Portal Valjevska posla treću godinu zaredom objavljuje serijal “Najbolji među najboljima”, posvećen đacima generacije svih valjevskih osnovnih i srednjih škola. Smatramo da je jako važno da Valjevo upozna svoje najuspešnije učenike na pravi način i da naši “svepetičari” zaslužuju posebno predstavljanje, ne samo zbog toga što su vredno učili i osvajali nagrade, već zato što zaista predstavljaju mlade ljude za primer. Serijal je ujedno i prilika da se toj izuzetnoj deci zahvalimo na vrednom radu i trudu, na istrajnosti, da im poželimo sve najbolje u daljem školovanju i životu, da im javno pošaljemo poruku da smo ponosni na njih i da nam njihov uspeh itekako znači, jer upravo su oni naša budućnost. Jedna od najboljih među najboljima je Anđela Savić, Đak generacije OŠ “Nada Purić” u Valjevu.
Anđela Savić rođena je 8. oktobra 2009. godine u Valjevu, od oca Ivana i majke Slađane. Tokom školovanja ostvarila je odličan uspeh (5.00) u svim razredima. Učestvovala je na raznim takmičenjima, a prvi uspeh ostvaruje u prvom razredu na Međunarodnom takmičenju “Kengur bez granica” gde osvaja pohvalu, na kom učestvuje u drugom i trećem razredu. Na takmičenju iz matematike ostvaruje sledeće rezultate: u trećem razredu II nagrada na Opštinskom takmičenju; u petom razredu pohvala na Opštinskom takmičenju; u sedmom razredu III nagrada na Opštinskom takmičenju i pohvala na Okružnom.
Pored matematike, u šestom razredu, učestvuje na Opštinskom takmičenju iz srpskog jezika i fizike.
Uporedo sa osnovnom školom Anđela pohađa Osnovnu muzičku školu i upisuje godinu dana ranije SMŠ “Vatroslav Lisinski” u Beogradu. Dobitnica je diplome “Kornelije Stanković” i “Ljubica Marić”. Prvi razred Muzičke gimnazije završava sa odličnim uspehom. Tokom dosadašnjeg muzičkog obrazovanja učestvovala je na više internacionalnih, međunarodnih i republičkih takmičenja.
U sedmom razredu osvaja III nagradu na Opštinskom takmičenju i pohvalu na Okružnom mladih pijanista na kojima je ostvarila odlične rezultate. Takođe je učestvovala na republičkim i međunarodnim takmičenjima iz solfeđa i teorije muzike. Do sada, Anđela je osvojila 29 nagrada, a neke od njih su: “Concours International de Piano Nikolai Rubinstein”, Pariz – II nagrada; “Internacionalni festival Primavera”, Bijeljina – I nagrada; “International Sirmium Music Fest”, Sremska Mitrovica – I nagrada; “International Piano Competition”, Smederevo – I nagrada; “Musical Lace”, Idrija, Slovenija – I nagrada; “Citta di Massa”, Italija – II nagrada; “Orbetello Piano Competition Junior”, Italija – III nagrada; “Internacionalno takmičenje Davorin Jenko, Beograd – II nagrada; “Festival muzičkih i baletskih škola”, Vršac – I nagrada; Republičko takmičenje UMBPS, Beograd – I nagrada; Republičko takmičenje ZMBŠS, Beograd – II nagrada; “Memorijal Dušan Protić”, Beograd – I nagrada / LAUREAT; Republičko takmičenje solfeđo UMBPS, Beograd – II nagrada; Republičko takmičenje teorija muzike UMBPS, Beograd – I nagrada; Međunarodno takmičenje teorije muzike Petar Konjović, Beograd – II nagrada.
Anđela je svirala i na koncertima u Velikoj sali “Kolarčeve zadužbine” u Beogradu, u “Atrijumu Narodnog muzeja“, Muzičkoj galeriji “Kolarčeve zadužbine”, Italijanskom institutu za kulturu u Beograd, solistički koncert u Svečanoj sali MŠ “Stanković” Beograd, u Svečanoj sali MŠ “Mokranjac” Beograd, “LAG Galeriji” Beograd, Kripti crkve Svetog Marka u Beogradu, Konaku kneginje Ljubice.
