaciji, kod više objekata reklamne površine koje su obuhvaćene rešenjima manje su od površina koje se stvarno nalaze na objektima. Zbog toga smo od Grada zatražili da za svako pojedinačno rešenje dostavi akt na osnovu kojeg je utvrđen period korišćenja i akt na osnovi kojeg je određena konkretna oglasna površina. U obrazloženjima rešenja, Grad navodi da je aktom nadležnog odeljenja Gradske uprave utvrđen period za koji je odobreno korišćenje javne površine obveznika“, rekao je odbornik Jakovljević.
Kazao je da „Svanuće“ nije završilo proveru, već da nastavlja da traži akte i zapisnike Komunalne inspekcije na osnovu kojih su doneta rešenja Lokalne poreske administracije. Istovremeno su zatražili i rešenja za 2024, 2023, 2022. i 2021. godinu, kako bi, kako je objasnio, utvrdili da li je kontrola reklamnih površina bila kontinuirana ili su pojedine lokacije i obaveze u prethodnim godinama ostajale van sistema.
Odbornik Željko Trifunović rekao je da bi dodatna dokumentacija koju je „Svanuće“ zatražilo trebalo da pokaže ko je, kada i na osnovu kojih podataka utvrđivao kvadraturu reklamnih površina koje su potom bile predmet naplate.
Posebno pitanje, prema njegovim rečima, jeste finansijska posledica naknadnog donošenja rešenja za 2025. godinu.
“Građani vrlo dobro znaju da se na dospelu a neplaćenu lokalnu poresku obavezu obračunava zatezna kamata i ona prema građanima ide vrlo ekspresno. Ali, kada gradska administracija sama ne utvrdi obavezu blagovremeno, postavlja se pitanje da li se time odlaže dospelost i naplata javnih prihoda i da li budžet zbog rada službi ostaje bez novca koji je mogao biti ranije naplaćen i adekvatno utrošen. Ako je pak za određenu obavezu postajala dužnost obveznika da je sam prijavi u propisanom roku, onda treba proveriti i drugo pitanje – da li je kod naknadno utvrđene obaveze pravilno obračunata kamata od zakonskog roka dospelosti”, kazao je.
Zbog toga „Svanuće“, kako je rekao, traži da se za svako od dostavljenih rešenja utvrdi kada je obaveza nastala, kada je nadležni organ dobio potrebne podatke, kada je rešenje doneto i dostavljeno obvezniku, kao i da li je kamata pravilno obračunata.
„Do sada su utvrđene jasne činjenice, a to je 14 od 18 dostavljenih rešenja doneto je tek nakon podnošenja zahteva, među njima su i rešenja za 2025. godinu. Za pojedine lokacije Lokalna poreska administracija nema ni odobrenje, ni zapisnik. Nakon našeg zahteva, Lokalna poreska administracija se obraća o Urbanizmu i inspekciji, a terenska provera pokazuje da se kod više objekata kvadrature iz rešenja ne poklapaju sa stvarnim reklamnim površinama. Prema njihovom obračunu, za osam objekata iznos utvrđen rešenjima je oko 880.000 dinara, dok bi prema površinama koje je “Svanuće” izmerilo naknada trebalo da bude blizu četiri miliona dinara”, istakao je Trifunović.
Trifunović je ocenio da ovo više nije pitanje jednog predmeta, već organizacije čitavog sistema kontrole javnih prihoda. Kako je rekao, u uređenom sistemu trebalo bi da postoji jasan sled – od objekta evidentiranog na terenu, preko odobrenja ili inspekcijskog akta, utvrđivanja tačne kvadrature i perioda korišćenja, do rešenja Lokalne poreske administracije, dospelosti obaveze i konačne naplate.
Prema njegovim rečima, dokumenti koje su do sada dobili pokazuju da taj lanac nije potpun i da gradske službe međusobno nemaju objedinjenu analitičku kontrolu.
Kako je istakao, potrebno je utvrditi zbog čega se pojedina rešenja za 2025. godinu donose tek u septembru 2026, zbog čega se evidentirane reklamne površine u pojedinim slučajevima ne poklapaju sa stanjem koje su oni zatekli na terenu i ko je odgovoran ukoliko se pokaže da sistem reaguje tek nakon postavljanja pitanja i zahteva za uvid u dokumentaciju.
„Ovde se mora postaviti odgovornost rukovodstva Gradske uprave i to mora biti tema. Pitanje za bivše i sadašnje načelnike Gradske uprave – šta ste konkretno uradili da Komunalna inspekcija, Urbanizam i Lokalna poreska administracija rade kao jedan sistem i da Grad naplati prihode koji mu pripadaju? Ovo je tek početak kontrole rada gradskih službi, proverićemo svaki trag, svaki predmet, svaki dinar javnog novca“, rekao je Trifunović.
„Svanuće“ će, kako je najavljeno, nastaviti proveru konkretnih grupa obveznika i poređenje dokumentacije sa stanjem na terenu. Nakon što dobiju tražene akte o odobrenjima, kvadraturama i rešenjima iz prethodnih godina, rezultate će, kako su naveli, predstaviti javnosti kroz konkretne lokacije, površine, datume i iznose.
