Svečanom akademijom u Centru za kulturu obeleženo je 150 godina postojanja i rada Crveni krst Valjevo, jedne od najstarijih humanitarnih organizacija u Srbiji. Temelji Crveni krst Srbije postavljeni su 6. februara 1876. godine, a samo šesnaest dana kasnije osnovano je i društvo Crvenog krsta u Valjevu. Tokom jednog i po veka postojanja, valjevski Crveni krst ostao je sinonim solidarnosti, humanosti i brige o najugroženijima. Centralni deo večeri bila je dodela priznanja institucijama i pojedincima koji su svojim radom i podrškom doprineli ostvarivanju humanitarne misije.
Govoreći o kontinuitetu, odgovornosti i privilegiji služenja drugima, dugogodišnji predsednik Crvenog krsta Valjevo, dr Milutin Mihajlović, istakao je da Crveni krst nije samo institucija, već živa zajednica ljudi koje povezuje dobrota i solidarnost. Podsećajući na bogatu istoriju i ljude koji su je stvarali, Mihajlović je istakao da se današnje generacije mogu sećati tek nekoliko decenija unazad, ali da su temelje organizacije postavili veliki ljudi čija dela i danas obavezuju. Među njima su bili Đorđe Vajfert, Ilija Kolarac i Ivo Andrić, dok je osnivač dr Vladan Đorđević ostavio dubok trag kao lekar, gradonačelnik, predsednik Vlade, osnivač Srpskog lekarskog društva, državnik i jedan od utemeljivača humanitarne misli u Srbiji.
“Zahvalni smo našim precima što ponosno možemo da stojimo ispred vas. Zaista se iz dubine duše nadamo da će naša pokolenja biti bar toliko ponosna na ovu generaciju i generacije posle nas. Na Crveni krst koji nikada neće izbledeti, jer ga mi nosimo u srcu, on živi sa nama, on je neraskidivi deo naših života, naših ličnih, a često i profesionalnih opredeljenja. Biti član Crvenog krsta, biti volonter ili aktivista, biti deo ove plemenite ideje jeste privilegija koja nosi ogromnu obavezu svakog dana. Ali, ta obaveza nije teška, naprotiv. Nije teška, jer znamo da dela čine promenu, da ćemo uvek imati ljude, a Crveni krst čine ljudi”, kazao je dr Milutin Mihajlović.
Prof. dr Dragan Radovanović, predsednik Crvenog krsta Srbije istakao je da je snaga Crvenog krsta u njegovom kontinuitetu i sposobnosti da kroz različite istorijske epohe ostane veran svojoj osnovnoj misiji – da se pomogne čoveku. Naglasio je da se suština organizacije nije menjala, ali da je njena snaga upravo u prilagođavanju vremenu i izazovima savremenog društva. Podsetio je da je Valjevo kroz istoriju bilo simbol stradanja, ali i uzvišene humanosti, posebno u vreme Prvog svetskog rata, kada je Valjevo bilo “grad bolnica”, mesto u kojem se, uprkos epidemijama i ogromnim gubicima, pomagalo ne samo sopstvenom narodu već i zarobljenim austrougarskim vojnicima.
“Dobrota prevazilazi ljudsku potrebu da satre onoga drugog. Ovaj naš narod, koji pomaže i onoga ko hoće da ga satre, pokazao je da dobrota i dobročinstvo mogu da savladaju vekove i sve izazove, i da obezbede opstanak. Upravo je taj narod u Crvenom krstu 150 godina, upravo taj narod je Crveni krst i Crveni krst je narod. To je onaj narod koji želi svakom da pomogne. I u valjevskoj bolnici, ali i danas. Nedavno kada su bili ekstremni zimski uslovi, kada su bile nezapamćene poplave 2014. godine, u vreme Kovid pandemije, Crveni krst u Valjevu, valjevski volonteri i profesionalno zaposleni odgovorili su na pravi i efkasan način. To je samo jedan simbol koliko je velika podrška Crvenog krsta Valjeva svojoj lokalnoj sredini, svojoj zajednici i građanima kojima služi i pomaže”, poručio je Radovanović.
Naglašavajući da jubilej nije samo povod za slavlje, već i za promišljanje budućih koraka, sekretar Crvenog krsta Valjevo Aleksandar Tomić poručio je da je “trenutak svečan” i da ga smatra prilikom da se na drugačiji način predstavi plan organizacije za naredni period. Kako je naveo, cilj je da se zajednica “vrati korak unazad za iskorak u budućnost”, oslanjajući se na bogato nasleđe humanosti koje Valjevo baštini. Naglasio je da će aktivnosti u godini jubileja biti “kamenčić doprinosa kulturi sećanja” na ljude čija su dela trajno obeležila istoriju grada.
