Izložba “Solunski front u objektivu ratnog slikara i fotografa Dragoljuba Pavlovića” autorke muzejskog savetnika istoričara Dragane Lazarević Ilić, nakon više od dve decenije ponovo je predstavljena valjevskoj javnosti u Galeriji Narodnog muzeja Valjevo. Prvi put izložba je postavljena u ovom prostoru 2004. godine, zatim deset godina kasnije povodom 100 godina od Velikog rata, potom 2018. godine povodom sto godina od proboja Solunskog fronta, a ovoga puta kao doprinos obeležavanju Dana državnosti Republike Srbije na praznik Sretenje krajem prošle nedelje.
U međuvremenu, kako podseća autorka, izložba je 14 godina putovala, od 2004. do 2018. godine po brojnim muzejima i gradovima, pa je tako 2014. godine na Dan državnosti otvorena u Ljubljani na poziv naše ambasade, a zatim je usledilo devet gostovanja po muzejima Slovenije. Videla ju je i publika u Kanadi, konkretno u Torontu, Vankuveru, Kalgariju… I svuda je naišla na odličan prijem i sjajne reakcije publike, što Dragana Lazarević Ilić objašnjava činjenicom da njen sadržaj nije lokalnog, već opšteg karaktera.
“Publika kroz ovu postavku može da oseti život na Solunskom frontu, ne samo rat, ratna zbivanja, vojnu opremu, nego je Pavlović duboko zavirio sa foto aparatom u pozadinu i prikazao kako je živela vojska, kako se hranila, kako su se družili. Tu on fotografiše i svoje kolege, slikare, Dragomira Glišića, Vasu Eškićevića, Jovana Novičića i mnoge druge. Predele, kroz koje se kretala vojska, Kajmakčalan, mnogo snimak Solunske luke i tako dalje, i naravno etnografske odlike podneblja, na jednoj svadbi je čak bio i kum, zatim tu je i slava gde je vojska prisustvovala svečanom ručku kod prestolonaslednika Aleksandra. To je svuda bilo lepo prihvaćeno”, podsetila je autorka ove izložbe i dodala da joj je posebno drago da je posle dugo vremena ponovo u svojoj matičnoj ustanovi, u kojoj je provela ceo radni vek i za koje je vežu lepe uspomene, sa kolegama kojima je zahvalna na druženju i saradnji.
“Kada smo dobili fotografije od darodavca arhitekte Riste Anđelopolića, koji je rođak slikara Dragoljuba Pavlovića, to je bio fond od oko 80 originalnih fotografija koje su bile jako male, veličine vizit karte i bilo je jako teško napraviti da budu vidljive publici. To je zasluga fotografa Milana Markovića koje je sarađivao na prvoj izložbi, dok je dizajn za katalog prve izložbe radio Dušan Arsenić. Imajući u vidu da sam ja vodila zbirku fotografija u Narodnom muzeju, kada sam videla taj fond odmah sam shvatila da Pavlović nije sporadično fotografisao, nego da je to jedna tematska celina zahvalna za prezentaciju. Mi nismo jedini koji čuvamo ovaj fond, ima ga i Vojni muzej, u mnogo većem obimu, ali mi jedini imamo arhivalije i dnevnik koji je on vodio od 1895. do 1919. godine. Počinje ga kao pravi umetnik, slikar i beleži kako slika, kako sastavlja boje i slično, da bi se polako približavao ratnim godinama jer je učestvovao i pratio štab Vrhovno komande i u Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. On je naš prvi ratni slikar koji je na poziv generala, kasnije vojvode Živojina Mišića snimao odbranu Beograda, odnosno bombardovanje 1914. godine, o čemu imamo svedočanstvo u okviru ove izložbe, a kasnije je pratio sva ratna zbivanja, bio je u štabu Dunavske divizije”, ukazala je autorka na pojedine aspekte i zanimljivosti ove izložbe.
Dragoljub Pavlović je rođen u Beogradu 1875. godine u veoma uglednoj svešteničkoj porodici. Njegov otac Jakov Inokentije Pavlović bio je Arhiepiskop beogradski i Mitropolit Srbije od 1898. godine, a majka Kseniija, veoma obrazovana žena, kći ruskog protojereja Modesta. Deda po ocu , šabački protojerej Jovan Pavlović bio je čuven po učešću u državnim poslovima onog doba. S toga je i Dragoljubov obrazovni put bio očekivan, završio je ikonopisnu školu u Sergejevu kod Moskve, a potom i slikarsku akademiju u Minhenu, o čemu svedoči njegova studentska legitimacija i semestralni list koji su predstavljeni na ovoj izložbi.
“Namera mi je bila da se istakne uloga tih slikara, foto-reportera, fotografa amatera, dopisnika fotografa, zato što su u vanrednim okolnostima, kakvi su ratni sukobi, fotografije ponekad bile jedini izvor i jedino svedočanstvo o tim zbivanjima”, navela je istoričarka Dragana Lazarević Ilić.
Ratno fotografsko stvaralaštvo i geografski prikaz solunskog ratišta nisu samo dokumenti vremena, već i most između prošlosti i sadašnjosti, istakla je na otvaranju direktorka Narodnog muzeja Valjevo Jelena Nikolić Lekić i dodala da oni govore o hrabrosti, patnji, ali i o nadi i veri u budućnost.
“Neka nam ova izložba bude podsetnik na snagu kulture, umetnosti i istorije, kao i na važnost čuvanja i negovanja identiteta naše zemlje, a ujedno, neka nas inspiriše da zajedno radimo na očuvanju tih vrednosti”, poručila je Nikolić Lekić okupljenima.
B. M.