Da je ovo kojim slučajem TV emisija i da je kojim slučajem upravo Katarina Marić njen voditelj, sebe kao sagovornicu bi kratko najavila kao nekadašnju novinarku Vujić televizije, RTS-a, televizije „Marš“, kao ženu koja je kratko bila u medijima, ali koja se uvek rado seća tog perioda.
Rođena je 11. novembra 1974. godine. Kratku, ali slatku medijsku karijeru započela je 1997. godine, u početnoj postavi Vujić televizije, potom je prešla da radi u Dopisništvo RTS-a. Honorarno je radila i na Televiziji Marš i u časopisu “Knjižar”. Vlasnik je agencije “Promocija KM”, koja se bavi prodajom reklamnog materijala. Sa šestogodišnjim sinom Marjanom živi u Beogradu.
– Da li vam nedostaje novinarstvo i koliko se ono razlikuje od posla kojim se trenutno bavite?
Već dugo se ne bavim novinarstvom, tako da ne mislim o tome mnogo. Ali, kada se setim nekih stvari onda mi nedostaje. Posao koji radim više od decenije nema nikakve veze sa novinarstvom.
– TV karijeru „dugujete” Vujić televiziji. Kakve emocije imate prema periodu dok ste radili na toj televizioji, potom na RTS-u i kako biste opisali taj period ?
Najpre sam počela na VTV-u, u muzičko-zabavnoj redakciji, da bih posle godinu dana prešla na RTS u informativu, što je bilo potpuno drugačije od prethodnog iskustva. Prijao mi je i jedan i drugi posao. Bila su to neka, za mene, srećnija i bezbrižnija vremena, uživala sam u onome što radim i sa svojim kolegama.
– Da li su Vas ljudi prepoznavali na ulicama i javnim mestima dok ste radili na?
Jesu, prepoznavali su me i to mi je prijalo. Bila sam znatno mlađa i bilo mi je interesantno kada me neko prepozna na ulici, kada me pita. “jesi li ti ona sa televizije?”, volela sam to što radim i lepo sam se osećala u tom poslu
– Nezaboravan TV intervju imali ste sa…?
Mislim da je to moj prvi intervju i prvi koji se emitovao na VTV-u. Gotovo svi smo bili početnici u tom poslu, a moj gost je bio svetski foto reporter Uroš Subotić Ares, koji živi i radi u Brazilu u Sao Paolu. Njegova priča je bila divna i interesantna. Meni dodatno, jer sam imala tremu i nisam znala ništa o programu uživo, ali je na kraju sve ispalo dobro i mislim da je bilo super. Bio je to jedan opušten razgovor o karnevalima, plažama, o životu u Brazilu iz nekog drugog ugla, uz mnogo slika i snimaka iz te latinoameričke zemlje.
– Najteži TV sagovornik bio je…?
Nisam imala „teške“ sagovornike. To su samo bile neke teške situacije, mislim najpre na intervjue sa ljudima kojima su u zemljotresu u Mionici 1998. godine srušene ili uništene kuće. Njihove priče su bile teške i tužne. Ali, to i nije zbog sagovornika, tadašnja situacija je te razgovore pretvarala u „teške“.
– Izveštavali ste sa mnogih događaja, koji od njih ćete zauvek pamtiti i prepričavati?
To su neki događaji vezani za bombardovanje 1999. godine. U počeku sam mnogo više vremena provodila u studiju i uvek bila spremna za uključenje u RTS, što je bilo i naporno i stresno. Čekala sam kolege sa terena, nemontiran material puštali smo u program i oni su pričali gde su bili, šta su videli, opisivali situaciju koju zatekli na licu mesta. Bili su to neki teški momenti za sve nas. Posle izvesnog vremena i ja sam išla na teren, često nismo znali ni gde ćemo, ni šta ćemo zateći, naročito ako je bila noć, vazdušna opasnost…
– Podelite sa nama jednu anegdotu sa snimanja emisije ili sa terena?
