Portal Valjevska posla treću godinu zaredom objavljuje serijal “Najbolji među najboljima”, posvećen đacima generacije svih valjevskih osnovnih i srednjih škola. Smatramo da je jako važno da Valjevo upozna svoje najuspešnije učenike na pravi način i da naši “svepetičari” zaslužuju posebno predstavljanje, ne samo zbog toga što su vredno učili i osvajali nagrade, već zato što zaista predstavljaju mlade ljude za primer. Serijal je ujedno i prilika da se toj izuzetnoj deci zahvalimo na vrednom radu i trudu, na istrajnosti, da im poželimo sve najbolje u daljem školovanju i životu, da im javno pošaljemo poruku da smo ponosni na njih i da nam njihov uspeh itekako znači, jer upravo su oni naša budućnost. Jedna od najboljih među najboljima je Tamara Kuzmanović, đak generacije valjevske Ekonomske škole.
Tamara Kuzmanović rođena je 3. avgusta 2005. godine u Valjevu, od oca Vlade i majke Ljiljane. U Ekonomskoj školi pohađala je smer Pravno poslovni tehničar i ove školske godine je, osim što je proglašena Đakom generacije, ujedno je i jedini dobitnik “Vukove diplome” na nivou generacije. Tamara je sve četiri školske godine završila sa odličnim uspehom i prosekom 5.00, kao i primernim vladanjem. Maturu je položila sa ocenom 5.
Tamarina svestranost ogleda se i u mnogim vannastavnim aktivnostima kojima je pasionirano posvećena. Pored folklora, plivanja, gimnastike, pevanje i etno muzike, navešćemo samo neke od aktivnosti vezanih za školu sa inače vrlo dugačkog spiska: kao volenter Kancelarije za mlade stekla je 160 sati volonterskog rada i bila je vrlo aktivna u Debatnom klubu pri istoj Kancelariji; učestvovala je u organizaciji “Dani mladih” i na “Kongresu mladih” održanim u Beogradu u organizaciji Kancelarije za mlade; učestvovala u programu “Finansijska pismenost”, koju u Srbiji realizuje Grupa za obrazovanje, gde je nakon tri završene radionice stekla sertifikat završenog programa “Finansijska pismenost”; dobrovoljni je davalac krvi, učestvovala je na Opštinskom takmičenju Recitatora ove godine i bila je učesnik Krosa RTS-a sve četiri školske godine; krajem trećeg i početkom četvrtog razreda prisustvovala je prvostepenom suđenju u postupku za krivično delo teško ubistvo u pokušaju, ne propustivši nijedan glavni pretres od otvaranja istog, pa do objavljivanja prvostepene presude u Višem sudu u Valjevu; kao Đak generacije prisustvovala je prijemu za najbolje učenike završnih godina svih srednjih škola u Srbiji i Republici Srpskoj u znak priznanja za uspeh u završetku srednjeg obrazovanja i primila je Pohvalnicu od Njegovog Kraljevskog Visočanstva Prestolonaslednika Aleksandra.
“Tamara je sada već mlada devojka koja može biti primer današnjoj omladini. Ona je vedra tinejdžerka, radoznala je i aktivna, uvek spremna za pokret. Najveće vrline su joj svestranost, upornost i posvećenost. Druželjubiva je i uvek spremna da pomogne. Inspirišu je novi izazovi, podrška porodice, predavanja pojedinih profesora, ali je najviše motivisana željom za novim znanjima i uvek traži razlog više da da sve od sebe, jer je veoma odgovorna i savesna. Dobra je drugarica i uvek rado pomaže svim svojim drugarima. Drugari iz odeljenja kažu: “Taša je drugarčina, širokih pogleda, dobre duše i velikog srca”. Svi imaju samo reči hvale za Tamaru. Isticala se u odeljenju u pomoći drugim učenicima, u rešavanju problema, u razvijanju odnosa drugarstva, poverenja i iskrenosti među učenicima. Zbog svega uživa poverenje među drugovima. Kroz aktivan rad u odeljenjskoj zajednici, dala je doprinos u društvenim i humanitarnim aktivnostima škole. Tamara je i više nego izuzetno nadarena učenica. Ona pleni svojom dobrotom, blagošću, znanjem, oštroumnim doskočicama i istančanim osećajem za pravdu, čime daje primer svima oko sebe. Tolerantna i optimistična, uvek će izabrati najbolje rešenje, tako da će joj život jednog dana postati pesma”, istakla je, iuzmeđu ostalog u svom opisu, profesorka Dara Markoviski, razredni starešina Tamare Kuzmanović.
– Koliko ti znači priznanje ĐAK GENERACIJE?
Priznanje Đak generacije mi zaista mnogo znači, jer je to potvrda mog truda, zalaganja i postignuća tokom školovanja. Ponosna sam što sam svojim zalaganjem i rezultatima mogla da predstavim svoju školu u najboljem svetlu, kao i da budem ponos svojim roditeljima i bližnjima. Najvažnije je to, što me priznanje za Đaka generacije motiviše da budem primer i inspiracija drugim učenicima da daju sve od sebe kako bi i oni iskazali svoje potencijale i ostvarili ih u praksi.
– Koliko truda i rada je potrebno izdvojiti da bi neko postao đak generacije? Koliko je to, u tvom slučaju, bilo teško?
Potrebno je izdvojiti mnogo truda i rada, jer je jako bitno redovno učenje i priprema za časove, takođe i održavanje visokog proseka ocena iz svih predmeta. U mom slučaju nije bilo teško, jer sam imala dobru organizaciju i motivaciju i sve sam stizala na vreme. Imala sam vremena za dečka i prijatelje, vannastavne aktivnosti, a ujedno i da imam dobar prosek u školi.
