“Moj otac je potekao sa ovog prostora, poneo je taj zapis u sebi. Živeo ga je i gardio u Parizu, stekao svetsku slavu u umetnosti i uvek se vraćao u Valjevo, da otvori ili postavi još neku izložbu… Prošlo je 40 godina od početka Moderne Galerije. Danas smo tim povodom ovde u Valjevu – zajedno. Jer, koliko god da smo svoji u umetnosti, uvek postoji to imaginarno mesto “Ishodište” – puno istinskih smernica, vrednosnih orijentira, i osećaja pripadnosti – prostoru, ideji, narodu, koje je odredilo Ljubu, koje je odredilo i mene i koje određuje sve nas… Zato sam svoje ishodište – to odakle potičem, izvor energije koju nosim, ali koja mene nosi isto, hranarina za dušu, atmosfere između haosa, nostalgije, ali i apsurda i nežnosti – koja oblikuje moje skulpture – donela u prostor sa koga potičem. To i jeste suština ove izložbe”, poručila je Adriana Popović, kćerka Ljube Popovića na svojoj prvoj samostalnoj izložbi u Modernoj galeriji Valjevo, obraćajući se prisutnima kao prijateljima jer kako je istakla, ovde, u Valjevu, u Modernoj Galeriji koja je osnovana na inicijativu njenog oca, i gde se nalazi puno njegovih značajnih slika, kao i rekonstrukcija njegovog ateljea i njegove biblioteke – oseća kao da se vratila kući.
“U Ljubinom ateljeu u ulici Valdegras u Parizu odvijali su se naši razgovori o umetnosti, slikarstvu, filmu, skulpturi, knjigama i fantastici… Sećam se koliko je mom ocu bila bitna ova galerija u Valjevu, njegovom gradu. Govorio je i da je istinska potvrda nečijeg kvaliteta najvažnija u njegovom narodu, u njegovoj sredini, tamo odakle je potekao”, podelila je sa prisutnima ćerka velikog umetnika, a prisetila se i očeve brige kako će njegova kćerka nastaviti svoj umetnički put.
“Ljuba nije nikad pravio razliku imidžu žene ili muškarca umetnika, ali je govorio da je ženama teže zbog brige o porodici i brinuo se kako cu nastavim put na kojem sam lepo krenula. Tada sam baš bila trudna sa Milanom. E pa nisam odustala od ovog lepog puta. Nije bilo lako dopremiti iz Pariza sve ove skulpture… uz veoma intimne Ljubine slike koje sam dobijala za rođendane. Kad je kamion krenuo malo sam se uplašila. Ali je sav trud imao smisla”, u emotivnom obraćanju valjevskoj publici navela je Adriana Popović koja uprkos činjenici da potiče iz umetničke porodice (otac slikar Ljuba Popović, majka arhitekta Nataša Jančič, a tekta čuvena vajarka Olga Jančić), godinama strpljivo gradi svoj put.
“Izreći ime Adriana Popović u ovom prostoru skoro je nemoguće bez pomisli na njene roditelje. Svaki put kada kažemo da deca liče na roditelje moramo se podsetiti da pozivanje na sličnost uzrokuje istovremeno pozivanja na razlike. Adrianina biografija opisuje kretanje njenih interesovanja između oblasti prirodnih nauka i umetnosti. Da umetnost i nauka sudeluju u potrazi za spoznajom sveta i stvaranju novih svetova mnogo puta je rečeno. U Adrianinom slučaju potreba da se stvaralačka spoznaja realizuje i pronađe svoj put kao samosvojan, bez negacije porodičnog nasleđe kao jednog od brojnih ishodišta, preovladala je nad potrebom za utvrđivanjem spoznaje koja bi odgovarala metodskom idealu prirodnih nauka. Ova izložba svedočanstvo je i tog pređenog puta”, poručila je Jelena Matić, istoričar umetnosti u Modernoj galeriji Valjevo.
Stvaralaštvo Adriane Popović za predmet svog istraživanja uzima odnos sadržaja i forme na primeru, kako ih sama autorka naziva, višestrukih tela. Polazeći od klasičnih tema akta i portreta, Adriana interpretira procese metamorfoze. Skulpture počivaju na metodologiji dihotomije lica i naličja koja nam postepeno otkriva doslovno i metaforički mišljen preobražaj. Narativi skulptura i grafika zasnovani su na analizi antropoloških i socioloških fenomena, naučnoj fantastici i futurističkim vizijama. Serije grafika inspirisane su romanima Ksenogeneza Oktavije E. Batler I Slavuj Odrej Plejn, autorima Ket Kolovic i Oktavija E. Batler, harpijama slikara Voterhausa, skulpturama Ivana Meštrovića i noćnim bićima. Otkrivajući nam nove svetove, Adrianine skulpture i grafike formiraju složene simboličke sisteme.
“Ako su šezdesetih godina govorili da Dragan Lubarda, umetnik blizak Mediali, crta kao što pesnici pišu, onda treba ustanoviti da i u ostvarenjima Adriane Popović dolazi do nemogućih spojeva, da i one žive životom para- doksije, u znaku venčanja poezije i skulpture, ženske puti i metala, čulnosti i oštrine. Za pesnikinju Mariju Čudinu, prvu suprugu Leonida Šejke, može se reći da je bila „divlja duša”, koja kao da spava podno vulkana. Nije li možda i Adriana od tog najređeg duševnog sastava, ne kulja livmaterija njenih skulptura kao magma iz pradubine htonskog izvora, obasjanog crnim suncem poezije?”, upitao se jedan od najistaknutijih likovnih kritičara i esejista u Srbiji Dejan Đorić u tekstu kataloga koji prati izložbu, a kako reče istoričarka umetnosti Jelena Matić, naziv izložbe “Ishodište” priziva dva značenja, mesto odakle nešto potiče, odakle se pojavljuje, ali i na izlaz, te je pozvala publiku da “posmatrajući svetove koje Adriana izumeva, utvrde polazište svojih misli i da se podsete na mogućnost da im kroz izlaz uteknu, kako bi se kontinuitet izumevanja održao”.
“Pre tačno 40 godina Moderna galerija je osnovana, a prva izložba koja je organizovana manje od godinu dana kasnije, bila je izložba Ljube Popovića. Četrdeset godina kasnije imamo priliku da vidimo i njegovo porodično i profesionalno nasleđe i na ovoj izložbi, i u našoj kolekciji koja broji preko 500 umetničkih dela I 5.000 bibliografskih jedinica”, podsetila je ovim povodom direktorka Moderne galerije Marija Đurić.
Publika će do marta sledeće godine biti u prilici da pogleda 58 Adrianinih skulptura, nastalih u periodu od 2002. do 2022. godine i 88 grafika nastalih u periodu od 2022. do 2024. godine, a u okviru izložbe prezentovano je i devet slika Ljube Popovića. Kao deo lične i porodične istorije, pokloni kćerki povodom rođendana, slike su svedočanstvo o kontekstima Adrianinog umetničkog formiranja i interakcijama dva stvaraoca.
B.M.
