Portal Valjevska posla četvrtu godinu zaredom objavljuje serijal “Najbolji među najboljima”, posvećen đacima generacije svih osnovnih i srednjih škola sa teritorije grada Valjeva. Smatramo da svako od njih zaslužuje posebno predstavljanje, ne samo zbog toga što su vredno učili i osvajali nagrade, već zato što predstavljaju mlade ljude za primer. Serijal služi da Valjevci upoznaju svoje najuspešnije učenike, a ujedno je prilika da se toj izuzetnoj deci zahvalimo na vrednom radu, trudu i istrajnosti, da im poželimo sve najbolje u daljem školovanju i životu, da im javno pošaljemo poruku da smo ponosni na njih i da nam njihov uspeh itekako znači, jer su oni naša budućnost. Jedna od najboljih među najboljima je Tatjana Stanojević, đak generacije Medicinske škole Valjevo.
Tatjana Stanojević rođena je 31. jula 2006. u Valjevu, gde je pohađala OŠ “Andra Savčić”. Već tokom osnovne škole učestvovala je na brojnim takmičenjima iz srpskog jezika, biologije, hemije i istorije. Osnovnu školu završila je sa prosekom 5,00 i bila nosilac diplome “Vuk Karadžić”. Želja za daljim usavršavanjem iz oblasti medicine i negovanjem ovog plemenitog poziva podstakla je da upiše Medicinsku školu “Dr Miša Pantić” koju je takođe završila kao “Vukovac”.
Tokom srednje škole učestvovala je na takmičenjima iz književnosti i ostvarila zapažene rezultate na opštinskim, okružnim i republičkim takmičenjima, kao i na takmičenjima iz latinskog jezika.
U prvoj godini osvojila je 2. mesto na okružnom takmičenju Književne olimpijade i 2. mesto na republičkom takmičenju. Takođe je u prvom razredu izborila plasman na republičko takmičenje iz latinskog jezika i osvojila 5. mesto na republičkom takmičenju. U drugoj i trećoj godini osvojila je 2. mesto na okružnom takmičenju Književne olimpijade, i bila 3. mesto na republičkom takmičenju.
“Tatjana je empatična, odgovorna i svestrana osoba, a pored interesovanja za prirodne nauke i medicinu, voli da čita, putuje i uči strane jezike. Od samog početka je pokazivala interesovanja kako za prirodne tako i za društvene nauke i istakla se učešćem na okružnim i republičkim takmičenjima. Tatjana je odgovorna, empatična i svestrana. a želja joj je da dalje školovanje nastavi na nekom od medicinskih fakulteta, kako bi nastavila da neguje ideale empatije i humanosti lekarskog poziva. Mi joj želimo puno sreće na tom putu, sa nadom i uverenjem da će iz naše škole poteći stručan i posvećen leka”, istakla je profesor Biljana Jovanović, razredni starešina Tatjane Stabojević.
– Koliko ti znači priznanje ĐAK GENERACIJE?
Za mene, titula Đaka generacije je više od formalnog priznanja. To je nagrada za celokupno zalaganje, rad i posvećenost. Drago mi je što ovakvo priznanje postoji kao vid prepoznavanja rezultata tokom školovanja.
– Koliko ti znači priznanje ĐAK GENERACIJE?
Priznanje Đak generacije svakako zahteva puno zalaganja, truda, posvećenosti kako školi, tako i vannastavnim aktivnostima. U mom slučaju, ništa od toga nije bilo teško, jer sam sve radila sa iskrenom željom i uverenjem da sve što uradimo danas može mnogo značiti u budućnosti.
– Šta je bila motivacija, a koje su bile prepreke i problemi na tom putu ka dobijanju laskave titule ĐAK GENERACIJE?
