Jako je važno da Valjevo upozna svoju najuspešniju decu i mlade na pravi način, a u tom novom “poznanstvu” pomaže serijal “Najbolji među najboljima” o đacima generacije valjevskih osnovnih i srednjih škola, koji su Valjevska posla započela prošle godine. Najbolji među najboljima zaslužuju posebno predstavljanje, jer biti đak generacije ne znači “samo” da ste svepetičar, da ste vredno učili i osvajali nagrade na raznim takmičenjima, već da ste bili i dobar prijatelji i drug, i da ste izrasli u mlade ljude za primer. Ovaj serijal je i prilika da se našoj izuzetnoj deci javno pošalje poruka da smo ponosni na njih i da nam njihov uspeh i te kako znači, jer oni su naša budućnost. Jedna od najboljih među najboljima je Sofija Vićentijević, đak generacije Poljoprivredne škole sa domom učenika u Valjevu.
Sofija Vićentijević rođena je 18. juna 2004. godine u Valjevu. Kći Radoslava i Jasmine Vićentijević. Odrasla je u Dučiću – Gornja Toplica, Opština Mionica. Osnovnu školu “Milan Rakić” u Mionici završila je kao odličan učenik, nakon koje je upisala Poljoprivrednu školu sa domom učenika u Valjevu. Za postignut izuzetan opšti uspeh u učenju i vladanju Sofiji Vićentijević dodeljena je diploma “Vuk Karadžić”, a proglašena je i đakom generacije valjevske Poljoprivredne škole.
“Od samog dolaska u srednju školu pokazuje izuzetno zalaganje u nastavi, opšte obrazovnim i stručnim predmetima. Pohvaljena je za izuzetno zalaganje na praktičnoj nastavi. U toku školovanja pokazala se kao vredna, odgovorna i skromna učenica. U četvrtoj godini na Republičkom takmičenju iz oblasti veterinarske medicine u Somboru osvojila je Prvo mesto, i dobila Diplomu za postignute izuzetne rezultate na republičkom takmičenju. U Domu učenika provela je sve četiri godine školovanja. Bila je član fudbalske i veterinarske sekcije”, navodi u opisu Sofije Vićentijević njen razredni starešina profesor Svetlana Radovanović.
– Koliko ti znači priznanje ĐAK GENERACIJE?
Tokom školovanja nisam razmišljala o tom priznanju, učila sam jer me smer koji sam upisala interesovao i tako sam postala Đak generacije.
– Koliko truda i rada je potrebno izdvojiti da bi neko postao đak generacije? Koliko je to, u tvom slučaju, bilo teško?
Nije bilo teško. Pobeda na 22. Republičkom takmičenju iz oblasti veterinarske medicine je najviše doprinela.
– Šta je bila motivacija, a koje su bile prepreke i problemi na tom putu ka dobijanju laskave titule ĐAK GENERACIJE?
Nisam imala motivaciju, jednostavno se desilo tako da problemi i prepreke nisu postojale.
– Kako se među vršnjacima gleda na priznanje ĐAK GENERACIJE? Da li je popularno biti ĐAK GENERACIJE, ili ne?
Par osoba sa kojima sam se družila je bilo srećno zbog mene. Drugi mi jesu čestitali, ali među vršnjacima se znanje ne ceni. Za njih sam uvek bila štreber i bila sam ismevana što učim. Za njih je “in” biti glup.
– Navedi uspomene koje ćeš posebno poneti iz srednje škole?
Sve uspomene iz srednje škole vezane su za moj boravak u učeničkom domu Poljoprivredne škole koju sam pohađala. Moja soba i cimerke će mi ostati najlepša uspomena.
– Najvažnija životna lekcija koju si naučila u školi?
Tuđe mišljenje (o meni ili tebi) ne može da se nazove mišljenjem, jer da bi bilo mišjenje potrebno je da taj neko razmišlja.
– Koji fakultet i smer si upisala?
Upisala sam Fakultet veterinarske medicine, jer sam oduvek htela da se bavim veterinom. Bila sam 11. na rang listi, na testu iz hemije imala sam 22 boda, a iz biologije 29. Primljena sam na budžet.
– Kakvi su tvoji planovi za budućnost, vizije i želje po završetku školovanja?
Pre svega, nadam se da ću fakultet završiti u roku, a potom imam veliku želju da sa nekom ekspedicijom veterinara posetim Afriku. Razlog jeste taj što bih želela da lečim divlje životinje.
– Da li po završetku školovanja vidiš sebe i planiraš da ostaneš da živiš i radiš u Srbiji?
Da. Želim da ostanem u Srbiji, ali pored toga želim da putujem svetom kao veterinar gde bih usavršavala svoje znanje.
– Na kraju, poruka narednim generacijama?
Želela bih svima da poručim da prvo upišete školu ili smer koji najviše volite i da učite da biste jednog dana bili najbolji u svom poslu.
Kao đak generacije, Sofija je na poklon od škole dobila novčanu nagradu u iznosu od 15.000 dinara, sabrana dela Meše Selimovića i knjigu iz Farmakologije.
Autor serijala: Marija Petrović-Marković