Više različitih faktora životne sredine utiče na zdravlje ljudi, posebno na osetljive grupe kao što su trudnice i mala deca. Stoga je potreban multidisciplinaran pristup i vršenje pritiska na donosioce odluka kako bi se smanjili svi faktori zagađenja sa ciljem poboljšanja kvaliteta vazduha i životne sredine uopšte. Važno je sprovoditi mere iz Plana kvaliteta vazduha i što pre formirati Savet za zdravlje pri lokalnoj samoupravi koji će biti zadužen za informisanost, edukaciju i zaštitu stanovništva i osetljivih grupa. To su osnovne poruke tribine koju je u okviru projekta “Diši lako, rasti bezbedno” juče održala Neformalna grupa Savet za zaštitu životne sredine Valjevo. Projekat “Diši lako, rasti bezbedno” otpočeo je u martu mesecu i bavi se uticajem aerozagađenja na najosetljivije grupe – trudnice, novorođenčad i decu starosti do 6 godina. Na tribini, koja je ujedno i završna aktivnost projekta, govorile su Slađana Mladenović, sanitarno-ekološki inženjer i koordinator projekta, i članice Saveta Biljana Mladenović, dipl. fizikohemičar i Ana Đurđević, MSc analitičar zaštite životne sredine. Poručeno je da se boljom informisanosti, podizanjem svesti, edukacijom i zaštitnim merama mogu umanjiti negativni efekti zagađenosti vazduha i stvoriti bolji uslovi za zdraviju budućnost najmlađih. U okviru tribine prikazan je i edukativni video u kojem dr Davor Živković, specijalista ginekologije i akušerstva, govori o uticaju aerozagađenja na trudnoću, razvoj ploda i na novorođenčad.
Govoreći o realizovanim aktivnostima u okviru samog projekta, Slađana Mladenović je istakla da je održana edukativna radionica u Savetovalištvu za trudnice u Domu zdravlja Valjevo, prilikom koje se govorilo o aerozagađenju, zagađujućim materijama, uticaju prekomernih koncentracija polutanata na zdravlje ploda, novorođenčadi i male dece. Prema njenim rečima, aerozagađenje je jako bitna tema o kojoj mora konstantno da se govori, jer živimo u gradu u kojem je vazduh većim delom godine prekomerno zagađen.
“Uprkos tome što stalno govorimo o problemu aerozagađenju, u kontaktu i razgovorima sa stanovništvom, zaključili da građani i dalje vapi za edukacijom o ovom decenijskom problemu našeg grada. Zato smo eto odlučili da se fokusiramo na različite grupe stanovnika, pa je to, između ostalog, i to je ova vulnerabilna grupa – trudnice i mala deca. Ono što smo primetili je da su trudnice generalno slabo informisane o samoj temi i da nemaju pravu sliku o celoj problematici. Cilj nam je prvenstveno bio da im pružimo neke osnovne informacije, da im kažemo kako da se informišu o koncentracijama zagađujućih materija, kako da saznaju koliko je zagađenje u određenom trenutku i kako mogu da se zaštite. Predočili smo im kako mogu bolje da se informišu, uputili smo ih na različite aplikacije, na gradske portale i sajtove na kojima mogu da saznaju koncentracije zagađujućih materija u realnom vremenu, naravno i kako da se zaštite u datim okolnostima”, rekla je Slađana Mladenović.
Govoreći o istraživanjima i podacima kojima raspolaže naša država, a koji se odnose na osetljivu populacija koja je bila u fokusu projekta, Slađana Mladenović je ukazala su oni zanemarljivi, takoreći nema ih, te se, kako je rekla, pozivaju na podatke iz sveta. Napomenula je da procenat oboljevanja od respiratornih bolesti kod male dece odskače od republičkog proseka i da se on povećava sa godinama, što je podatak koji je bio vodilja za ovaj projekat.
Slađana Mladenović podsetila je da je Valjevo prošle godine bilo deo velikog projekta i istraživanja koje se bavilo uticajem kvaliteta vazduha na zdravlje stanovnika, zasnovanog na metodologiji Svetske zdravstvene organizacije (SZO), te da se tim istraživanjem, koje je predstavljeno na prošlogodišnjem Climathon-u, došlo do podatka da u Valjevu godišnje prosečno premine 331 osoba od različitih bolesti povezanih sa aerozagađenjem, što je nažalost mnogo veća cifra od prethodnih istraživanja SZO koja su procenila da u Valjevu prevremeno umru 242 lica zbog posledica zagađenog vazduha.
“Svi ti podaci su nama bili signal da krenemo sa ovom pričom, da prvenstveno podignemo svest kod vulnarabilnih grupa stanovnika, odnosno, trudnica i mladih roditelja, da im ukažemo na problem aerozagađenja i njegov uticaj na zdravlje. Podizanjem svesti, edukacijom i primenom zaštitnih mera možemo umanjiti negativne efekte aerozagađenja i stvoriti bolje uslove za zdravu budućnost naših najmlađih sugrađana”, rekla je Slađana Mladenović.
