Na završnoj konferenciji projekta „Prirodnim merama za ekološki Gradac“ predstavljeni su rezultati višemesečnog rada na unapređenju i zaštiti klisure reke Gradac – jednog od najvrednijih prirodnih dobara Valjeva. Projekat je sprovelo Javno vodoprivredno preduzeće „Srbijavode“ uz finansijsku podršku Švedske, kroz inicijativu „EU za Zelenu agendu u Srbiji“. Ovu inicijativu, uz tehničku i finansijsku podršku EU i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), u saradnji sa Švedskom i Evropskom investicionom bankom, uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile Vlade Švedske, odnosno Švedske agencije za međunarodni razvoj (SIDA), Švajcarske i Srbije.
U projektu je učestvovao veliki broj partnera – od Ekološkog društva „Gradac“, Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ i „Erozije AD Valjevo“, do GDІ Solutions, Grada Valjeva, JKP „Vodovod“, Zavoda za zaštitu prirode Srbije, škola, građana i medija.
Kako je predstavila koordinatorka projekta Nevena Antanasijević, u sklopu ovog projekta uklonjeno je oko 4.300 metara kubnih rečnog nanosa, kao i prirodne barijere u vidu stabala, stabilizovane su obale primenom prirodnih pletera u dužini od 218 metara, čime je zaštićena već degradiranu obalu od dalje erozije i potkopavanja, što je ujedno primer da inženjerska rešenja mogu, i treba da idu, ruku pod ruku sa prirodom. U slivu Kolubare pošumljeno je oko 17 hektara autohtonim vrstama. Realizovan je i sveobuhvatan ekološki monitoring, geo-portal za praćenje aktivnosti i niz edukacija za najmlađe – kroz 14 radionica u sedam osnovnih škola na području Grada Valjeva, sa više od 250 učenika.
Nakon emitovanja filma o projektu „Prirodnim merama za ekološki Gradac“, učenici OŠ „Sestre iIlić” izveli su dramski prikaz „Čarobni hemijski napitak za bolji svet”, a potom je prisutne pozdravio gradonačelnik Valjeva Lazar Gojković koji je svim učesnicima u realizaciji ovog projekta zahvalio što su doprineli očuvanju reke Gradac i prirode koja je okružuje.
„Gradac je od neprocenjivog značaja za sve nas i ovaj projekat doprinosi da očuvamo zaštićeno prirodno dobro klisure reke Gradac i zadržimo ga da bude onako kako treba da bude i u budućnosti. Ovakvi projekti sve nas čine boljima i radujem se saradnji u budućnosti”, poručio je Gojković.
Državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine Dragana Ostojić je ocenila da je ovaj projekat primer kako jedna dobra ideja, uz posvećen rad i odgovorno partnerstvo, može da postane model za očuvanje prirode i održivi razvoj širom Srbije.
Ona je podsetila da je klisura reke Gradac prvi put zaštićena 1984. godine, a potom nakon prve revizije ponovo proglašena 2021. godine kao Predeo izuzetnih odlika u statusu Prirodno dobro II kategorije od velikog značaja, a na celom području uspostavljen je režim III stepena zaštite koji je obuhvatao oko 1.300 hektara.
„Najnovijom revizijom, koja je urađena 2025. godine, predloženo je povećanje površine pod zaštitom kao i promena kategorije prirodnog dobra u prvu kategoriju kao prirodno dobro od nacionalnog, međunarodnog, odnosno od izuzetnog značaja. Ukupna nova površina pod zaštitom iznosiće oko 3.402 hektara”, najavila je sekretarka i konstatovala da se merama preduzetim u okviru ovog projekta doprinosi očuvanju biodiverziteta, poboljšanju stanja staništa i povećanju otpornosti čitavog područja na poplave, eroziju i druge posledice klimatskih promena.
Đorđe Malešević, direktor preduzeća „Erozija AD Valjevo”, pojasnio je njihovu ulogu u ovom projektu.
„Tokom trajanja projekta fokusirali smo se na nekoliko ključnih aktivnosti. Čišćenjem nanosa smo povećali protočnu moć korita, poboljšali kvalitet same vode i doprineli očuvanju biodiverziteta u našoj reci. Postavili smo pletere koji su od izuzetne važnosti za sprečavanje erozije obale reke Gradac, a važne su zato što su to prirodne mere. I na kraju, sadnja drveća i pošumljavanje ne samo da poboljšava kvalitet vazduha, nego sprečava površinsku eroziju i doprinosi proširenju staništa za mnoge vrste i stvara lepšu i zdraviju okolinu za sve nas”, ocenio je Malešević.
Dr Bojana Tubić, viši naučni saradnik iz Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanić”, navela je da njihov posao tek počinje, da su sproveli početna istraživanja, utvrdili trenutno stanje i sada nastavljaju da prate kako se odvija revitalizacija ovog sistema, naučni monitoring i obradu podataka.
Ognjen Krnetić, član predsedništva Ekološkog društva „Gradac” koje je upravljač zaštićenog područja, navodi da je ova organizacija u projektu bila zadužena za lokalnu koordinaciju, edukaciju i promociju projekta, praćenje radova u klisuri, vađenja šljunka i postavljanja pletera, kao i sprovođenja biotehnilkih mera.
„Važan zadatak bio je realizacija edukativnih aktivnosti i približavanje projekta građanima. Pripremili smo i delili brošure, realizovali radionice u sedam osnovnih škola kroz koje je prošlo više od 250 učenika, kao i niz terenskih edukacija gde smo razgovrali sa lokalnim stanovništvom, delili informativni material i upoznavali ih redovna sa tokom radova i značajem sprovođenja prirodnih mera na reci Gradac”, pojasnio je Krnetić.
U ime JVP „Srbijavode“ prisutne je pozdravila dr Jelena Puzović, rukovodilac sektora za odnose sa javnošu i međunarodnu saradnju i pohvalila sve partnere na projektu, uključujući i građane, koji, kako je rekla, nisu uvek bili blagonakloni tokom realizacije projekta.
„Gradac je oličenje Valjeva. Sa pravom su meštani bili zabrinuti da li ćemo uraditi sve kako treba, da li će Gradac ostati onakav kakav i oni, ali i mi smatramo da treba da ostane za buduće generacije. Hvala na razumevanju i što ste verovali državi. Ovaj projekat je deo većeg projekta koji tek planiramo da sprovedemo, a ujedno, ovo je pilot projekat koji ćemo aplikovati na ostala zaštićena područja u zemlji”, navela je Jelena Puzović.
B. M.