Za tribinu ProGlasa “Budućnost se ne gradi krvavim rukama” u Valjevu sinoć se tražilo ne samo mesto za sedenje više, već i dodatno mesto za stajanje. Brojni zainteresovani građani ostali su ispred sale “Lasta” da prate tribinu putem video bima. Gosti i govornici bili su profesor Beogradskog univerziteta Miodrag Jovanović, scenarista i dramaturg Nebojša Romčević, glumica Danica Maksimović, reditelj Srdan Golubović, prosvetna inspektorka iz Zrenjanina Ivana Atanacković i naša Valjevka dr Jasmina Pašić. Dat je presek dešavanja u Srbiji ne samo od pada nadstrešnice u Novom Sadu, već posebno jučerašnjeg dana, kojeg su svi govornici nazvali generalnom probom generalnog štrajka. Izneto je mišljenje da se “prešao Rubikon straha”, da nam se zahvaljujući studentima dešava “proleće u januaru” i da su građani “probali ukus slobode koji se ne zaboravlja”.
Profesor Miodrag Jovanović pojasnio je zašto za jučerašnji dan koristi izraz generalna proba, a ne generalni štrajk.
“Zato što mislim da još uvek postoji potencijal za dalji pritisak, a pritisak je neophodan zato što sa druge strane nemamo nikoga ko šalje bilo kakve signale racionalnosti. Da imamo nosioce političke vlasti koji razmišljaju racionalno, mi bismo već davno izašli iz ove političke krize, ali nažalost nemamo i ne možemo još uvek da budemo načisto gde sve ovo ide. Ono što je sigurno je da uz zahteve studenata, koji se svode na zahtave za pravdom, odgovornošću, jednakošću pred zakonom, staje apsolutno sve više i više građana Srbije i sve više profesija. Sve što dolazi sa suprotne strane jeste jedno perpetuiranje dubokih podela u ovom društvu. Sa jedne strane imamo zaglušujuću tišinu, koja se pretvara u buku i sve više u bes, a na drugoj strani, pandan toj tišini, je nešto što je krajnji vid potemkinovštine. Ovo što se dešava je još jedan prikaz Potemkinovih sela, tih ljudi koji su dovedeni sa svih strana Srbije, plaćeni, ucenjeni, naterani, da bi neko i dalje verovao u vlastitu snagu, autoritet i nedodirljivost, iako mu se pred očima dešava ne samo generalna proba generalnog štrajka, već narodna buna koja se valja ulicama širom Srbije. Uveren sam da će ta buna dovesti do pada ovog naopakog režima”, rekao je profesor Jovanović.
Nebojša Romčević je rekao da je Srbija juče prešla Rubikon straha i da su ljudi probali ukus slobode koji se ne zaboravlja.
“Ukus slobode je najjača droga koja postoji na svetu i sa nje se nikako ne treba skidati, ni lečiti. Mi natrag ne možemo, ovaj duh se ne može vratiti u lampu. Ono što svako pojedinačno može da uradi je da ne osuđujemo, već da ohrabrujemo ljude koji se plaše. Vi ste večeras ovde svojom voljom i to je već pobeda svakog od vas pojedinačno. Ono čemu mi danas prisustvujemo je nešto što istorija ne pamti. U istoriji se još nije desilo da se stanovništvo pokori svom obrazovnom podmlatku. Mi smo toj deci potrebni, ali sada na novi način. Moramo da shvatimo da su oni ljudi novog doba i da imaju šta da nam kažu. I ne da nam kažu samo šta da radimo, nego pre svega kako se osećaju. To je ključno. I mislim da su te stvari nešto što se u nama menja i zbog toga ovaj duh ne može da se vrati u lampu, ovaj duh je sada nad Srbijom, a verujem da će proširiti i van naših prostora, jer se radi o generacijskom sukobu koji je postao neizdrživ”, istakao je scenarista i dramaturg Nebojša Romčević.
Danica Maksimović više puta je u svom vrlo emotivnom i nadahnutom govoru poručila građanima da se ne plaše i ne savijaju kičmu.
“Svako od nas ima pravo da brani svoj integritet, sa pravom kičmom da čvrsto stojimo na svojim nogama, da ne damo da se savijamo pred bilo kim ko stoji ispred nas. Neće me taj savijati da ja pasem travu. Ja vas molim ljudi, bez straha, ne savijajte kičmu. Mi studentima treba da budemo zahvalni. Ja sam im zahvalna i to im stalno govorim, i kad god odem među njih i kad stojim 15 minuta. Verujte mi, tih 15 minuta su u mom životu veličanstveni. I ta tišina se najviše čuje, najdalje se čuje ta tišina kad nam srca lupaju jedna do drugog, pa makar nas i gazili kolima. Naša deca su danima na ulici gde ih gaze kolima (zaplakala se, prim. aut.). Evo danas su bila dva slučaja, jedna devojka je ozbiljno povređena. Ne mogu da se osvestim, kakvi su to mozgovi koji žele da pregaz čoveka. Neki kapuljaši sa maskama dobili su naređenje da idu da tuku, da gaze našu decu. E, pa nećemo im dati. Kunemo se, nećemo im dati. Imamo i mi svoje zakletve. Verujte mi, naša zemlja biće slobodna, mi ćemo biti slobodni ljudi”, poručila je glumica.