Prema njegovim rečima, potrebno je utvrditi zbog čega se pojedina rešenja za 2025. godinu donose tek u septembru 2026, zbog čega se evidentirane reklamne površine u pojedinim slučajevima ne poklapaju sa stanjem koje su oni zatekli na terenu i ko je odgovoran ukoliko se pokaže da sistem reaguje tek nakon postavljanja pitanja i zahteva za uvid u dokumentaciju.
„Ovde se mora postaviti odgovornost rukovodstva Gradske uprave i to mora biti tema. Pitanje za bivše i sadašnje načelnike Gradske uprave – šta ste konkretno uradili da Komunalna inspekcija, Urbanizam i Lokalna poreska administracije rade kao jedan sistem i da grad naplati prihode koji mu pripadaju? Ovo je tek početak kontrole rada gradskih službi, proverićemo svaki trag, svaki predmet, svaki dinar javnog novca.
„Svanuće“ će, kako je najavljeno, nastaviti proveru konkretnih grupa obveznika i poređenje dokumentacije sa stanjem na terenu. Nakon što dobiju tražene akte o odobrenjima, kvadraturama i rešenjima iz prethodnih godina, rezultate će, kako su naveli, predstaviti javnosti kroz konkretne lokacije, površine, datume i iznose.
Željko Trifunović, odbornik “Svanuća”:
Ja ću sada još malo prokomentarisati ovu tablelu i da kažem malo detaljnije objasniti koju imate u prilogu materijala koje smo dostavili. Ovde vidite spisak od 22 lokacije koje smo mi za sada identifikovali. To su lokacije samo u centru grada i odnose se na sportske kladionice. Sportske kladionice imaju u Novom naselju i u drugim delovima grada. Znači, ovo je samo za 22 koje smo mi identifikovali u centru grada. Tu vidite i površine koje smo mi izmerili. U ovom dokumentu vidite i 9 lokacija za koje je Lokalna poreska administracija izdala rešenje. Rekli smo 18 rašenja, ali to su praktično za 9 lokacija izdali retroaktivno za 2025. i 2026. godine.
Ono što je zanimljivo, kada se sabere samo iznos koji su oni odredili, to negde izađe oko 880.000 dinara. Međutim, kada pretvorimo stvarne kvadrate, iznos bi trebalo bude blizu 4 miliona dinara. I to samo za ovih 8 objekata. Jasno se ovde vidi da su stvarne površine pet, šest puta veće nego što je izdato rešenje Lokalne poreske administracije.
I ovde se mora postaviti odgovornost rukovodstva Gradske uprave i to mora biti tema. Pitanje za bivše i sadašnje načelnike Gradske uprave, šta ste konkretno uradili da Komunalna inspekcija, Urbanizam i Lokalna poreska administracije rade kao jedan sistem i da grad naplati prihode koji mu pripadaju? Funkcija načelnika nije samo formalna, on rukovodi i koordinira radom uprave.
Na osnovu još nekih odgovora Lokalne poredske administracije, koji do sada nisu stigli da budu detaljno analizirani, stanje je još ozbiljnije i problem se ne završava na kladionicama i ovom iznosu. Javnost će o tim nalazima biti izveštena kad dokumentacija bude dovoljno obrađena, istovremeno gradskom Pravobranilaštvu je podnet zahted da se ukluči u rešavanje ovog problema. Jer, ovde se više ne radi samo o radu jedne službe, već o zaštiti imovinskih interesa prihoda grada.
Završna poruka – nije pitanje kako smo mi videli reklamu površine oko 100 m2 u centru grada prekoputa Višeg suda, pitanje je kako nisu videli oni kojima je posao da to vide, evidentiraju, izmere i naplate.
Ako se potvrdi da je grad samo na ovomu uzorku izgubio oko 6,5 miliona dinara godišnje, onda javnost ima pravo da zna ko je bio odgovoran, ko je kontrolisao sistem i šta će sada biti preduzeto da se novac naplati za sve nezastarele godine.
Ono što mogu da kažem još je da ove sume po našoj gruboj proceni možda prelaze i onu sumu koju smo već uteraili, da tako kažem, u budžet grada Valjeva samo za jednu parcelu, a to je negde oko 40 miliona dinara.
Ja sumnjam da je u pitanju velika korupcija. I građani to treba da znaju. Recimo, ovo što je u javnosti od pre nekih dan asfaltirano nekih 500 metara u Gornjoj Bukovici, na sredini ide oni se nekog puta. Pa ljudi treba da znaju iz Gornje Bukovice. Da je Lokalna poreska administracija, da su nadležne službe radile, taj put bi mogao biti asfaltiran u celoj svojoj dožini. I u duplo većoj širini. mi sumnjamo da je u pitanju debela korupcija i organizovani kriminal koji na neki način ne dozvoljavaju da grad ubere prihode, a to se direktno odnosi na život građana. Što se tiče i vodovoda, i puta, i osnovnih životnih potreba.
Samo ovo što smo mi predstavili do sada je bilo dovoljno, recimo da se uradi vodovodni sistem u okolini sela Stubo i Rovni. Podsetiću da je 2008. i 2009. završena fabrika, ali nikad nije realizovano nekih 4 km cevovoda i dva rezervoara, a para imamo. Mi pokazujemo i dokazujemo da za to imamo para, ali nekome to nije u interesu.
