Šangajski toranj, druga najviša zgrada na svetu i jedan od najambicioznijih i najkompleksnijih arhitektonskih projekata današnjice, bio je centralna tema tribine održane u Tehničkoj školi, na kojoj je govorio naš Valjevac, arhitekta Aleksandar Saša Zeljić, direktor dizajna u globalnoj kompaniji Gensler, jednoj od najuglednijih firmi u svetu arhitekture. Kao član tima koji je radio na ovom objektu, on je govorio o samom projektu Šangajskog tornja i zainteresovanoj javnosti približio iskustva iz svetske arhitektonske prakse. Tribinu su organizovali Tehnička škola Valjevo i Udruženje arhitekata Valjeva.
Govoreći o Šangajskom tornju, Saša Zeljić je istakao da je reč o građevini koja je u trenutku izgradnje predstavljala tehnološki i projektantski izazov bez presedana u svetu.
„Ovo je druga zgrada po visini u celom svetu, građena između 2008. i 2016. godine. Nakon 11. septembra u SAD, konstrukcija je morala da ispuni stroge bezbednosne standarde i da bude otporna na potencijalne ekstremne situacije tog tipa. Kod zgrada preko 600 metara visine suočavate se sa problemima efikasnosti gradnje i performansi. Mi smo radili sa dvostrukim fasadama koje formiraju atrijum i stvaraju efekat svojevrsnog „termos sistema” oko zgrade, čime se reguliše temperatura između spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora. Pomeranje zgrade kontroliše se specijalnim elementima na samom vrhu konstrukcije”, naveo je Zeljić, koji preko dve decenije radi za Gensler.
Zeljić je učestvovao i u razvoju koncepta Šangajskog tornja, koji je deo šireg urbanističkog plana razvoja grada, simbolički povezanog sa idejom kontinuiteta, rasta i budućnosti Kine.
„Toranj je visok 632 metra i deo je kompleksa od tri zgrade. Prva zgrada predstavlja prošlost, druga sadašnjost, a Šangajski toranj kao treća zgrada osmišljen je da svojom geometrijom pokaže neprestani rast i pozitivnu budućnost za Kinu. Sama forma objekta i njegova rotacija imaju snažnu simboliku, ali i funkcionalnu ulogu u smanjenju uticaja vetra i optimizaciji konstrukcije. Zgrada je vrlo interesantno rađena, to je jednostranični trougao koji ima zaobljena temena sa upisanim krugom. Trougao je inače sledeća perfektna forma u Kini posle kruga. Taj trougao se rotira i smanjuje se u efektu eksponinacijalne krive. Sve je pitanje simbolike, to trojstvo sa tri zgrade. Taj neki naklon prošlosti, prepoznavanje sadašnjosti i očekivanja od budućnosti su zapravo bile to trojstvo koje smo uradili sa tim jednakostraničnim trouglom i ta rotacija koju vidite je zapravo predstavaljala tu simboliku neprestanog rasta Kine i te povezenasoti sa svemirom što je za njih bilo jako važno”, objasnio je Zeljić.
Prema njegovim rečima, svaki projekat te visine predstavlja i prostor za inovacije, jer ne postoje gotova rešenja koja se mogu jednostavno primeniti.
„Takva zgrada nije ranije postojala. Svaki put počinjete gotovo iz početka. Mali broj kompanija u svetu može da realizuje takve projekte. Imao sam privilegiju da budem deo tog tima, a mnoge stvari koje smo tada razvijali danas su postale standard, posebno u Kini gde je održivost izuzetno važna”, rekao je Zeljić.
Kako je dodao, Šangajski toranj danas predstavlja jedan od simbola grada i globalne savremene arhitekture, a iskustva iz njegovog projektovanja koriste se kao referenca u novim projektima širom sveta.
„Projekat je postao neka vrsta vodilje za buduće slične građevine. Bio je izuzetno zahtevan, radio sam na dizajnu skoro dve godine, nekad i po 120 sati nedeljno, ne samo ja, ceo moj tim. Nakon toga sam 6 godina odlazio povremeno da gledam izgradnju te zgrade.Ali, to iskustvo koje oblikuje čitavu karijeru. Nakon toga sam 6 godina odlazio povremeno da gledam izgradnju te zgrade. Kineska Vlada je uložila preko 2 milijarde dolara u izgradnju ove zgrade koja je postala simbol Šangaja i dobila puno nagrada”, naglasio je.
Posebno se osvrnuo na svoj rodni grad naglasivši da Valjevo za njega predstavlja trajnu inspiraciju i polazište njegovog profesionalnog i kreativnog razvoja. Kako je naveo, grad doživljava kao prostor u kojem se na specifičan način prepliću urbano nasleđe i priroda, što je snažno oblikovalo njegov odnos prema arhitekturi i dizajnu. Tu percepciju, kako je rekao, nosio je sa sobom kroz sve faze karijere i različite svetske sredine u kojima je živeo i radio, koristeći je kao inspirativni okvir u sopstvenom stvaralaštvu.
Govoreći o širem kontekstu savremene arhitekture, on je naglasio značaj prilagođavanja gradova novim uslovima i potrebama budućnosti.
„Bitno je graditi, inovirati i razumeti da se prostori iz prošlosti moraju adaptirati kako bi bili primenljivi u budućnosti. Svet se menja, a mnoge zemlje poput Japana, Singapura, Kine i SAD, mnogo ulažu u adaptiranje gradova da bi mogli da se transformišu i da budu konkurentni u budućnosti”, istakao je on.
Posebnu poruku uputio je studentima i budućim arhitektama, naglasivši da je u ovoj profesiji ključna kombinacija hrabrosti, upornosti i saradnje.
„Treba da imaju velike snove, da budu radoznali i uporni. Da ne prihvataju „ne” kao odgovor i da budu spremni na saradnju. Ideje su mnogo snažnije kada se razvijaju u timu. Sujeta mora da se eliminiše što ranije, a upornost, vera u sebe i težak rad su neophodni”, poručio je Zeljić.
Aleksandar Saša Zeljić rođen je u Valjevu, gde je gde je odrastao i završio Prvu osnovnu školu i Tehničku školu. Diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Profesionalni put nastavio je u Sjedinjenim Američkim Državama, gde živi i radi već 26 godina, sa bazom u Čikagu. Stručno usavršavanje sticao je na Kolumbija univerzitetu u Njujorku, a magistrirao je na Univerzitetu Ilinois u Čikagu.
Ključna prekretnica u njegovoj karijeri dogodila se 1999. godine, kada je, tokom perioda NATO bombardovanja i privremene mobilizacije u zemlji, učestvovao na konkursu Ujedinjenih nacija i osvojio treću nagradu, što mu je otvorilo vrata međunarodne prezentacije rada u Njujorku i nastavka profesionalnog usavršavanja u SAD.
Tokom dugogodišnje karijere radio je u više svetskih metropola, uključujući Čikago, Njujork, Tokio i Šangaj. Već 21 godinu zaposlen je u globalnoj arhitektonskoj kompaniji Gensler, gde kao jedan od rukovodilaca učestvuje u vođenju i koordinaciji velikih međunarodnih projekata. Njegov portfolio obuhvata međunarodno priznate, nagrađivane projekte kao što su Šangajski toranj, Finance Centre Tower u Manili, kao i projekte World Plaza, Fulton West, 333 North Green, Shirley Ryan AbilityLab i The Hub at The Prairie Shores u Čikagu.
M.P.M.
