U Brankovini je juče Mirku Demiću uručena nagrada „Ljubomir P. Nenadović“ za knjigu „Krugozorja“. Priznanje, koje Matična biblioteka „Ljubomir Nenadović“ u Valjevu dodeljuje za najbolju putopisnu knjigu od 2014. godine, uručeno je u godini u kojoj se obeležava 200 godina od rođenja književnika po kojem nagrada nosi ime. Ovogodišnja svečanost u Brankovini tako je bila istovremeno posvećena savremenom srpskom putopisu i književnom nasleđu Ljubomira Nenadovića – pisca čiji su putopisi, prema rečima učesnika svečanosti, ostavili dubok trag u srpskoj književnosti i značajno uticali na razvoj ovog književnog žanra.
O značaju ovogodišnjeg jubileja, ali i o trajnoj vrednosti Nenadovićevog dela, govorila je direktorka Matične biblioteke „Ljubomir Nenadović“ Violeta Milošević, ističući da njegovi putopisi i danas svedoče o vremenu, ljudima i prostoru, ali i o jednom posebnom odnosu prema samom činu putovanja.
„Pre dva veka rođen je Ljubomir Nenadović, a mi ove godine sa dubokim poštovanjem stojimo na temeljima zaveštanja koje nam je ostavio. Njegovi putopisi nemaju samo vrednost po meri geografskih širina i prostora koje je posetio, već donose i biografiju duše koja je putovanju dala istinski smisao. Njegovo ime postalo je sinonim za ovaj književni žanr u srpskoj književnosti, ali i podsećanje na jedno vreme kada je bogati sin prote Mateje iz Brankovine krenuo u svet. Pišući o svojim putovanjima, on je u Srbiju doneo dah Evrope, a njima je zasigurno ostavio i deo srpskog duha“, istakla je Milošević.
Milošević je istakla da je upravo iz poštovanja prema tom nasleđu Matična biblioteka „Ljubomir Nenadović“ 2014. godine ustanovila nagradu koja nosi njegovo ime, čime je Brankovina postala mesto na kojem se okupljaju i nagrađuju najbolji savremeni srpski putopisci, „misionare kulture koji putuju i pišu, donoseći nam istinu o čovekovoj želji da pomerajući granice postane bolje“.
„Dva veka od rođenja Ljubomira Nenadovića obavezuju Valjevo, obavezuju Biblioteku ali i Srbiju da sećajući se na njega podsećamo svet i sebe na srpsku kulturnu baštinu, na njenu vrednost, postojanost, ali i na budućnost u kojoj ona mora imati svoje dostojno mesto“, poručila je direktorka Matične biblioteke.
Odluku žirija da nagrada ove godine pripadne Mirku Demiću obrazložio je predsednik žirija prof. dr Radivoje Mikić, istakavši da se autor „Krugozorja“ u dosadašnji niz laureata uključuje kao već afirmisan pisac, prevashodno poznat po pripovednim i romaneskim ostvarenjima, ali i kao dragoceni poslenik na polju afirmacije književnog nasleđa.
Mikić je ocenio da „Krugozorja“ predstavljaju promišljeno komponovanu knjigu u kojoj se različiti tematski pravci povezuju motivom putovanja. Kako je istakao, Demić u knjizi ne govori samo o sopstvenim putovanjima, već kroz nju otvara prostor za promišljanje putopisa značajnih autora srpske književnosti – Stanislava Vinavera, Miloša Crnjanskog, Rastka Petrovića, Stanislava Krakova, Grigorija Božovića i Danila Kiša.
