Upornost, skromnost i ljubav prema kuvanju odveli su Valjevku Jelenu Milutinović, majku troje dece, do finala takmičenja MasterChef Srbija, jednog od najgledanijih kulinarskih formata u zemlji. Nakon što je osvojila treće mesto, Jelena je u razgovoru za Valjevska posla otvoreno govorila o utiscima sa takmičenja, emotivnim trenucima iz finala, odnosima sa ostalim takmičarima, podršci publike, ali i o planovima koji je čekaju po povratku u Valjevo. Njena priča inspiriše, pokazuje koliko je važno ostati svoj i verovati u sebe, ali i da se trud, posvećenost i podrška porodice uvek isplate.
Jelena ističe da iz MasterChefa nosi isključivo pozitivne utiske, ali i da sebe ne doživljava kao nekoga ko je ostvario “preveliki uspeh”.
– Nemam osećaj da je to nešto ogromno što sam postigla. Nisam još ni svesna svega. Ali kada me ljudi, naročito deca, prepoznaju na ulici i žele da se slikaju, tada mi bude baš lepo oko srca – kaže Jelena.
Finale je, iz njene perspektive, proteklo bez stresa.
– Bila sam opuštena, kao da se nisam takmičila za Super finale. Kuvala sam bez opterećenja, u fazonu – šta bude, biće.
Poseban emotivni trenutak u finalu, koji je malo omeo, bio je dolazak njene dece.
– Tada sam se raznežila, ali čim sam počela da kuvam, sve je došlo na svoje mesto.
Iako je osvojila treće mesto, Jelena priznaje da joj je žao što nije ušla u Super finale, pre svega zbog nagrade.
– Ne zbog titule, već zato što bi mi nagrada od 50.000 evra u ovom trenutku mnogo značila u životu.
Podrška koja sve nadoknađuje
Jelena ne smatra da je postala medijski popularna i uvek ističe da su reakcije ljudi ono što joj je najvrednije.
– Posle finala sam gostovala na TV Prva, u Jutarnjem programu i emisiji „150 minuta“, ali najvažnije su mi poruke podrške građana koje i dalje stižu. Ljudi mi pišu kao da sam pobedila i samo zbog njih imam osećaj da se sav trud isplatio.
Odnosi među takmičarima
Jelena ističe da su odnosi među takmičarima bili dobri i puni međusobnog poštovanja.
– Sa svima sam bila u dobrim odnosima. Moj odnos sa svim takmičarama je bio zaista normalan i kulturan. Ja sam imala malo više obaveza, pošto sam se uveče uvek čula sa decom da dogovorim šta treba da urade u toku dana, tako da uveče nisam mogla baš da se družim sa takmičarima, što mi je sad donekle i žao, jer sam propustila to vreme dok su se oni zabavljali. Naprosto, morala sam da se brinem o tim nekim važnim stvarima kući. Čujem se sa Mijom, Nikolom, Sanjom, njih troje su mi definitivno najbliži, ali čujem se i sa drugima, kuckamo se porukicama.
Za pobednika Srđana, kao i za finalistkinju Sanju, ima samo reči hvale. U finalu je, kaže, navijala za oboje.
– Ne mogu da kažem da sam navijala samo za Sanju ili samo za Srđana. Oboje su mi bili jako slični i blizu. Sanja mi je bila cimerka, pa sam sa njom ostvarila baš lep odnos i kontakt. Što se tiče Srđana, u svakom smislu mi je drago što je pobedio, ali isto tako bi mi bilo drago i da je Sanja pobedila. Bila bih jednako srećna ko god od njih da je pobedio. Oboje su zaslužili.
Prelomni trenutak – “kiflice”
Kao ključni momenat u takmičenju Jelena izdvaja epizodu sa kiflicama.
– Moment koji je za mene bio najvažniji i najlepši je kada se Ljubica oduševila mojim kiflicama. To je bio preokret za mene. Podstakla me je da razmišljam šire i da zaboravim prethodne epizode. Tada sam, mogu slobodno da kažem, procvetala.
Kako izgleda život iza kamera
Takmičari su, otkriva, boravili zajedno u kući, sa jasno definisanim pravilima i obavezama.
– Uslovi su bili zaista okej, imali smo i “dadilje” – obezbeđenje, što je jako zanimljivo, što znači da nismo mogli izlaziti iz kuće. Imali smo slobodne dane koji su određivani u toku snimanja. Kad se snimi nešto, onda se dobije slobodan dan. Snimajući dani su bili naporniji. Nikad nije trajalo manje od 8 sati. Znači, dolazilo se ujutru u studio oko 8, izlazilo se popodne, sve zavisi koliko se epizoda snima u datom momentu. Gledaoci, recimo ne vide te masterklasove koje imamo i koji su jako korisni, jer na njima se mnogo nauči.
Omiljeni sudija?
– Moj omiljeni sudija iz MasterChefa zapravo nije jedna osoba, već svi troje, iz razloga što ih zaista sve doživljavam na jedan poseban način. Sudija Ljubica ima dozu strogoće, ali je pravična. Odgovara mi sve što ona praktikuje i voli, kad se kuva sa njom sve se zna, mora da bude pod konac – rad, red i disciplina. Isto tako, Nenadova opuštenost, on to sve radi tako lako, lepo, smireno, baš lagano i to mi isto tako prija. Sudija Filip je, rekla bih, kao jedno veliko dete koje ti sve tako lepo približi da tebi samo ostane da slušaš šta govori i to primenjuješ. Samo ako ne želiš nešto da čuješ onda nećeš čuti.
Planovi: Divčibare, konji i povratak “Vidre”
Zimu će provesti na Divčibarama, gde će raditi ture jahanja konja, a na proleće se vraća u Valjevo sa konkretnim planovima.
– Želim da osposobim restoran “Vidru” na Gradcu. Smatram da je taj prostor zapostavljen i da Valjevci nisu svesni kakvu prirodu imaju. Planiram da pregovaram sa nekim kolegama, da napravim neku ekipu, da možemo nešto da uradimo i taj prostor uredimo. Smatram da je “Vidra” jako oštećena i volela bih da se Valjevci nekako malo više osveste, da manje borave na asfaltu a više u prirodi, posebno na reci Gradac koja je predivna.
“Ostala sam ista”
Takmičenje je, kaže, nije promenilo kao osobu.
– Ja sam i dalje ja. Samo me je trglo u smislu koliko čovek u kuhinji može da napravi, a da zapravo i ne zna da je sposoban za tako nešto.
Na kraju, Jelena je uputila posebnu zahvalnost svojoj deci i ostatku porodice, kao i svima koji su je podržavali tokom takmičenja, jer bez njih ne bi uspela.