Ministarstvo rudarstva i energetike dostavilo je portalu Puls Valjeva odgovore na pitanja o geološkim istraživanjima na području Bobije i Kamenite kose, njihovom odnosu prema slivu akumulacije Stubo-Rovni i mogućim uticajima na bezbednost i životnu sredinu. Pitanja su ministarki Dubravki Đedović Handanović postavljena tokom njene nedavne posete Valjevu.
Istraživanja mineralnih sirovina na ovom području izazivaju pažnju javnosti zbog mogućeg uticaja na vodni režim i stabilnost terena u slivu akumulacije. Dodatnu zabrinutost izazivaju pitanja prostornog odnosa istražnih prostora prema slivu, kao i izveštaj „Energoprojekt Hidroinženjeringa“ iz 2009. godine, koji se bavi klizištima na području akumulacije.
U odgovoru Ministarstvo navodi da odobrenja za geološka istraživanja nisu izdata unutar same akumulacije Stubo-Rovni i njenog neposrednog priobalja. Istovremeno, ukazuje da dopis JP „Kolubara“ od 4. maja 2026. godine nije sadržao kartu slivnog područja ni koordinate njegovih granica, zbog čega, prema obrazloženju Ministarstva, nije bilo moguće pouzdano uporediti granice sliva sa granicama istražnih prostora i eksploatacionih polja.
Ministarstvo navodi i da je od tri istražna prostora kompanije „Konstantin Resources“ važeće samo odobrenje za Bobiju Istok, do februara 2027. godine. Kako se ističe, odobrenje za Kamenitu Kosu prestalo je da važi u julu 2026, dok je rok za istraživanja na širem području Bobije istekao u oktobru, a zahtev za njegovo produženje nije odobren.
Odgovor Ministarstva rudarstva i energetike Puls Valjeva prenosi u celosti:
„Ministarstvo rudarstva i energetike odbacuje insinuacije da se geološka istraživanja odobravaju mimo propisanih uslova ili bez mehanizama kontrole bezbednosti i zaštite životne sredine. Iznošenje nepotpunih informacija o statusu odobrenja, uz povezivanje istraživanja sa scenarijima katastrofa bez konkretnih stručnih nalaza o takvoj vezi, smatramo politički motivisanim i neodgovornim postupanjem.
Zabrinutost građana zaslužuje precizne odgovore. Upravo zato je neophodno predstaviti potpune činjenice o statusu istraživanja, uslovima njihovog odobravanja i postupanju nadležnih organa.
Od tri istražna prostora privrednog društva „Konstantin Resources” d.o.o. Beograd, o kojima je reč, važeće odobrenje postoji samo za Bobiju istok, sa rokom istraživanja do februara 2027. godine.
Za Kamenitu Kosu, koja je posebno istaknuta na konferenciji za medije, važenje odobrenja prestalo je rešenjem Ministarstva iz jula 2026. godine. Za šire područje Bobije rok istraživanja istekao u oktobru 2026. godine. Zahtev za produženje je podnet, ali odobrenje nije izdato. Ministarstvo je prethodno, u junu 2026. godine, odbilo i zahtev kompanije za istraživanje prema aneksu projekta.
Ove odluke pokazuju da podnošenje zahteva ne podrazumeva njegovo odobravanje. Predstavljanje Kamenite Kose bez podatka da je važenje odobrenja prestalo još u julu ostavlja javnosti nepotpunu sliku o sadašnjem stanju.
Prema podacima kojima Ministarstvo raspolaže, u okviru same akumulacije „Stubo-Rovni” i njenog priobalja nisu izdata odobrenja za geološka istraživanja. Ovaj podatak treba razlikovati od pitanja prostornog obuhvata njenog sliva.
Geološka istraživanja ne predstavljaju odobrenje za otvaranje rudnika. Postupci njihovog odobravanja vode se u skladu sa Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima i Zakonom o opštem upravnom postupku.
U svakom pojedinačnom postupku Ministarstvo, na osnovu podnete dokumentacije, utvrđuje ispunjenost zakonom propisanih uslova, uključujući uslove, saglasnosti, mišljenja i druge akte nadležnih organa i organizacija čije je pribavljanje predviđeno propisima. Projekat geoloških istraživanja obavezno mora biti usklađen sa uslovima Zavoda za zaštitu prirode Srbije i nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture, a istražni radovi moraju se izvoditi u skladu sa tim projektom i navedenim uslovima. Odobrenje se izdaje tek nakon što se utvrdi da su ispunjeni svi propisani uslovi za istraživanja na konkretnom prostoru.
Istraživanja se izvode prema projektu geoloških istraživanja, koji podleže obaveznoj tehničkoj kontroli. Ona obuhvata proveru primenjenih naučnih i tehničkih metoda, usklađenosti sa zakonom, tehničkim propisima i uslovima nadležnih zavoda za zaštitu prirode i kulturnog nasleđa, kao i mera bezbednosti i zdravlja na radu, zaštite od požara, sigurnosti ljudi i objekata i zaštite životne sredine.
Tokom izvođenja radova nosilac istraživanja dužan je da obezbedi stručni nadzor, kojim se kontrolišu izvođenje radova prema projektu, njihov kvalitet i primena propisanih mera zaštite. Zakonitost radova kontroliše i geološka inspekcija.
