U susret 12. sednici Skupštine grada Valjeva, koja je zakazana za četvrtak, 25. decembar u 10 časova, opoziciona odbornička grupa “Svanuće” održala je konferenciju za medije na kojoj je ukazala da se predloženi budžet grada Valjeva za 2026. godinu donosi bez izveštaja o realizaciji za 2025. godinu, bez Plana razvoja grada i sa projektima koji se “godinama prepisuju” bez konkretnih rokova i koristi za građane. Posebno je kritikovano trošenje sredstava na javna preduzeća koja “ne funkcionišu efikasno”, kao i da se prihod od gradske imovine “ne koristi na pravi način”. Opozicija smatra da budžet za nerdnu godinu služi “isključivo partijskim interesima, a ne stvarnim potrebama građana Valjeva”.
Bogićević: “Budžet prilagoditi potrebama građana, a ne partijskim interesima”
Odbornica koalicije “Svanuće” Anja Bogićević istakla je da se o budžetu za narednu godinu raspravlja bez prethodnih izveštaja o realizaciji budžeta za 2025. godinu. “Pre rasprave o budžetu za 2026. godinu nismo imali ni šestomesečni, ni godišnji izveštaj za 2025. Budžet bi trebalo da bude plan razvoja grada i izraz odgovornosti, ali za vladajuće partije on je samo skup brojki i način da se pune partijski džepovi”, poručila je Bogićević.
Ona je ukazala da se infrastruktura često navodi kao prioritet, ali bez konkretnih projekata i jasno definisanih rokova, navodeći kao primer Suvoborsku ulicu, ali i brojne druge nerešene probleme. “Građani pojedinih naselja i sela i dalje čekaju asfalt, vodu i kanalizaciju. Primer je vodovod u Žabarima, dok se istovremeno sredstva rasipaju na projekte sumnjive koristi i preskupe rekonstrukcije, poput rekonstrukcije Hale sportova”, navela je odbornica.
Bogićević je kazala i da se u budžetu “ne vidi ozbiljna strategija za mlade i obrazovanje”, a kritike je uputila i na račun socijalne politike, za koju je ocenila da se koristi kao “marketinški alat”, umesto da predstavlja sistemsku podršku najugroženijim građanima. U oblasti privrede, prema njenim rečima, nema novih rešenja. “Mali preduzetnici i poljoprivrednici su ponovo na margini, dok se o velikim investicijama govori bez transparentnih ugovora i jasnih koristi za lokalnu zajednicu”, istakla je Bogićević.
Poseban akcenat stavljen je na stanje u javnim preduzećima, koja su, kako je navela, “crna rupa gradskih finansija”. “Umesto da budu servis građana, javna preduzeća su postala servis partije. Direktori su bez rezultata, bez odgovornosti, bez posledica, ali sa punom podrškom vlasti za njihove neuspehe. Građani sve to plaćaju iz svojih džepova. Kroz veće račune plaćaju lošije usluge”, kazala je odbornica.
Zaključila je da je reč o budžetu “koji štiti partijske kadrove”, uz nedovoljnu transparentnost u trošenju javnog novca. “Mi kao opozicija ne možemo podržati budžet u ovakvom obliku. Vlast treba treba da sasluša opoziciju i građane, da prilagodi budžet stvarnim potrebama građana Valjeva, a ne partijskim interesima”, poručila je Bogićević.
Jakovljević: “Kapitalni projekti – spisak lepih želja, bez koristi za građane Valjeva”
Odbornik “Svanuća” Nemanja Jakovljević ukazao je da gradonačelnik Valjeva Lazar Gojković do danas nije podneo izveštaj o svom radu, iako je dužan da to uradi i prema Poslovniku i prema Statutu grada Valjeva, uz obavezu da o radu izveštava najmanje jednom godišnje. Kao primer odnosa gradske vlasti prema odgovornosti i budžetu građana, naveo je i rad skupštinskih komisija. Govoreći o sednici Komisije za društvene delatnosti, rekao je da je “samo 5 od 11 direktora bilo prisutno”, ocenjujući da je to “nazapamćeno” i da jasno pokazuje odnos vlasti i rukovodilaca javnih ustanova prema obavezama koje imaju.
