Povodom 85 godina od streljanja profesora Miloja Pavlovića, nekadašnjeg direktora Valjevske gimnazije, koji je 21. oktobra 1941. godine u Kragujevcu streljan sa svojim učenicima, dr Vojislav Andrić podseća na njegovu žrtvu i pedagoško nasleđe. U autorskom tekstu pod naslovom „Profesor nije profesor sa katalogom samo“ ističe vrednosti koje prevazilaze školsko gradivo i ukazuje na dug Valjeva prema čoveku koji je, ostajući uz svoje učenike do poslednjeg trenutka, postao simbol časti, rodoljublja i prosvetiteljskog poziva. Andrić navodi u tekstu da će Udruženje „Valjevski gimnazijalci“ predložiti postavljanje portreta Miloja Pavlovića u Galeriju znamenitih Valjevske gimnazije, uz isticanje da bi Valjevo trebalo da podigne spomenik ovom istinskom heroju kao obeležje vrednostima koje je Miloje Pavlović svojim životom i žrtvom potvrdio.
„PROFESOR NIJE PROFESOR SA KATALOGOM SAMO
Na današnji dan pre 85 godina – 21. oktobra 1941. godine, u Kragujevcu je zajedno sa svojim učenicima streljan profesor Miloje Pavlović (direktor Valjevske gimnazije od januara do novembra 1932. godine). Okupacione vlasti su mu ponudile pomilovanje, ali je profesor Pavlović to odbio i zajedno sa svojim učenicima otputovao u legendu koju su svojim stihovima 1941. godine obeležili Desanka Maksimović u „Krvavoj bajci“ i kasnije Radoje Radovanović u poemi „Kragujevac“.
Profesor Miloje Pavlović nije bio „profesor sa katalogom samo“ što je dokazao ne samo svojim herojskim činom, već i svojim rodoljubljem i svojom profesionalnom karijerom. U „Glasu Valjeva“ iz novembra 1932. godine ostalo je zabeleženo da je „on za vrlo kratko vreme – nepunu godinu dana, umeo zadobiti ljubav i simpatije svakoga sa kojim je u dodir došao“. I da ga je na odlasku iz Valjeva na železničku stanicu ispratila cela Valjevska gimnazija (đaci, profesori, roditelji) i pola tadašnjeg Valjeva.
Sve ovo sam napisao iz velikog pijeteta prema čoveku koji je do poslednjeg daha ostao uz svoje učenike i najsnažnijim vaspitnim principom – ličnim primerom, pokazao da nisu (to i poema „Kragujevac“ svojim stihovima potvrđuje), Držić i Pitagorina teorema najvažnije što se u školi uči. Već da postoje vrednosti koje mladi ljudi iz škole treba da ponesu nezavisno od svojih sklonosti i talenata, kao što su ljubav, empatija, solidarnost, istinoljubivost, patriotizam, moralnost, slobodoumnost, kritičnost… Prethodne rečenice pišem u trenutku koji je možda još jedna prekretnica na putu Srbije ka zvezdama ili nestanku. A pišem, jer sam siguran da je tabla sa slikama nekadašnjih direktora Valjevske gimnazije u gornjem holu naše škole malo u odnosu na ono što Valjevo i Srbija duguju profesoru Miloju Pavloviću za lični primer koji će ući u istoriju ne samo naše, već i svetske pedagogije – primer da didaktički principi nisu samo mrtvo slovo na papiru.
Udruženje „Valjevski gimnazijalci“ će predložiti svojoj gimnaziji da portret Miloja Pavlovića bude prvom prilikom, sigurno i posebnom svečanošću postavljen u Galeriju znamenitih Valjevske gimnazije. Međutim naš grad duguje mladima u Valjevu i mnogo više od toga – trajno sećanje na čoveka koji je ličnim primerom pokazao veličinu i značaj profesije prosvetnog radnika. Nadam se i verujem da ćemo imati snage, da ma šta se desilo posle 25. oktobra, kao ljudi zagledani u blistaviju budućnost svog naroda, na prostoru između prve i sadašnje zgrade Valjevske gimnazije podignemo spomenik rodoljublju, pedagoškom stavu, časti… u liku legendarnog direktora naše škole, istinskog heroja – profesora Miloja Pavlovića.
Dr Vojislav Andrić“
