Nakon vesti da je preminula žena koja je zaražena HIV-om posle transfuzije krvi, postavlja se pitanje – koliko je bezbedno primiti tužu krvi i kako uopšte izgleda dobrovoljno davanje krvi u Srbiji?
Transfuzija krvi u Srbiji je bezbedna koliko je bezbedna i u ostalim zemljama Evrope i sveta, izjavila je doktorka Olivera Savić iz Instituta za transfuziju krvi Srbije.
Ona je naglasila da se krv, koja odlazi u bolnice pacijentima kojima je neophodna za operacije, prethodno testira na hepatitis B, hepatita C i HIV, kao i na sifilis.
Objasnila je da se koriste isti testovi kao svuda u svetu i da nijedan test nije 100 odsto bezbedan, odnosno da uvek postoji “prozor” – period u kome neka osoba jeste zaražena, ali testovima ne može da se otkrije prisustvo virusa.
“Prozor za HIV je četiri do 12 nedelja. Period ‘prozora’ kod svih testova postoji, mi možda možemo da ga skratimo, ali nigde nije potpuno izbrisan”, rekla je Savić za Tanjug.
Ona je objasnila da je procedura kod uzimanja krvi od dobrovoljnih davalaca uvek ista, popunjava se upitnik, bez obzira da li se krv daje prvi ili 101 put.
Upitnik sadrži različita pitanja, od opštih pitanja kao što su ime, prezime, starost do nekih malo detaljnijih pitanja koja se odnose na opšte zdravstvenio stanje, ali i pitanja koja specifično definišu rizična ponašanja, kao što je seksualno ponašanje, pirsing ili tetovaža.
“To su pitanja koji mogu neku osobu da isključe iz davanja krvi u nekom periodu od šest meseci do godinu dana”, naglasila je Savić i dodala da se nakon toga slede lekarski pregledi, uzima se jedinica krvi i rade serološki testovi za osnovni skrining.
“U našoj instituciji imamo dve linije testova i uvek se trudimo da imamo dve linije testova različitih proizvođača da bi moglo da se omogući nezavisno terstiranje”, naglasila je Savić.
Izvor: Mondo