Koordinatorka projekta posebno je naglasila koje su mere zaštite: “Obavezno prvo treba pratiti koncentracije zagađujućih materija. Uvek nam je preporuka da se ne izlazi napolje u vremenu kada su koncentracije zagađajućih materija povećane, a ukoliko je to neopodno, nositi nešto od zaštitne opreme. Obične maske ne pomažu, već su poželjne maske sa hepa filterima. Nikako provetravati prostorije kada su koncentracije povećane, decu, naravno, ne izvoditi u tom periodu napolje. U samim zatvornim prostorijama naša je preporuka koristiti prečišćivače vazduha i, naravno, održavati higijenu prostorije. Takođe je važno skretati pažnju na zdravu i pravilnu istinu, jer podizanje imunološkog sistema može da poboljša odgovor organizma na štetne agense”.
Dipl. fizikohemičar Biljana Mladenović govorila je o faktorima koji utiču na aerozagađenje u našem gradu, ističući da “vodeću ulogu” imaju PM1o i PM 2.5 čestice. Ona je naglasila da Valjevo godinama unazad beleži od 150-180 dana godišnje sa prekomerno zagađenim vazduhom uz podsećanje da Zakon o zaštiti vazduha dozvoljava prekoračenje samo 35 dana tokom godine.
“Kako možemo smanjiti koncentracije PM čestica? Svako treba prvo da počne od sebe, svog domaćinstva i energenta koji koristi za ogrev. Sa kontrolom onoga što stavlja u ložišta. Ako se grejete na drva treba voditi računa da to drvo bude što kvalitetnije i suvlje. Korišćenje uglja, posebno lignita je vrlo štetno. Poželjno je koristiti što zdravije i ekološki prihvatljivije energente. Zatim, poželjna je što bolja termoizolacija fasada kako bi se smanjio utrošak energenta, može se poboljšati gradski prevoz, omasoviti ozelenjavanje gradskih površina, redovno održavati čistoću ulica”, kazala je Biljana Mladenović.
Ana Đurđević, MSc analitičar zaštite životne sredine osvrnula se na zagađujuće materije iz drugih medijuma životne sredine – zemlja, vazduh, podzemne vode, a među kojima su glavni teški metali, pesticidi i druga organska jedinjenja. Ona se posebno osvrnula na uticaj zagađujućih materija koji dolaze iz deponije. Ukazala je na opasnost ocednih voda iz deponije, koje dospevaju do površinskih i podzemnih voda, zatim na gasove koji se iz tela deponije emituju u vazduh.
“Problematično je kad dođe do požara, a mu smo ih na našoj deponiji ove godine imali nekoliko, jer se tada u vazduh emituju dioksini i furani koji su dokazano kancerogeni. Takođe, skrenula bih pažnju na jedan od novijih problema o kom se nedovoljno govori, a to je uticaj mikropastike na zdravlje. Mikroplastika je sve više prisutna, pronađena je u placenti, u mozgu ljudi, dokazano je da ometa spermatogenezu i na sebi nosi različita kancerogena jedinjenja. Nismo ni svesni koliko je ima i koliko smo joj izloženi. Prisutna je u garderobi, plastičnoj ambalaži, koristi u kozmetici, biotehnologiji, u proizvodnji hemikalija za pranje i čišćenje, za izradu kapsula za lekove, plastičnim igračkama… Procenjuje se da prosečna osoba unese do 5 grama mikroplastike sedmično, od kojih se jedan deo neprimetno izbacuje kroz digestivni trakt, dok se drugi akumulira u organizmu. Rešenja postoje. Jedno od njih je pritisak na nadležne organe. Takođe, važno je neselektivno primenjivati i poštovati propise i zakone. Mi stručanjake i resurse za analize imamo, a takođe možemo da primenimo EU studije i direktive, koji su brojni i efikasni”, rekla je Ana Đorđević.
Po završetku tribine, svaki učesnik je od organizatora na poklon dobio saksiju sa začinskim biljem sa amblemom i nazivom projekta “Diši lako – rasti bezbedno”.
Savet za zaštitu životne sredine Valjevo proistekao je iz neformalne grupe Savet za čist vazduh Valjevo, a koja je nastala kao odgovor na ozbiljan problem aerozagađenja u našem gradu. Pored borbe za čist vazduh, članovi Saveta angažovani su i u rešavanju drugih ekoloških izazova – zaštiti voda i zemljišta, problemima upravljanja otpadom, kao i širem podizanju ekološke svesti u zajednici. Grupu čini 16 aktivistkinja i aktivista koji već godinama deluju u oblasti zaštite životne sredine, kroz lokalna udruženja građana, istraživačke grupe i druga neformalna udruženja. Cilj Saveta je da, kroz građanski aktivizam, stručnost i udruženi angažman, doprinese promenama u lokalnoj politici zaštite životne sredine i obezbedi zdravije i bezbednije okruženje za sve stanovnike Valjeva.
Projekat “Diši lako, živi bezbedno”, realizuje se u okviru projekta “EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji”, koji Beogradska otvorena škola sprovodi u partnerstvu s organizacijama civilnog društva – Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung).