U Gradskoj galeriji Valjevo priređen je jedinstven kulturni susret – po prvi put su, na poziv Matične biblioteke „Ljubomir Nenadović“, gosti našeg grada bili umetnici i predstavnici Galerije naivne umetnosti iz Kovačice. Valjevska publika imala je priliku da se upozna sa bogatim stvaralaštvom kovačičkih slikara naivaca, čiji je dugogodišnji rad iznedrio prepoznatljiv brend „kovačičko naivno slikarstvo“. O značaju ovog umetničkog izraza najbolje svedoči činjenica da je već više od godinu dana upisan na UNESKO-vu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa, čime je dobio međunarodno priznanje i trajnu vrednost.
Pred valjevskom javnošu našla su se dela naivaca iz Kovačice koja prikazuju bogatstvo tema – od nostalgičnih i idiličnih prizora prošlosti, života na ulicama i seoskim dvorištima, preko scena rada na poljima i ambijentalnih prikaza tradicionalnih soba sa starim predmetima, pa sve do portreta i mrtve prirode.
Matična biblioteka „Ljubomir Nenadović“, iako kuća koju povezujemo sa knjigom, bila je u proteklom periodu akter i saučesnik u organizaciji likovnih programa poput izložbe valjevskog novinara i slikara Radovana Lazarevića, a sada i umetnika iz Kovačice.
„Sve ovo čemu svedočimo večeras i čemu ćemo svedočiti do kraja marta govori koliko kultura nema granice, ili bolje rečeno kako kultura širi granice. Uspeli smo da od jednog Valjeva u zapadnom delu Srbije pomerimo granice do Banata, Kovačice malog gradića, ali velikog kada je u pitanju umetnost i sve ono šta oni znače u slovačkoj kulturi, srpskoj, ali i svetskoj“, poručila je na otvaranju izložbe direktorka Biblioteke Violeta Milošević i predstavila publici svoje sagovornike, goste iz Kovačice – Dušanku Petrak, predsednicu Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine i Anu Žolnaj Barca, direktorku Galerije naivne umetnosti iz Kovačice, kao i goste Željka Poljaka, kustosa Galerije, likovne umetnike Janoša Žolnaja i Anu Lenardov, članove Galerije naivne umetnosti.
Dušanka Petrak je izrazila zadovoljstvo što je baš Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine, čija je predsednica, bude neko ko je pomogao da se umetnički most između Kovačice i Valjeva izgradi.
„Večeras ćete po prvi put imati priliku da vidite slike naših naivnih slikara, na koje smo mi veoma ponosni, zato što su oni svojim predanim radom, dugogodišnjim slikanjem uspeli da naprave jedan brend zvan kovačičko naivno slikarstvo, a koliki je značaj tog našeg brenda govori činjenica da više od godinu dana kovačičko naivno slikarstvo je upisano na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog dobra“, podsetila je Dušanka Petrak i pozvala Valjevce da posete Kovačicu i svo nacionalno narodno blago koje se tamo baštini.
Kovačica, mesto u jugoistočnom delu Vojvodine, u južnom Banatu, iako zauzima malo mesto na geografskoj mapi Zemlje, na mapi naivnog slikarstva ima razmere metropole. To mesto na polju naivnog slikarstva dobila je upravo zahvaljujući svojim slikarima, koji izlažu sjedinjeni u Galeriji naivne umetnosti već sedamdeset godina, podsetila je Ana Žolnaj Barca, direktorka Galerije naivne umetnosti iz Kovačice.
„Za rođenje naivnog stvaralaštva u Kovačici smatra se 1939. godina, kada bez ikakvog poznavanja akademske konstrukcije slika počinju da slikaju Martin Paluška i Jan Sokol. Nešto kasnije pridružuju im se poznata imena u domenu umetnosti naive kao što su Mihal Bireš, Vladimir Boboš. Martin Jonaš, Jan Knjazovic. U to vreme tematika njihovih slika bila je prilično netipčna za Banat, slikali su gondole, romantične zamkove, afričke životinje… Tek 1953. godine, na savet Stojana Trumića, akademskog slikara iz Pančeva, rodonačelnici naive počinju da na svojim delima predstavljaju ono što vide, dišu, osećaju…“, otkrila je direktorka čuvene galerije koja je otvorena 1989. godine u renoviranom seoskom gazdinstvu.
Kroz galeriju je od osnivanja prošlo 47 slikara među kojima su najznačajniji predstavnici Zuzana Halupova,poznatija kao Mama Zuzana i čuveni Martin Jonaš. Trenutno Galerija naivne umetnosti u svom članstvu ima 22 umetnika iz Kovačice, ali i iz Padine, Pančeva i Opova.
„Slikari, čija su dela pred vama nam putem svog likovnog stvaralaštva nude sebe na jedan figurativan način, da bi u nama probudili ponekad zaboravljeno, možda zaspalo, ono ljudsko u našoj prirodi: čistotu, iskrenost, otvorenost i neposrednost, kako bi barem na tren ponovo očovečili svet“, poručila je prisutnima Ana Žolnaj Barca.
B. M.