Sada mi prvo pada na pamet jedna emisija na VTV-u, koja je išla uživo i kada je već krenulo odbrojavanje, neko je nešto rekao u studiju, ja sam čula i zasmejala se toliko da nisam mogla da se kontrolišem. Uključila sam se buvalno 2 sekunde potom „vidno raspoložena“ i samo smo mi u studiju znali šta je smešno. Dugo mi je trebalo da se „vratim u normalu“.
– Lapsus koji pamtite ili lapsus koji se dugo prepričavao?
Desilo mi se jednom da sam uživo u programu umesto SPO (Srpski pokret obnove) izgovorila Socijalistički pokret obnove. Čekala sam sankcije kada se vesti završe, ali to je nekako prošlo neprimećeno i nekažnjeno, iako se i danas sećam šta sam izgovorila i nastavila dalje, kao da se ništa nije desilo.
– Sadašnja medijska slika u Valjevu je prema Vašem mišljenju…?
Nažalost, na ovo pitanje ne mogu da dam adekvatan odgovor. Medije u Valjevu pratim samo preko nekih društvenih mreža, portala… Šta god da kažem nije pravi odgovor.
– Ima li Valjevo prave novinare, voditelje, pezentere?
Nadam se da ima, uvek je imalo. Ali, kažem vam da nemam priliku da pratim njihov rad.
– U čemu je tajna dobrog novinara, voditelja i prezentera ?
Verovatno kao i u svakom drugom poslu, morate ga voleti i davati kompletnog sebe. Možda u novinarstvu i više nego u drugim poslovima. Kamera je nemilosrdna i mislim da se svaki propust vidi. Morate bio deo tima i ekipe sa kojom radite i posvetiti se podjednako svakom zadatku i svakom sagovorniku.
– Šta mislite o tezi da dobar novinar na prvom mestu mora biti dobar čovek?
Mislim da je potpuno ispravna, mada mislim da bi bio dobar u bilo kom poslu moraš biti dobar čovek. Nažalost, znam i da nisam uvek u pravu, ali ne želim da odustanem od te teze.
– Da li ste nekada ispaštali zbog novinarskog poziva?
Nisam. Sada kada ste me podsetili tog perioda, žao mi je što taj posao danas ne radim.
– Televizija po Vašoj meri je…?
Možda neka kombinacija N1 i RTS, nisam sigurna.
– Da trenutno radite na televiziji, koju globalno poznatu ličnost bi intervjuisali i koje najvažnije pitanje biste joj postavili?
Ovo mi je najteže pitanje. Gledala bih da pobegnem od politike i teških priča, koje su svuda oko nas i vremena u kome živimo. Možda bi to bio neki dobitnik Nobelove nagrade. Neka priča koja bi nam svima vratila osmehe na lice i veru u bolje sutra, jer mi se čini da su priče koje najčešće slušamo i intervjue koje gledamo na TV-u baš suprotni od toga.
– Da možete da birate, kojim poslom biste se bavili?
Ovo što trenutno radim me ispunjava. Bavim se prodajom i brendranje reklamnog i promo materijala i to je posao koji nije dosadan, uvek je drugačije, zanimljivo, dinamično. Snalazim se u ovome. Verovatno bih opet birala isto. Kada bih mogla, vratila bih se neku godinu unazad, kada je za tu branšu bilo bolje vreme ali, nažalost ne mogu i pronalazim način da se izborim u u ovom vremenu kada se u marketing ulaže jako malo ili ništa.
– Čime se bavite u slobodno vreme?
Uživam sa svojim sinom. On je zadužen za moje slobodno vreme.
– Malo ko zna da ste…?
Da sam zapravo prirodnjak i da mi pisana reč nije bila tako bliska tokom školovanja, mnogo sam više volela matematiku i prirodne nauke. Onda sam nekako slučajno došla na TV i samo sam se u tom periodu života bavila takvim stvarima.
Naredni sagovornik serijala Web špica ex TV lica sledećeg utorka biće Milovan Matić, nekadašnji novinar i voditelj RTS-a i TV Studio B.
M.P.M.