Srdan Golubović je kazao da nam se zahvaljujući studentima dešava proleće u januaru.
“Ovo je početak nečega velikog. Danas je 60. dan blokade studenta Fakulteta dramskih umetnosti. I ono što se desilo na Fakultetu dramskih umetnosti i posle na svim fakultetima u Srbiji, na svim univerzitetima je nešto što je potpuno promenilo krvnu sliku ove zemlje. Studenti su zaista promenili politički i društveni narativ ove zemlje. Ili prostim rečima rečeno, obrnili su igricu i potpuno su sve naglavačke okrenuli. Naš zadatak je da tu novu generaciju, koja govori nekim novim jezikom i gleda svet drugačijim očima, razumemo i da je podržimo do kraja. Jer ono što se sada dešava u Srbiji, to je apsolutna avangarda na svetskom nivou, planetarni fenomen koji je pokrenuo još jednu strašno važnu stvar – oslobađanje od straha. Širom Srbije ljudi se masovno oslobađaju od straha. I to je najvažnije. Kada se ta količina ljudi izlije na ulice, kada postaje jedna lavina, tu je potpuno oslobađanje od straha i tu nastaje jedan trenutak u kome mi zaista oslobođeni postajemo deo jednog velikog istorijskog trenutka”, naglasio je reditelj Golubović.
Ivana Atanacković, prosvetna inspektorka iz Zrenjanina, uputila je reči podrške studentskim zahtevima koji, kako je rekla, počivaju na tome da se uspostavi pravna država. Istakla je da je došlo do razvijanja ogromne solidarnosti između nastavnika i roditelja koji su zajedno na istoj strani i sa istim interesom – da se uspostavi sistem u kome će sve funkcionisati.
“Bilo je i pre situacija kada je dolazilo do prekida nastave iz ovih ili onih razloga. Sve će se nadokneniti. Nema veze koliko će se dana izgubiti, bitno je ne izgubiti život. Ljudi su uplašeni, boje se za svoju egzistenciju, boje se da će izgubiti posao. Mi smo predstavljeni kao neko ko treba da ode u škole i da da otkaze, što je totalno pogrešna slika. Otkaze ne daje inspekcija. Inspekcija treba da uvede škole u zakonitost, da im pruži podršku i pomoć. Ali, ovde je reč o situaciji kad zakoni jednostavno nisu primenjivi, jer se traži utvrđivanje odgovornosti onih koji traže utvrđivanje odgovornosti. Pozivam vas da svako sa svog mesta, koliko god može, doprinese da istupi, da zaštiti, da pomogne drugima ako im je potrebna podrška, da se oslobode straha, jer jedino na taj način, u vidu zajedništva i solidarnosti, možemo dobiti pravednu i slobodnu državu i biti slobodni”, poručila je Ivana Atanacković.
Dr Jasmina Pašić, psihijatar, posebno je govorila o oslobađanju od straha, koji je, kako je istakla, prvi korak u svemu i svim daljim akcijama.
“Iako ne možemo reći da je danas sve bilo zatvoreno i da je bio generalni štrajk, broj ljudi koji se našao na ulicama, broj zatvorenih kafića i prodavnica je prvi korak ka oslobađanju. Lakše je osloboditi se kad si u grupi, lakše je kad imaš podršku, i upravo mislim da su ti izlasci na ulicu nešto što je oslobodilo ljude od straha. Oni sad kad su se oslobodili pokušavaju u svom užem okruženju da pokažu da je moguće osloboditi se, da ne može čovek neprestano živeti u strepnji i strahu i neprestano očekivati represiju. Uostalo, svi autokratski režimi počivaju na strahu, na strahu podanika, uslovno rečeno. Mi nismo podanici, ali baš zato i treba da preispitamo sami sebe, zavirimo duboko u sebe i razmislimo šta je to što nas koči, da napravimo te prve korake i izgovorimo prve reči. Dugujemo izuzetnu zahvalnost studentima koji su nam otvorili oči”, kazal je dr Jasmina Pašić.
Prisutnim građanima neplanirano se obratila naša sugrađanka, policajka Katarina Petrović, koja je pozdavljena gromkim apluzom. Ona je izrazila ogromnu zahvalnost svim ljudima koji su se oslobodili straha, posebno svojim oslobođenim sugrađanima.
“Nisam mogla ni da sanjam da ću doživeti trenutak kad će biti ovoliko oslobođenih ljudi. Puno mi je srce što ste ovde došli svojom voljom, što za vas ovde nismo imali ni sendviče ni dnevnice. Nadam se da ćemo jednog dana svi zajedno osvanuti u slobodnom gradu, u slobodnoj državi”, poručila je Katarina Petrović.
Jedno od postavljenih pitanja iz publike bilo je “Zašto Crkva ćuti i ne staje uz ovoliki narod?” Profesor Miodrag Jovanović je kazao da su se studenti obratili svima i da odgovor na to pitanje treba da daju sveštenstvo i Crkva.
Organzator trbine ProGlasa bio je Valjevski pokret otpora.