Jakovljević se osvrnuo i na odluke Gradskog veća, posebno na preporuku da se duplo naplaćeni računi “Vidraka” za avgust vode kao akontacija ili pretplata građana, ističući da “Svanuće” smatra da je to “protivzakonito” i da predstavlja “ogromnu štetu” koju će pretrpeti građani Valjeva. Kao dodatni primer naveo je i slučaj nezakonitog postavljenja vršioca dužnosti načelnika Gradske uprave, nakon čega je Gradsko veće, kako je rekao, “naprasno promenilo tu odluku”.
“Ako sve te činjenice imamo u vidu, kako možemo da mislimo da je gradska vlast ozbiljno planirala ovaj budžet i kako će ga trošiti”, upitao je Jakovljević, navodeći da su “koristi od prethodnog budžeta”, prema njegovim rečima, bile Suvoborska ulica koja je “blokirana više od godinu dana”, kreditno zaduženje od 77 miliona dinara za Divčibare, “najzagađeniji grad u Evropi”, kao i stanje u kome je gra “nikad prljaviji i neuređeniji”. Posebno je ukazao na činjenicu da Valjevo i dalje nema Plan razvoja, postavljajući pitanje “na osnovu čega je uopšte rađen budžet ako ne postoji Plan razvoja grada Valjeva”.
Govoreći o kapitalnim projektima, Jakovljević je naveo da se oni iz godine u godinu prepisuju, bez jasnih rokova, odgovornosti i stvarnih rezultata. Kao primere je naveo projekat rekonstrukcije i dogradnje Opšte bolnice u Valjevu, čija je prva faza procenjena na 97 miliona dinara, ali se, kako je rekao, “ne može uraditi već godinu i nešto dana”, zatim rekonstrukciju Suvoborske ulice sa probijenim rokovima, kao i projekat izgradnje fekalne kanalizacije sa postrojenjem za preradu otpadnih voda, vredan gotovo 250 miliona dinara, koji se u praksi, prema njegovim rečima, svodi na “915 metara puta na Divčibarama”. On je pomenuo i najavljenu rekonstrukciju Hale sportova, vrednu više od 236 miliona dinara, zapitavši se da li bi bilo možda svrsishodnije ulagati u halu započetu kod fabrike Gorenje i Poljoprivredne škole.
“Sve u svemu, jedan spisak lepih želja što se tiče kapitalnih projekata. Sudeći po dosadašnjem iskustvu, građani Valjeva neće imati nikakav benefit niti povećanje kvaliteta života”, zaključio je izlaganje Jakovljević.
Milosavljević: “Apotekarska ustanova troši više nego što grad zaradi”
Govoreći o tačkama dnevnog reda 12. sednice Skupštine grada Valjeva, odbornik “Svanuće” Gordan Milosavljević ukazao je na to da među programima poslovanja javnih preduzeća i ustanova za 2026. godinu “jedino nema programa poslovanja Apotekarske ustanove Valjevo”. “Verovatno je direktorica bila veoma zauzeta šetnjom po gradu i sređivanjem dokumentacije Apotekarske ustanove u Prešernovoj BB, za koju niko u toj ulici ne zna da postoji, pa nije stigla da uradi program poslovanja ustanove u kojoj je postavljena za direktora i prima platu veću od plate gradonačelnika”, kazao je Milosavljević.
Podsetio je da je Apotekarska ustanova praktično ugašena u vreme prethodnog rukovodstva grada, dok je grad kasnije izdao poslovni prostor bivših apoteka privatnom zakupcu, čime mesečno prihoduje 531.308 dinara, odnosno oko 6,37 miliona dinara godišnje. Istovremeno, kako je naveo Milosavljević, ustanova danas ima tri zaposlena, kao i po tri člana Upravnog i Nadzornog odbora, iako “već dve i po godine apsolutno ne radi ništa”.
“Uprkos nepostojanju programa rada, predlagač budžeta planirao da u 2026. godini izdvoji 14 miliona dinara za poslovanje Apotekarske ustanove”, ukazao je Milosavljević.