Pored takmičenja i koncerata, Anđela je pohađala i master-klasove kod renomiranih pijanista i profesora: Jokut Mihailović, Aleksandar Serdar, Lovre Marušić, Dina Hadžiomerović, Olivera Radmanović, Nataša Mitrović, Luka Lopičić.
“Anđela je svestrana i druželjubiva osoba. Pohađala je školu stranih jezika “Kontext” sedam godina, Muzičko zabavište, školu sporta “Višeboj” pet godina, Muzičku radionicu u Domu kulture sa Markom Tomićem i bila članica Dečjeg crkvenog hora “Emanuil” četiri godine. Trenutno je član Dečjeg crkvenog hora “Rastko” pri Hramu Svetog Save. Svoje školovanje nastavlja u SMŠ “Vatroslav Lisinski” Beograd i planira da se još više posveti svom instrumentu i muzuci”, navodi u biografiji Anđele Savić njen razredni starešina Branka Starčević.
– Koliko ti znači titula Đak generacije?
Iskreno, o priznanju Đak generacije tokom svog školovanja nisam ni razmišljala i to mi nije bio cilj. Oduvek sam učila za sebe i zbog sebe i nikakve pohvale nisam očekivala. Kada mi je razredna javila da sam Đak generacije bila sam zbunjena, a sada kada su se utisci malo slegli ponosna sam. Jako je lepo kada se prepoznaje vaš trud, rad i iskrenost.
– Koliko truda i rada je potrebno izdvojiti da bi neko postao Đak generacije? Koliko je to u tvom slučaju bilo teško?
Jako rano sam krenula na razne aktivnosti, već od četvrte godine. Prvo je to bio balet, zatim Školica sporta, škola stranih jezika, Muzičko zabavište, plivanje, Muzička škola, hor… Sve te aktivnosti sam volela tako da sam jako rano naučila da se dobro organizujem i budem samostalna. Naučila sam da budem istrajna i odgovorna tako da mi u školi ništa nije bilo teško. U petom razredu osnovne škole prelazim u Muzičku školu “Vatroslav Lisinski” u Beogradu i tri godine putujem. Dosta nastavnika u Beogradu, a i u Valjevu nije znalo za to, da sam pre podne u jednoj, a popodne u drugoj školi i obrnuto. Trudila sam se da minimalno izostajem sa nastave u obe škole i da uvek budem prisutna na takmičenjima i pismenim i kontrolnim zadacima. Dobra organizacija je pokazala da se može sve, pa čak i učiti i preslišavati u prevozu.
– Šta je bila motivacija, a koje su bile prepreke i problemi na tom putu ka dobijanju laskave titule Đak generacije?
Jedina motivacija koju sam imala je znanje i naučiti nešto novo za sebe, a ne za ocenu ili pohvalu, tako da prepreka i problema nije moglo da bude. Prošle godine bila sam u konkurenciji za Đaka generacije u MŠ “Vatroslav Lisinski” u Beogradu i ta laskava titula mi je izmakla za par poena. Kasnije sam shvatila da nisam predala sve diplome, ali se zbog toga nisam osećala loše, naprotiv, bila sam ponosna jer moj trud i rezultat škola prepoznaje.
– Kako se među vršnjacima gleda na priznanje Đak generacije? Da li je popularno biti Đak generacije, ili ne?
Mišljenje o priznanju među vršnjacima je podeljeno. Ne mogu da kažem da je to do škole, više je individualno i zavisi od vaspitanja i trenutnih prioriteta. Dosta njih mi je iskreno čestitalo i smatra da sam to zaslužila, a ima i onih kojima je to bezveze i nepopularno.
– Navedi uspomene koje ćeš posebno poneti iz osnovne škole?
