Nakon „kafe sa Šekspirom“ popila je „apsint sa Lotrekom“ i nastavila svoju avanturu zabeleženu u putopisnim esejima koji nas vode kroz domove slavnih umetnika i neobičnih ljudi. Profesor na Fakultetu političkih nauka, novinar, dramski pisac, a ovoga puta u ulozi putopisca, Sanja Domazet je gostovala u našem gradu na poziv Matične biblioteke „Ljubomir Nenadović“ i donela nam zanimljive priče iz kuća Mileve Marić, Save Šumanovića, Fride Kalo, Ernesta Hemingveja, Ševala, Tuluz Lotreka i mnogih drugih znamenih ljudi koj su uticali na celokupnu evropsku i svetsku kulturu, i to ne samo o ambijentu njihovih domova, nego o njihovim ličnostima, načinu na koji su stvarali, iz jednog potpuno drugačijeg, Sanji svojstvenog ugla.
Knjiga „Asint sa Lotrekom“ je nastavak knjige „Na kafi kod Šekspira“ koja je prošle godine u Brankovini dobila nagradu „Ljubomir Nenadović“ za najbolju putopsinu knjigu. Odličan prijem kod publike, ali i kod kritike, doživela je knjiga „Apsint sa Lotrekom“ koja je u četvrtak predstavljena valjevskoj javnosti i koja je ove godine nagrađena nagradom „Grigorije Božović“, takođe za najbolju putopisnu knjigu u prethodnoj godini.
„Nagrade za putopise su one koje najviše volim i kada sam primila nagradu „Ljubomir Nenadović“, čini mi se, niko srećniji od mene nije bio. Svi su pili Ljubine koktele, ali ja sam popila celu Brankovinu, toliko mi je bilo divno ovde. Ja sam bila novinar i novinarstvo predajem na fakultetu i mislim da ako niste interesantni, vi ste izgubili. Mlada publika je zahtevna publika, njima nije dovoljna samo informacija, oni hoće ceo doživljaj, tako da se trudim da u knjigama bude mnogo raznih stvari, i edukacije, ali i zabave, da bude pitko, čitljivo, drugačije i bezobrazno autentično, na neki moj način pa kome se sviđa sviđa, a kome se ne sviđa, nek čita nešto drugo, ja se ne ljutim“, poručila je autorka knjige „Apsint sa Lotrekom“ Sanja Domazet, koja nas ovoga puta vodi na Kubu u domove Fride Kalo i Ernesta Hemingveja, prati Fridu i odlazi do Meksika, otkriva Idealnu palatu Ferdinanada Ševala, vodi nas u neprihvaćene domove Tuluz Lotreka, kuće Celana, Pegi Gugenhajm, Enija Marikoneoa, ali i porodičnu kuću Mileve Marić Ajnštajn u Kisačkoj ulici u Novom Sadu u koju je dolazio Ajnštajn…
Kada se slože i mišljenje kritike i mišljenje publike i kada se to na jedan specifičan način dopadna svima nama, to su dobre knjige, ocenila je urednica u Službenom glasniku Gordana Milosavljević Stojanović.
„Kada kažete putopis mislite da je to jedna forma koja traje vekovima, ali zapravo Sanja putopis posmatra iz drugog ugla i zato su ove knjige specifične. „Na kafi kod Šekspira“ je prva knjiga, bar da ja znam, da se iz tog ugla putopsica po kućama otkrivaju neke nove stvari. Nisu to gradovi, predeli, mesta koja mi sa dva klika možemo videti na internetu, to je jedna drugačija vizura. Sanja ima više zanimanja, ona je i profesor na FPN, dramski pisac, novinar i ona sve te svoje talente utka u ove eseje, kroz to istraživačko novinarstvo, kroz određenu dramaturgiju“, pojasnila je Gordana Milosavljević Stojanović i ocenila Sanjine knjige kao knjige za čitanje, znanje i ljubav.
„Mislim da je savremenom čitaocu važno da to budu sažete priče. Čini mi se da više te epske romane nemamo ni koncentraciju ni vremena da čitamo, a ovih dvadesetak kratkih eseja putopisa jeste nešto što vas obrazuje na poseban način što je neka vrsta enciklopedijskog znanja, a sa druge strane vam pruži uživanje u čitanju u lepoj književnosti. Kroz Sanjin putopis sam saznala za Ševala, za njegovu „Idealnu palatu“. Ševal je bio nepismen poštar iz Francuske koji se jednog dana raznoseći poštu sapleo o kamen. Sagnuo se, podigao kamen i video da je on jako neobičnog oblika i rešio da će da napravi palatu od kamenja neobičnog oblika. Svaki dan je sakupljao to kamenje i gradio svoju palatu, danas jednu od velikih turističkih atrakcija, jedno od najposećenijih mesta i kulturnih znamenitosti Francuske. Kuća koju je sazidao jedan nepismeni poštar, baš u vreme kada se Sagrada Familija gradila u Barseloni, a inspiraciju je dobijao gledajući u razglednice, donosi jednu motivišuću priču za kraj knige“, otkrila je urednica knjige, dovoljno da zainteresuje publiku.
B. M.