„Knjiga Mirka Demića ima najmanje dve važne dimenzije: ona sadrži autorove putopise, ali se u njoj, jednom sasvim specifičnom tehnikom unošenja u tuđi književni svet, čitaocu dočaravaju specifičnosti putopisnih dela najvećih srpskih putopisaca modernog doba, putopisaca koji su, prošavši kroz Prvi svetski rat, stekavši dramatično iskustvo koje njihovi prethodnici nisu mogli imati, počeli da menjaju sam književni izraz da bi ga pripremili da u sebe primi jedan potpuno novi doživljaj sveta i života. Ove pisce, van svake sumnje, Mirko Demić doživljava i kao svoje lične učitelje i kao svetionike na srpskom književnom okeanu. I ne libi se da se na njih pozove u svim podesnim prilikama“, kazao je Mikić.
Mikić je ukazao i na to da Demić u „Krugozorjima“ ne ostaje u okvirima tradicionalnog putopisa, već unutar forme otvara prostor za esejističko kazivanje i elemente romana o odrastanju. Posebno je izdvojio Demićevu opsesiju putopisima srpskih ekspresionista, povezujući je sa njihovim ličnim iskustvom istorijske traume.
„I tako nam je Mirko Demić pokazao da jedna književna vrsta najautentičnije živi onda kad iznutra pomera svoje granice. A nema sumnje da baš pisci takvih dela zaslužuju i javnu pažnju i onaj vid podrške koji u sebi nosi svaka nagrada, pa i nagrada „Ljubomir Nenadović“, koju, evo, danas prima Mirko Demić“, rekao je Mikić.
Primajući nagradu, Mirko Demić zahvalio je na priznanju i govorio o časti da se pridruži prethodnim dobitnicima, ali i o samom Ljubomiru Nenadoviću i njegovom trajnom uticaju na srpsku književnost.
„Učinili ste mi čast da se, zajedno sa mojim koleginicama i kolegama, prethodnim dobitnicima, kao i svima vama, primim u kolo koje je čika Ljuba naložio da se igra oko njegovog groba. Dakle, da se radujemo životu i svetu, a ne tugujemo za njegovim odlaskom. A, imalo se i ima radovati onome što nam je namro već sredinom devetnaestog veka, čineći našu književnost življom, raskošnijom i modernijom. Učinio je to kako jezikom, tako i postupcima koje je primenjivao u svojim delima, pre svih u svojim čuvenim Pismima, čije tragove sledimo i danas“, rekao je laureat.
Govoreći o Nenadovićevom nasleđu, Demić je istakao njegovu sposobnost da književnost učini življom, raskošnijom i modernijom, kao i da u nju uvede teme svakodnevnog života, sitnih ljudskih zadovoljstava i uživanja u svetu. Posebno je izdvojio jednu od njegovih, kako je rekao, najzagonetnijih i najlepših književnih inovacija – „poznanika koga ne poznajem“.
„Ljubin „poznanik kojeg ne poznajem” ostaje jedan od najzagonetnijih dvojnika u našoj književnosti. Poznanik koga ne poznajemo svako je mesto na Zemljinom šaru, ali i svaki pisac i čitalac pod kapom nebeskom. Naš odraz u vodi, slika u ogledalu, selfi na mobilnom telefonu, naše drugo ja sa kojim se danonoćno nadgornjavamo. Tako je i Ljubomir Nenadović, evo već punih dvesta godina, poznanik kojeg nedovoljno poznajemo, iako njegovo vedro pripovedanje o svetu o kojem je svedočio još živo pulsira u našem vremenu“, kazao je Mirko Demić.
Čestitke laureatu u svom obraćanju uputio je i gradonačelnik Valjeva Lazar Gojković, istakavši da nagrada predstavlja ne samo priznanje za književno stvaralaštvo, već i potvrdu da Valjevo i Brankovina nastavljaju da budu čuvari kulturne baštine i duhovnog nasleđa.
„U ime grada Valjeva i u svoje lično ime, od srca čestitam ovogodišnjem laureatu. Vaša reč, poput Ljubine, nosi snagu da inspiriše i spaja generacije. Želim vam da nastavite da stvarate pod istim žarom, a svima nama želim da iz Brankovine uvek nosite ponos i inspiraciju“, rekao je gradonačelnik Gojković.