Da budem potpuno iskrena, nikada nisam razmišljala o ovom priznanju kao kruni svog srednjoškolskog obrazovanja. Rad i vreme uloženi u svaku ocenu, svako osvojeno mesto na takmičenju na kraju su se višestruko isplatili. Stoga smatram da kada postoji iskrena volja i ljubav prema ono što se radi ne postoji nijedna prepreka za uspeh.
– Da li misliš da priznanje ĐAK GENERACIJE može da ti pomogne u nastavku obrazovanja i u daljem životu i na koji način?
Za mene je priznanje Đak generacije afirmacija svih onih vrednosti koje treba da se neguju i u daljem životu-posvećenosti ideji, upornosti i iskrenoj ljubavi prema znanju i daljem napretku. Ovo priznanje svakako jeste važan deo biografije i nadam se da će u budućnosti biti još više prepoznato i cenjeno, na primer pri upisu na fakultet ili na tržištu rada.
– Kako se među vršnjacima gleda na priznanje ĐAK GENERACIJE? Da li je popularno biti ĐAK GENERACIJE ili ne?
Iz svog ličnog primera mogu da kažem da se priznanje doživljava kao nešto veoma pozitivno i vredno. Tokom školovanja sam uvek osećala veliku podršku i ohrabrivanje od svojih vršnjaka, što mi je bilo samo dodatni podsticaj da postižem još bolje rezultate. Smatram da okruženje u kome živimo, rastemo i učimo može beskrajno da nas inspiriše i pretvori u najbolje verzije nas samih.
– Navedi uspomene koje ćeš posebno poneti iz srednje škole?
Srednju školu ću pamtiti po prijateljstvima, bezbrižnosti, velikoj podršci svojih vršnjaka, ali i profesora koji su na nas, svoje učenike preneli ne samo znanje već i one najvrednije ljudske osobine koje će nas voditi kroz život.
– Najvažnija životna lekcija koju si naučila u školi?
Najvažnija lekcija koju ću poneti iz srednje škole je svest o tome dauvek treba da budem samo svoja, da nastavim da maštam, rastem i napredujem, da nikada sebi ne dozvolim da budem ono što nisam, i pre svega, ubeđenje da moja profesija nije samo zanimanje, već poziv.
– Koji fakultet i smer si upisala?
Sa željom da nastavim usavršavanje u oblasti medicine, da sledim put humanosti i ljubavi prema čoveku, vrednostima na kojima počiva medicinska škola upisala sam Medicinski fakultet u Novom Sadu.
– Zašto si se baš odlučila za taj fakultet?
Smatram da je medicina svojevrstan spoj mojih interesovanja, želje za znanjem ,ali i želje da tim znanjem pomognem drugima.
– Kakvi su tvoji planovi za budućnost, vizije i želje po završetku školovanja?
Moja želja je da po završetku školovanja svojim znanjem i stručnošću pomognem onima kojima je pomoć najpotrebnija, ali da isto tako ne zaboravim na empatiju i humanost koju medicina sa sobom nosi.
– Da li po završetku školovanja vidiš sebe i planiraš da ostaneš da živiš i radiš u Srbiji?
Velika mi je želja je da stručno usavršavanje nastavim u inostranstvu, možda u vidu specijalizacije, ali i da potom to znanje iskoristim i primenim kao deo zdravstvenog sistema u Srbiji.
– Na kraju, tvoja poruka narednim generacijama?
Narednim generacijama bih volela da poručim da uvek ostanu dosledni, predani i posvećeni onome što rade, da postižu uspehe ali i ostanu skromni i verni sebi.
Kao đak generacije Tatjana je od Medicinske škole dobila vaučer u Tehnomaniji i knjigu.
“Jako mi je drago što je škola prepoznala trud, rad i zalaganje svojih učenika, a nagrada za đaka generacije mi je bila iskreni podsetnik da se posvećenost uvek ceni i neguje. Ne gledam na to kao na poklon, već znak podrške i motivacije za ostvarivanje daljih ciljeva”, rekle je Tatjana.