Govoreći o troškovima Apotekarske ustanove, naveo je da je u 2024. godini iz budžeta grada bilo izdvojeno 8,56 miliona dinara, najvećim delom za zarade i naknade zaposlenih, kao i za različite ugovorne usluge. Prema programu rada za 2025. godinu, izdvajanja su povećana na 13,5 miliona dinara, uz značajan rast troškova za plate, administrativne, kompjuterske i stručne usluge. Prema predlogu budžeta za 2026. godinu, kako je rekao, ponovo je planirano 14 miliona dinara, od čega 8,2 miliona za zarade, 2,12 miliona za usluge po ugovoru i 3,1 milion dinara za zalihe robe za prodaju.
“Građani Valjeva, ostavljam vama da sami izvedete zaključak kada uporedite izdvajanja iz budžeta grada za takozvani rad Apotekarske ustanove Valjevo od 14 miliona dinara i prihod grada od izdavanja poslovnog prostora koji iznosi svega 6,37 miliona dinara godišnje”, poručio je Milosavljević.
Nedeljković: “Budžet mora služiti građanima, a ne rasipanju novca”
Govoreći o strukturi budžeta grada Valjeva za 2026. godinu, odbornica “Svanuća” Jasminka Nedeljković istakla je da se većina budžetskih prihoda puni direktno iz džepova građana, zbog čega oni imaju pravo da znaju kako se njihov novac troši. “Nosioci vlasti izabrani su da raspoređuju novac građana za potrebe tih građana, a ne za arčenje novca i oni imaju obavezu da budžet troše racionalno i u interesu građana”, rekla je Nedeljković,
Ona je navela da je budžet za 2026. godinu planiran u iznosu od 6,2 milijarde dinara i da je problem u tome što grad i dalje nema osnovni strateški dokument. “Da bi novac mogao da bude bolje upotrebljen, potrebno je da grad ima Plan razvoja. Podsetiću da je Statutom grada još 2021. godine predviđena obaveza izrade Plana razvoja, koji do danas nije donet”, kazala je Nedeljković.
Posebno se osvrnula na troškove osvetljenja, navodeći da se kao ušteda predstavlja iznos od 96 miliona dinara, iako je stvarna situacija, prema njenim rečima, suprotna.
“Osvetljenje nas košta 96 miliona više nego što nas je koštalo pre nego što je stupio na snagu ugovor o javno-privatnom partnerstvu”, rekla je Nedeljković, navodeći da je za javnu rasvetu u budžetu za 2026. godinu planirano 152 miliona dinara, što je 10 miliona više nego prethodne godine.
Ona je ukazala i na problem gradske imovine koja se ne koristi i ne evidentira, uključujući učešće grada u kapitalu pojedinih preduzeća do kojeg je došlo konverzijom dugova. Kao jedan od primera navela je “Krušik”, gde je, kako je rekla, učešće grada “preko 820 miliona dinara u kapitalu”, ali bez predstavnika grada u organima upravljanja. Govoreći o “Lasti”, upozorila je da grad ima imovinu u toj firmi u iznosu od 14 miliona dinara, ali da nije jasno da li će gradski organi reagovati u slučaju stečaja.
“Postoji mogućnost da ostanemo i bez nove autobuske stanice zato što je grad tada ustupio tadašnjoj “Streli” oko 4,5 hektara zemljišta da napravi autobusku stanicu koja je bila gradska stanice. Da li su učestvovali još u finansiranju, o tome nemamo podatak, ali u svakom slučaju to zemljište koje čine četiri parcele koje su ustupljene bi se napravila nova autobuska stanica. Kada je “Lasta” preuzela “Strelu” oni su jednostavno preuzeli stanicu i svu imovinu. Kakva će biti sudbina tih parcela koje su u vlasništvu grada kada “Lasta” bude otišla u stečaj. Da li će Valjevo da ostane bez imovine? Mi zahtevamo da Javno pravobranilaštvo ispita ove podatke, da potraži dokumentaciju o tome i da ispravno reaguje”, istakla je Nedeljković.
Ona je navela i podatke o dugovanjima pojedinih preduzeća prema gradu, uključujući dug “Krušika” od 167 miliona dinara, “Srbijanke” u stečaju od preko 28 miliona, kao i firmi iz sistema “Vujić” u ukupnom iznosu od oko 119 miliona dinara.
“Ovaj budžet bi mogao da izgleda mnogo povoljniji kada bi se koristila sva imovina grada, bilo da se daje u zakup, bilo da se učestvuje u odlučivanju u firmama u kojima grad ima učešće u kapitalu”, poručila je Nedeljković.