“Ovde u Valjevu živeli su, nažalost i prerano otišli divjunaci humanosti dr Selimir Đorđević, dr Pavle Vojteh, dr Draginja Babić, dr Selmjuel Albert Kuk te najposle i slikarka Nadežda Petrović. Prometeji humanosti u tadašnjoj prestonici smrti. Njihovo neumorno čovekoljublje je vanvremensko i mi kao organizacija koja baštini osnovne principe, pod čijim je barjakom kao deo američke misije Crvenog krsta došao dr Kuk, ove godine smo obeležili, a od sledeće godine ćemo tradicionalno obeležavati, dan njegove smrti 10. februar. On je poslednju dozu vakcine protiv tifusa dao srpskom borcu, jer je njemu potrebnija, a ne sebi. Dajmo skromnim gestom sećanja, vakcinu protiv zaborava, za njega i sve. Ta misija da pomognemo vodi nas i danas. Taj put osvetljavaju volja i nepokloebljiva odlučnost naših volontera. Nije svaki Kajmakčalan sa puškom, da bi onaj onoliki vredeo, moramo mi u današnjem trenutku učiniti sve što je do nas Da pomognemo, osnažimo i nevolju ublažimo”, kazao je Tomić posebno ukazujući na važnu ulogu volontera, bez kojih, kako je rekao, nema ni Crvenog krsta.
Gradonačelnik Valjeva Lazar Gojković naglasio je da je kontinuitet humanosti, koji je dug vek i po, odlika Crvenog krsta Valjevo i da on deli sudbinu svog naroda i grada u kojem deluje. “Važno je zahvaliti se našim precima, ali imamo i odgovornost da našim potomcima ostavimo bolje i sigurnije društvo. Na tom zadatku zajednički radimo. U ime Grada Valjeva i u svoje ime, želim da vam se zahvalim na svemu što ste postigli do sada i da vam poželim mnogo dobrih rezultata u narednom periodu”, kazao je gradonačelnik Gojković.
U ime Eparhije valjevske obratio se protonamesnik Filip Jakovljević, arhijerejski zamenik Episkopa valjevskog g. Isihija, naglašavajući da jubilej Crvenog krsta znači kontinuitet humanosti i predstavlja sećanje na tradiciju milosrđa koja u Valjevu traje vek i po. Istakao je da je upravo 1876. godina, koja je bila godini straha, ratnih truba i nevolja koje su se nadvile nad Srbijom, označila početak organizovanog humanitarnog delovanja u gradu, kada su valjevski domaćini, trgovci i sveštenstvo, vođeni idejom jevanđeljske ljubavi, osnovali odbor na čijem je čelu bio prota Živojin Marković, “čovek koji je molitvu iz hrama pretočio u delatnu ljubav za bližnjeg, za potrebitog i ranjenika”. Posebno je naglasio da su ideje milosrđa i solidarnosti nadahnute delovanjem mitropolita Mihaila Jovanović, koji je pre odlaska u Mitropoliju beogradsku bio Episkop šabačko-valjevski i koji je kao prvi predsednik Crvenog krsta Srbije dao snažan doprinos afirmaciji humanitarne misije organizacije.
U središtu svečanosti našla se dodela priznanja ustanovama i pojedincima koji su svojim dugogodišnjim radom, podrškom i ličnim angažovanjem dali značajan doprinos ostvarivanju i jačanju humanitarne misije Crvenog krsta Valjevo.
Najviše priznanje – “Zlatni znak” Crvenog krsta Srbije – uručeni su Gradu Valjevu i Eparhiji valjevskoj, za dugogodišnju podršku i saradnju sa Crvenim krstom Valjevo.
Zlatni znak uručen je i dr Milutinu Mihajloviću, predsedniku Crvenog krsta Valjevo, za dvodecenijski doprinos razvoju organizacije, kao i Miroslavu Đukiću, sekretaru valjevskog ogranka u periodu od 2005. do 2022. godine, za izuzetan doprinos razvoju programa socijalne delatnosti, posebno Narodne kuhinje i dobrovoljnog davalaštva krvi. Ovo priznanje dodeljeno je i Slobodanu Milosavljeviću, višestrukom davaocu krvi (205 puta) sa više od 30 godina volonterskog staža, koji predvodi Udruženje dobrovoljnih davalaca krvi Holding kompanije “Krušik”.
Program Svečane akademije upotpunili su Gradski hor Centra za negovanje tradicionalne kulture “Abrašević”, Gradski mešoviti hor i dramski umetnici Marijana Andrić i Zoran Ćosić.
Prikazan je dokumentarni film “150 godina Crvenog krsta Valjevo”, koji je podsetio na najznačajnije trenutke iz bogate istorije ove organizacije, ali i na ljude koji su je gradili i razvijali kroz različite epohe.
U foajeu Centra za kulturu priređena je “prva repriza” nakon premijere izložbe fotografija iz 1996. godine, kao još jedno svedočenje o trajnosti i predanosti Crvenog krsta. Izložbu je priredila je tadašnji sekretar Crvenog krsta Jelena Vitorović.
