Kako da postanete proizvođači solarne električne energije, popularno nazvani “prozjumeri”, odnosno kako da koristite sunčevu energiju kao obnovljiv izvor energije u proizvodnji struje posredstvom solarnih panela, i da pri tom smanjite svoje račune za električnu energiju, ali i da date značajan doprinos očuvanju životne sredine? Ta zanimljiva tema razjašnjena je na tribini pod nazivom “Kako postati prozjumer”, koju je Udruženje Lokalni odgovor iz Valjeva organizovalo u okviru projekta “Civilno društvo za energetsku tranziciju: Uključi se!” u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom (BOŠ) i Regulatornim institutom za obnovljivu energiju i zaštitu životne sredine (RERI).
Vladan Šćekić, programski direktor Centra za unapređenje životne sredine iz Beograda, pokušao je da malobrojnoj pubilici u holu Centra za kulturu odgovori na brojna pitanja i najčešće nedoumice kada je reč o proizvodnji električne energije preko solarnih panela. Koji su preduslovi da se izgradi solarna elektrana, kakva je procedura priključenja, kako se to izvodi, koliko to traje, koliko se građanima isplati ugradnja solarnih panela, neka su od pitanja na koja je Šćekić dao odgovore.
“Danas je bio lep, sunčan dan, što je idealna prilika da razgovaramo sa građanima na temu kako mogu da postanu kupci-proizvođači. Za one koji to ne znaju, to podrazumeva izgradnju solarnih elektrana na krovovima porodičnih kuća i ta solarna energija se potom pretvara u električnu koja se koristi za sopstvenu potrošnju. Time smanjujemo sopstvene račune, emisiju gasova sa efektom staklene bašte i pomažemo da elektro-energetski sistem malo bude olakšan, da ima manje problema, ali pomažemo nešto što je jako važno – čistijem vazduhu. A, kada smo u Valjevu, ta tema je pogotovo važna i zato je Valjevo jedna od destinacija na koju smo se odlučili da dođemo i da građane upoznamo sa celom ovom pričom”, pojasnio je Šćekić i konstatovao da Srbija u odnosu na EU kaska u upotrebi solarne energije, u upotrebi obnovljivih izvora, ali sa promenom zakonodavstva od pre dve godine krenuo je i taj zalet. Ipak, sve to ide lagano.
Prema njegovim rečima izgradnja solarnih elektrana je postala sve jeftinija, već za par hiljada evra jedna solarna elektrana na krovu kuće može da zadovolji veliki deo potreba skoro svakog domaćinstva.
“Kada pričamo o brojkama i uštedama, teško je reći neki opšti slučaj jer je svaka kuća slučaj za sebe i u zavisnosti od toga kakva je kuća, kolika je, da li je izolovana, kakvi su krovovi, da li su okrenuti na pravu stranu, da li ima nekih barijera koje pokrivaju dolazak sunca ili sunce ranije zalazi zbog brda ili drveta u blizini…. Najbolje bi bilo proceniti kolika je sopstvena potrošnja električne energije i onda u odnosu na to dimenzionisati solarnu elektranu. Ono što je najčešći primer kada se uzme neka prosečna vrednost tih solarnih elektrana koje su postavljene u Srbiji je oko osam kilovata što dođe oko 8.000 evra. Građani kroz subvenicije mogu da dobiju do 50% te vrednosti, jedinice lokalne samouprave finansiraju najčešće oko tri kilovata što je oko 420.000 dinara, dakle još nekih pet kilovata tj. 600.000 dinara bi građani trebalo da obezbede iz sopstvenih sredstava ili kredita banaka. Postoje povoljni krediti banaka koji čak imaju i delove koji su nepovratni, tako da ovo jeste dobra prilika. Cena struje je već porasla, i nastaviće da raste, čekaju nas još dva poskupljenja, jedno u novembru ove godine, jedno u maju sledeće godine i samim tim isplativost tih solarnih elektrana će biti ubrzana”, poručio je Šćekić i naveo da je u Srbiji oko 1.200 domaćinstava već instaliralo solarne elektrane na svoje krovove, nešto preko 400 preduzeća, tako da za nekih godinu i dva, tri meseca koliko se aktivno primenjuje ovaj institut može se reći da postoji interesovanje i građana i privrede da postanu kupci-proizvođači.
“Poenta cele priče je da smo mi na putu energetske tranzicije, a suština je da prvo izolujemo svoje kuće, kako bismo smanjili potrebu za energijom, nakon toga da proizvodimo energiju za sopstvene potrebe, a onda možemo da dodamo i toplotne pumpe koje su napajaju istom tom čistom električnom energijom. Onda, kada standard u zemlji bude još bolji, da počnemo masovnije da koristimo elektromobilnost odnosno električne automobile. Uz pravilno dimenzionisanje solarne elektrane u letnjem periodu može da se napravi prilična količina energije, da se odloži u elektroenergetski sistem koji je virtuelna baterija i da se tokom zime ti viškovi koriste”, istakao je programski direktor Centra za unapređenje životne sredine Vladan Šćekić, koji je pojasnio zainteresovanim licima i kako da iskoriste subvencije koje republika i lokalna samouprava obezbeđuju upravo za ovakve stvari pored energetske efikasnosti.
Ukazao je i na činjenicu da još uvek institut kupac-proizvođač nije zaživeo u potpunosti na način na koji bi to trebalo da bude. Ministarstvo energetike je obezbedilo zakonodavni okvir, nedostajuća karika je Ministarstvo finansija, jer nije dovoljno samo promeniti zakon iz energetike, već i zakon iz oblasti finansija koji ne prepoznaje institut kupac-proizvođač i da se ceo taj obračun, to neto merenje,promeni na način da bude još pravedniji i još bolji za građane.
B.M.