Valjevski epidemiolozi Zavoda za javno zdravlje u stanju su pripravnosti zbog korona virusa. Kako nam je rečeno, do sada je na COVID-19 testirano ukupno 4 osobe sa teritorije Kolubarskog okruga i dva slučaja su negativna, dok su druga dva na obradi.
Direktorka Zavoda dr Marija Gavrilović kaže da nema mesta za paniku i da svi građani treba da se pridržavaju mera koje su izdali Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.
“Od panike nemamo ništa. Hoće li saznanje kako se vrši testiranje na korona virus smanjiti paniku – neće! Država je spremna, to je rekao predsednik, to je rakao i ministar, oni znaju više od mene, tako da nemam šta da dodam. Nijedan Zavod u našoj zemlji ne radi testove na korona virus, Institut “Torlak” je jedina referentna laboratorija u Srbiji za to i prema mojim informacija testova ima dovoljno. Osobe koje ispunjavaju kriterijume testiraju se na “Torlaku”, teži slučajevi idu u bolnicu, ostali u kućnu izolaciju”, kaže za Valjevska posla dr Marija Gavrilović, direktorka Zavoda za javno zdravlje Valjevo.
Ona naglašava da je bolest respiratorna i da se od nje ne može pobeći, ali da se može smanjiti rizik. “Treba smanjiti kontakt, izbegavati putovanja, pridržavati se higijene”, kaže direktorka ovdašnjeg Zavoda koja je po struci epidemiolog.
Dr Biljana Rajković, takođe epidemiolog valjevskog Zavoda za javno zdravlje, ističe da preporuke Ministarstva zdravlja i Instituta “Batut” važe za celokupno stanovništvo u Srbiji. Ona je za Valjevska posla rekla da je reč je centralizovanoj stvari, da je sve koordinisano, da se svi podaci transparentno objavljuju i napomenula da svaki građanin treba da razmišlja o tome da li treba da veruje informacijama i preporukama referentnih ustanova ili objavama na društvenim mrežama.
Ministarstvo zdravlja saopštilo je brojeve telefona po gradovima koje treba da pozovu osobe koje imaju određene simptome respiratornih infekcija, a koje su u prethodnom periodu boravili u području zahvaćenim korona virusom. Za Valjevo su dati brojevi telefona dežurnih epidemiologa: 062/202-701, 062/202-719, 062/202-721, putem kojih građani ukoliko im se pojave simptomi mogu dobiti sve preporuke o daljem postupanju. Ono što se u obaveštenju Ministarstva zdravlja napominje je da u takvim slučajevima nije potrebno ići u dom zdravlja ili bolnicu, niti šetnjom i drugim aktivnostima izlagati druge građane potencijalnim rizicima, već da se odmah treba obratiti dežurnom epidemiologu na neki od dostavljenih telefona.
MERE ZAŠTITE:
-Često perite ruke vodom i sapunom u trajanju od najmanje 20 sekundi, ili sredstvima koja sadrže 70% alkohol
-Izbegavajte bliski kontakt sa osobama koje imaju povišenu telesnu temperaturu, kijaju i/ili kašlju
-Izbegavajte pozdravljanje rukovanjem i ljubljenjem, a sa sagovornicima održavajte razdaljinu od najmanje jednog metra
-Ne dirajte oči, nos i usta neopranim rukama
-Ako kašljete ili kijate, prekrijte usta i nos nadlakticom ili papirnom maramicom. Maramicu odmah bacite u kantu za otpatke sa poklopcem i ruke odmah operite
-Hirušku masku koristite ako kijate i kašljete, ili ukoliko negujete bolesnog člana porodice dok se maska ne ovlaži. Nakon skidanja maske obavezno temeljno oprati ruke
-Često provetravajte prostorije u kojima boravite
-Izbegavajte boravak u zatvorenom prostoru sa većim brojem ljudi- sredstva javnog prevoza u vreme većih dnevnih gužvi, odlazak u supermarkete, tržne centre i druga mesta javnog okupljanja (bioskopi, pozorišta, sportske manifestacije)
-Ukoliko imate zakazan lekarski pregled ili vam je potreban recept za lekove koje redovno uzimate, kontaktirajte lekara telefonom.
-Ne uzimajte antibiotike na svoju ruku.
-Održavajte higijenu životnog prostora
PREPORUKE ZA OSETLJIVE GRUPE STANOVNIŠTVA
Infekcija korona virusom u oko 80% slučajeva uzrokuje blagu bolest i većina obolelih se oporavlja. Oblik bolesti sa teškim komplikacijama ima 6% zaraženih. Najveći broj teških oblika bolesti registrovan je kod osoba starijih od 60 godina i osoba sa hroničnim bolestima (bolesti srca i krvnih sudova, hronične bolesti disajnih organa, šećerna bolest). Starije osobe i osobe sa hroničnim bolestima treba da se pridržavaju istih opštih mera zaštite kao i opšta populacija, i da koriste svoju uobičajenu terapiju prema savetu lekara.
