U februaru su počeli sistematski pregledi u Domu zdravlja Valjevo, za decu koja polaze u prvi razred, u septembru ove godine. Važno je da i roditelji koji nisu dobili poziv, a imaju decu koja su rođena od 1. marta 2019. godine do 31. decembra 2019. godine, kao i decu, koja su rođena od 1. januara do 28. februara 2020. godine, da se jave u prostorije dečjeg dispanzera Doma zdravlja Valjevo, kod svog izabranog pedijatra da bi dobili formulare koji su neophodni za obavljanje sistematskog pregleda za upis u prvi razred osnovne škole.
“Ono što taj poziv praktično sadrži to su tri formulara. Na prvom formularu se nalazi datum kada oni imaju pregled zakazan ovde kod nas u dečjem dispanzeru. Radimo po izabranom lekaru, znači u zavisnosti kod koga je dete registrovano, taj lekar će i obaviti pregled za upis u prvi razred. Bitno je da roditelji dođu bez obzira da li su prethodne preglede završili ili ne, svakako treba da dođu u svoj zakazan termin kod izabranog pedijatra, gde će se obaviti i nedostajuća vakcinacija ukoliko dete nije prethodno primilo vakcine koje su u obaveznom kalendaru vakcinacije za upis u prvi razred. Osim toga na prvom papiru dobijaju i brojeve telefona sa terminima kada mogu da pozovu kolege u Bolnici i Domu zdravaja za obavljanje dodatnih specijalističkih pregleda. Dodatni pregledi podrazumevaju pregled fizijatra, oftalmologa, otorinolaringologa, zatim pregled stomatologa i logopeda koji se obavlja ovde kod nas u Domu zdravlja. Ponovo podvlačim da ako ne uspeju sve, pošto ni kolege u Bolnici nisu u mogućnosti da obave sve preglede dece koja polaze u prvi razred u toku jednog meseca, jer su neki prgledi zakazani u aprilu, neki u maju, da bez obzira na to dođu i obave završni pregled ovde u dečjem dispanzeru u zakazanom terminu”, naglasila je dr Valentina Marković, specijalista pedijatrije Doma zdravlja Valjevo.
Posle par godina moguće je uvideti stanje pedijatrijske populacije upravo zahvaljujući sistematskim pregledima i ono što iz godine u godinu pedijatri primećuju odnosi se na deformitete koštano-zglobnog sistema i taj broj je stalno u porastu.
“Mi smo ranije imali veliki broj dece sa ravnim stopalima ili nekim drugim deformitetima samih stopala, a manji broj dece sa problemima u nepravilnom držanju u smislu skolioza, kifoza. Taj broj dece sa nepravilnim držanjem raste, što je posledica ne kretanja, sedenja, korišćenja telefona, računara, tableta i igrica, i dovodi do toga da ne dolazi do adekvatnog razvoja lokomotornog sistema. Nama je akcenat kod upisa u prvi razred da skrenemo pažnju roditeljima da je to možda neki poslednji momenat da ih upozorimo i posavetujemo kako da dete pre svega upišu na neki sport, da se provodi više vremena u prirodi, uopšteno da deca ne provode dugo vremena u sedećem odnosno ležećem položaju uz elektronske uređaje. Jedna od posledica tog ne kretanja, a sa druge strane i neadekvatne ishrane, jeste povećan broj dece koja su gojazna. Ono što naravno primećujemo, a na šta nam stalno skreće pažnju i koleginica logoped, to je da je sve veći broj dece koja imaju problem sa izgovaranjem sve većeg broja slova”, rekla je dr Valentina Marković, navodeći primer da su pre samo desetak godina pri upisu prvaka uvek pitali dete da ispriča neku pesmicu i to je ispunjavalo 95% dece, a da je međutim sada svega 5% dečje populacije sposobno da odgovori tom zadatku i ispriča celu pesmicu pred upis u prvi razred.
Kasniji redovni sistematski pregledi dece su obavezni i rade se u trećem, petom i sedmom razredu osnovne škole i na taj način se praktično vodi kontinuirano praćenje stanja pedijatrijske populacije, njihov rast i razvoj. U parnim razredima, drugom, četvrtom, šestom i osmom se obavljaju kontrolni pregledi.