Takođe, veoma mi je bila bitna potrška roditelja i moje razredne Dare Markovski, da budem što bolja i da ne odustajem. Smatram da imam dobru veštinu upravljanja vremenom, što mi je mnogo olakšalo da postignem na vreme da ispunim i obavim sve svoje obaveze.
– Šta je bila motivacija, a koje su bile prepreke i problemi na tom putu ka dobijanju laskave titule ĐAK GENERACIJE?
Moja motivacija bila je velika ambicija i želja da budem što bolja u onome što radim i postignem najbolje rezultate. Takođe, motivacija mi je bila i želja da upišem fakultet, jer sam znala da bez truda i rada neću moći da upišem ono što želim i da mi na tom putu znači svaki bod. Ohrabrenje i podrška roditelja, kao i članova porodice pruža veliku motivaciju da nastavim dalje i da se trudim da budem najbolja verzija sebe.
Takođe, moja razredna Dara je veliki motivator i njena podrška mi je najviše značila. Jedna od glavnih prepreka i problema bili su stres i pritisak, kao i balansiranje između školskih i vannastavnih aktivnosti. Uprkos svemu tome, upornost, dobra organizacija vremena i želja su od velikog su značaja da se prebrode prepreke i problemi i postigne maksim, koji se između ostalog ogleda u priznanju koje sam dobila za Đaka generacije i “Vukove diplome!.
– Da li misliš da priznanje ĐAK GENERACIJE može da ti pomogne u nastavku obrazovanja i u daljem životu (npr. prilikom zaposlenja) i na koji način?
Mislim da može, jer je to velika prednost prilikom upisivanja na fakultet, zato što pokazuje moju posvećenost, upornost i ambiciju za sve što radim. Biti Đak generacije može doprineti lakšem dobijanju studentske stipendije, a takođe može biti prednost i prilikom zaposlenja, jer potencijalni poslodavci mogu videti da je osoba vredna, radna i disciplinovana.
– Kako se među vršnjacima gleda na priznanje ĐAK GENERACIJE? Da li je popularno biti ĐAK GENERACIJE, ili ne?
Stavovi među vršnjacima mogu biti različiti, svako na drugačiji način gleda to priznjanje. Većina mojih drugara, kao i drugih učenika iz moje škole, cene moj trud i uspeh i od njih imam podršku i cene me. Naravno, najjaču podršku imam od mojih drugara iz odeljenja IV-2 i razredne Dare. Naravno, verovatno postoje i oni koji su “ljubomorni” i nisu baš srećni što sam baš ja Đak generacije, ali ja se na to ne obazirem, već samo idem dalje. Smatram da popularnost Đaka generacije zavisi od učenika do učenika i onoga što oni lično smatraju bitnim u životu. Iz mog ličnog ugla ne smatram da sam ja nešto drugačija od ostalih i smatram da treba da me poštuju i cene zbog onog što sam ja, a ne zbog priznanja koje sam dobila kao Đak generacije i “Vukovac”.
– Navedi uspomene koje ćeš posebno poneti iz srednje škole?
To su nezaboravna prijateljstva koja ostaju za ceo život, dugi razgovori, zajednički izlasci, smeh i tuga kroz koju smo svi zajedno prolazili. Takođe, naše nezaboravne eksurzije i punoletstva, na kojima smo se više i više zbližavali.
Posebno ću poneti uspomene sa našom razrednom Darom, koja je uvek bila tu za nas i koja je učinila da naše školovanje bude lepše i zanimljivije.
– Najvažnija (životna) lekcija koju si naučila u školi?
Najvažnija lekcija je da uspeh dolazi kroz upornost, posvećenost, trud i rad. Takođe, da je svaki neuspeh prilika za novi lični rast i lekcija kako se sa njim nositi i prevazići ga.
– Koji fakultet i smer si upisala?
Upisala sam Pravni fakultet u Novom Sadu, smer Pravo, bezbednost i unutrašnji poslovi. Smatram da je to moj pravi izbor i sebe jedino vidim na tom fakultetu. Dodala bih i to da posle tog fakulteta imam široki spektar poslova koje mogu da radim.
– Kakvi su tvoji planovi za budućnost, vizije i želje po završetku školovanja?
Po završetku fakulteta sanjam o uspešnoj karijeri. Želim da radim posao koji volim i koji će me ispunjavati. Želela bih da što više putejem po svetu, da obilazim različite zemlje, istražujem i upoznajem druge ljude i njihove kulture. Takođe, volela bih da osnujem svoju porodicu i da se ostvarim kao majka.
– Da li po završetku školovanja vidiš sebe i planiraš da ostaneš da živiš i radiš u Srbiji?
Trenutno gledano ne bih volela da odem iz zemlje, Srbija je moj izbor. Možda nekada, ukoliko bi se pojavila neka šansa za boljim životom u nekoj drugoj državi, dođem u fazu da razmislim.
– Na kraju, poruka narednim generacijama?
Ne odustajte od svojih snova i želja kada naiđete na prvu prepreku, samo nastavite dalje šta god da se desi. Na greškama se uči i budite spremni da upravo vi budete ti koji ćete menjate svet na bolje. Gradite zajednice, podržavajte jedni druge i budite zahvalni na svemu.
Tamara Kuzmanović je kao đak generacije od Ekonomske škole Valljevo na poklon dobila lap-top i knjigu “Veliki leksikon mudrosti – Izabrani citati čuvenih mislilaca”.