Nosilac istraživanja ima i obavezu da od organa lokalne samouprave nadležnog za poslove urbanizma pribavi informaciju o eventualnim planskim i drugim ograničenjima za izvođenje istraživanja. U konkretnim postupcima te informacije pribavljene su i dostavljene pre izdavanja odobrenja, iako njihovo dostavljanje uz zahtev nije bilo obavezno.
Za šire područje Bobije i Bobiju Istok navedeno je da predmetna istraživanja nisu u suprotnosti sa prostorno-planskom dokumentacijom, uz naglašene uslove zaštite životne sredine i kulturnih dobara i vraćanja terena u prvobitno stanje. Za Kamenitu Kosu ukazano je na planska ograničenja i zone zaštite, uključujući zabranu površinske eksploatacije u navedenim zonama.
Zato je neosnovano stvarati utisak da bezbednost ljudi, objekata i životne sredine nije obuhvaćena postupkom odobravanja i kontrole istraživanja.
Razmatranje izveštaja „Energoprojekt Hidroinženjeringa” iz 2009. godine nije propisano kao poseban uslov za izdavanje odobrenja za geološka istraživanja. Iz toga se ne može izvoditi zaključak da su odobrenja nezakonita ili da su propisane mere zaštite izostavljene. Zahtevi u pogledu bezbednosti i zaštite životne sredine obuhvaćeni su projektnom dokumentacijom, njenom tehničkom kontrolom, stručnim nadzorom i inspekcijskom kontrolom.
Postojanje ranije evidentiranih klizišta zahteva stručno praćenje i odgovarajuće mere. Međutim, samo postojanje klizišta i istražnih prostora na širem području ne dokazuje da su konkretni istražni radovi izazvali nestabilnost terena ili ugrozili branu.
Prilikom predmetnih istraživanja ne koristi se eksploziv. Radovi se moraju izvoditi prema projektu i propisanim uslovima, a njihov eventualni uticaj ocenjuje se na osnovu konkretnih karakteristika radova i terena.
Sa stručnog stanovišta, nakon formiranja akumulacije mogu se javiti nestabilnosti u priobalju usled promene režima i porasta nivoa podzemnih voda. Voda, uz geološke i geomorfološke karakteristike terena, predstavlja jedan od osnovnih faktora nastanka i aktiviranja klizišta. To ukazuje na potrebu kontinuiranog praćenja, ali samo po sebi ne utvrđuje uzrok nestabilnosti na konkretnoj lokaciji.
I sami predstavnici koalicije „Svanuće” navode da ne tvrde da su istraživanja ugrozila branu, da je nastupila šteta ili da je svaka istražna aktivnost nužno opasna. Utoliko je neodgovornije istovremeno uvoditi poređenja sa razornim katastrofama, bez predstavljene stručne analize koja bi takvo poređenje opravdala.
Dopis od 4. maja 2026. godine nije sadržao jasan prostorni prikaz slivnog područja niti koordinate njegovih granica. Bez tih podataka nije bilo moguće izvršiti pouzdano poređenje sa granicama istražnih prostora i eksploatacionih polja iz službenih evidencija i dati precizan odgovor o njihovom preklapanju.
Neophodno je razlikovati površinu akumulacije, priobalje, slivno područje i zone sanitarne zaštite. Njihov međusobni odnos i odnos prema istražnim prostorima utvrđuju se na osnovu zvaničnih prostornih podataka. Samo preklapanje prostornih obuhvata ne dokazuje da su konkretni radovi nedozvoljeni ili da ugrožavaju branu. Za takvu ocenu neophodno je razmotriti mesto i način izvođenja radova i propisani režim zaštite.
Ministarstvo je postupalo i povodom stanja starog eksploatacionog polja „Bobija”. Rudarska inspekcija utvrdila je nepravilnosti i privrednom društvu „Bobija” naložila sprovođenje postupka trajne obustave rudarskih radova, uključujući:
- izradu Glavnog rudarskog projekta trajne obustave radova i sprovođenje mera zaštite u skladu sa tim projektom;
- sanaciju i rekultivaciju degradiranog prostora, sa posebnim osvrtom na zaustavljanje nekontrolisanog oticanja vode prema drugim vodotokovima.
To su konkretne mere, sa utvrđenim obavezama i rokovima. One se odnose na staro eksploataciono polje i obaveze njegovog nosioca i treba ih razlikovati od statusa odobrenja za okolne istražne prostore.
Informacije o statusu odobrenja i inspekcijskom postupanju već smo podelili sa zainteresovanim udruženjima i građanima. Nastavićemo da pružamo proverene podatke iz svoje nadležnosti i sarađujemo sa drugim nadležnim organima.
Nijedna kompanija nije izuzeta od primene propisa, a prestanak eksploatacije ne oslobađa nosioca obaveze sanacije. Zaštita voda, zdravlja ljudi i životne sredine mora biti obezbeđena u svakoj fazi.
Pravo na postavljanje pitanja podrazumeva i odgovornost da se javnosti predstave potpune činjenice. Ministarstvo smatra zlonamernim predstavljanje njegovog postupanja kao zanemarivanja bezbednosti, uz izostavljanje odluka o prestanku važenja odobrenja, odbijenih zahteva i naloženih inspekcijskih mera. Politička rasprava ne sme da potisne stručne činjenice niti da zabrinutost građana pretvara u sredstvo za uznemiravanje javnosti.”