Osnovnu školu ću pamtiti po divnim ljudima koji rade u njoj. Pamtiću je po nastavnicima koji su mi predavali i svemu što su me naučili. Rezultat mog završnog ispita je i rezultat njihovog predanog rada. Zbog velikih koncertnih, takmičarskih i ispitnih aktivnosti u srednjoj školi nisam bila u mogućnosti da se spremam za završni ispit niti da posećujem pripremnu nastavu. Međutim rezultat na završnom ispitu je bio odličan, a sve zahvaljujući mojim nastavnicima koji su mi to znanje već tokom školovanja preneli. Osnovnu školu ću pamtiti po divnoj razrednoj Branki Starčević i svim nastavnicima koji su predavali VIII/2.
– Najvažnija životna lekcija koju si naučila u školi?
Većinu važnih lekcija naučila sam od svojih roditelja i smatram da su bile prisutne i tokom mog školovanja u osnovnoj školi. Disciplina, rad, posvećenost, poštovanje, odgovornost i iskrenost su i dalje vrline i to bi trebalo svi da znaju. Nepoštovanje nastavnika od strane učenika je jako vidljivo i nikako mi se ne sviđa. Moramo da shvatimo da su oni tu zbog nas i da je vreme koje provedemo u osnovnoj školi najbezbrižniji period i da nismo ni svesni koliko smo ušuškani od tih istih nastavnika.
– Koju srednju školu i smer si upisala?
Prošle godina sam upisala SMŠ “Vatroslav Lisinski” u Beogradu kao redovan učenika na vokalno-instrumentalnom odseku, instrument klavir i bila sam prva na rang listi. Prvi razred završila sam sa odličnim uspehom i svim peticama i upisala sam drugi razred Srednje muzičke škole.
– Zašto si se baš odlučila za tu školu i taj smer?
Muziku sam zavolela jako rano. Prvo je to bilo pevanje, pa Muzičko zabavište, zatim rad sa Markom Tomićem na radionici u Centru za kulturu. Nakon godinu dana pevanja poželela sam da me Marko nauči da sviram klavir i od tada kreće moja ljubav prema ovom instrumentu. Mislim da sam tada imala šest godina.
– Kakvi su tvoji planovi za budućnost, vizije i želje po završetku školovanja?
Već u petom razredu osnovne škole, a u četvrtom muzičke škole znala sam da želim da budem pijanista. Taj san i želja još uvek je tu, samo još veća i jača. Klavir i muzika je nešto što najviše volim i čime želim da se bavim. U daljem školovanju maksimalno ću se posvetiti instrument i trudiću se da što više napredujem.
– Da li po završetku školovanja vidiš sebe i planiraš da ostaneš da živiš i radiš u Srbiji?
Volela bih da studiram, a kasnije sviram na koncertima za publiku u Srbiji i lepo živim od toga kao umetnici u svetu. Nažalost, situacija u Srbiji je drugačija i ne vidim da će se u bliskoj budućnosti nešto promeniti. Umetnost se u ovoj zemlji jako malo ceni. Klasični izvođači nisu ni dovoljno poštovani ni plaćeni za svoj rad. Retko ko zna da je put izvođača klasične muzike jako dug, vrlo često težak, pun rada, vežbanja i odricanja. Pismo Beogradske filharmonije nam govori o stanju umetnika u Srbiji, tako da bih više volela da studiram i radim u inostranstvu.
– Na kraju, poruka narednim generacijama!
Poruka narednim generacijama je da slede svoje snove i budu istrajni. Trud, rad i upornost svaku prepreku ruše. Uz dobru organizaciju sve se može. Poručila bih još i da je lepo vaspitanje i dalje u modi i da se ne stide da to pokažu.
Kao Đak generacije Anđela Savić je od OŠ “Nada Purić” na poklon dobila knjige “Seobe” Miloša Crnjanskog i “Na Drini ćuprija” Ive Andrića i poklon vaučer u Sport Vision-u u vrednosti 10.000 dinara.
Autor serijala: Marija Petrović Markovi, dipl. novinar
