U proteklih šest meseci Zdravstveni centar Valjevo je zahvaljujući Ministarstvu zdravlja dobio značajnu opremu za bolji i efikasniji rad određenih službi, istakao je na konferenciji za medije dr Vladimir Pantelić, v.d. direktora ove ustanove. Operacioni sto i lampa za potrebe Opšte hirugije, artroskopski 4K stub za potrebe Ortopedije, operacioni mikroskop i FAKO aparat za potrebe Oftalmologije, kompresor za distribuciju medicinski komprimovannog vazduha, digitalni rentgen aparat za službu Radiologije u Urgentnom centru, farmaceutski frižider za skladištenje krvi, plazme, za potrebe službe Transfuzije, nabavljeni su za potrebe Opšte bolnice Valjevo, dok je za Dom zdravlja obezbeđen ultrazvučni aparat za bolji rad primarne zaštite, linearna sonda za ultrazvuk za potrebe službe Ginekologije, 3 EKG aparata za potrebe Hitne službe i farmaceutski frižider.
Vladimir Pantelić, v.d. direktora Zdravstvenog centra Valjevo
„Valjevska bolnica ima ukupno osam sala u Operacionom bloku, jednu u Urgentnom centru za minimalne hir intervencije i jednu ginekološko-akušersku salu koja je u ranijem periodu potpuno opremljena na Odeljenju akušerstva. Sada je i operacioni blok opremljen najsavremenijim stolom i lampom. Zahvaljujući artroskopskom 4K stubu podigli smo Ortopediju na novu lestvicu i on omogućava da kroz minimalne rezove ortopedi ulaze u zglobne čahure, zglob kolena ili ramena najčešće i vrše operativne zahvate. Zahvaljujući FAKO aparatu koji je u našem vlasništvu od 25. juna ove godine, možemo da operišemo najzahtevnije oftalmološke pacijente. Kod nas se najčešće operiše karakta. Pacijenti se brzo oporavljaju, za sedam dana se vraćaju svakodnevnim aktivnostima. Sa digitalnim rentgen aparatom u službi Radiologije dijagnostika se ubrzava, nepuni minut je potrebno da već imamo snimak na monitoru“, ukazao je dr Pantelić i dodao da su od oportuniteta obezbeđena sredstva za nabavku nove, najsavremenije opreme za VTO, a kao novinu naveo i to da pacijenti Angio sale Opšte bolnice Valjevo ubuduće neće morati da idu na konzilijum u Beograd ukoliko im je potrebno operativno lečenje, već će konzilijum imati u Valjevu.
Ukazao je i na to da jedna velika bolnica koja broji 1.716 zaposlenih, koja ima 652 postelje, koja ima oko 200.000 korisnika, gde neki aparati dugo nisu zanavljani, svako postoje potrebe i za drugom opremom, a kao prioritet naveo je mamograf, imajući u vidu da je poslednji nabavljen 2011. godine zahvaljujući japanskoj donaciji.
Upitan kada će sva ova oprema biti u novoj zgradi, Pantelić je podsetio da čim se završe građevinski projekat, projekat za izvođenje, ide se na tender. On je rekao da se stalo oko objekta 4 – Onkologija, koji će verovatno biti prebačen u drugu fazu.
Na pitanje novinarke da li postoji lista čekanja za operaciju katarakte, Pantelić je odgovorio da su prošle godine zahvaljujući oftalmolozima kojih imaju pet, od kojih su tri angažovani za operativni rad, skinuli listu čekanja u aprilu.
„Mi listu čekanja nemamo. Šta znači lista čekanja? Čeka se duže od mesec dana. Da bismo imali listu čekanja znači da naši lekari u okviru mesec dana ne mogu da postignu taj broj operacija da odrade do mesec dana, znači mi listu čekanja sada nemamo. Dnevno se uradi u proseku od četiri do šest operacija dnevno. Načelnik određuje operativni dan određenog lekara, broj operacija različit, zavisno od procene operatora. Akcenat je na bezbednosti pacijenta, svaki ima određeni komorbiditet, određenu bolest i svakom prilazimo individualno. Ako hirurg smatra da je intervencija komplikovana, nećemo staviti četiri već jednog, ili dva pacijenta“, odgovorio je dr Pantelić.
Novinarka je iznela podatak da na zvaničnom sajtu RFZO (Republički fond zdravstvenog osiguranja) stoji da su 32 pacijenta na listi čekanja, na šta je v.d. direktora Zdravstvenog centra Valjevo rekao da nije otvarao i nije video taj podatak.
Ponovo upitan da li u Opštoj bolnici od aprila do juna nije bilo operacija i da li to ima veze sa nedostatkom opreme, ili je lekar procenio da ti pacijenti nisu za operaciju, Pantelić je odgovorio:
„Medicinske indikacije za bilo koje operativno lečenje indikuje isključivo operator, oftalmolog, to značii da su u tom vremenskom intervalu su praćeni pacijenti i nisu bili indikovani za operativno lečenje. Svaku indikaciju postavlja operator. Hitne operacije se odmah rade, a za neke kao što su katarakta, štitasta žlezda, postavlja se indikacija gde mora pacijent da odradi pripreme, rentgen, laboratorija… a to iziskuje vreme“, naveo je Pantelić i ponovio da je procena lekara uvek najbitnija.
B. M.