Zavod za javno zdravlje Valjevo izdao je saopštenje za javnost sa preporukam kako se zaštititi tokom visokih temperatura. Poseban oprez savetuje se najmlađima, starijima, hroničnim bolesnicima i svima koji rade ili borave na otvorenom. Visoke temperature, naročito kada su praćene visokom vlažnošću vazduha, slabim strujanjem vazduha i jakim sunčevim zračenjem, mogu dovesti do dehidracije, toplotne iscrpljenosti, pogoršanja hroničnih bolesti, ali i ozbiljnih stanja poput toplotnog udara, upozoravaju iz Zavoda za javno zdravlje Valjevo.
U nastavku prenosimo saopštenje Zavoda za javno zdravlje Valjevo u celini:
“Visoke temperature i produženi periodi veoma toplog vremena mogu ozbiljno uticati na zdravlje. Rizik je veći kada su vrućine praćene visokom vlažnošću vazduha, slabim strujanjem vazduha i intenzivnim sunčevim zračenjem.
Posebno su osetljiva mala deca, starije osobe, trudnice, hronični bolesnici, osobe sa prekomernom telesnom težinom, kao i ljudi koji rade, vežbaju ili duže borave na otvorenom. Ugrožene su i osobe koje borave u nedovoljno provetrenim i neadekvatno rashlađenim prostorijama.
Pravovremena primena jednostavnih mera zaštite može sprečiti dehidraciju, toplotnu iscrpljenost, pogoršanje hroničnih bolesti i druga ozbiljna stanja izazvana vrućinom.
Kako vrućina utiče na organizam
Organizam se tokom visokih temperatura rashlađuje znojenjem i širenjem krvnih sudova. Ukoliko se izgubljena tečnost ne nadoknađuje, mogu se javiti žeđ, suva usta, slabost, malaksalost, vrtoglavica, glavobolja, pad krvnog pritiska i otežana koncentracija.
Vrućina može dovesti i do oticanja nogu, bolnih mišićnih grčeva, ubrzanog ili nepravilnog rada srca, poremećaja funkcije bubrega i pogoršanja srčanih i respiratornih oboljenja. Dugotrajno izlaganje sunčevom zračenju povećava rizik od opekotina, oštećenja kože i očiju.
Posebnu opasnost predstavlja toplotni udar, koji nastaje kada organizam više nije u stanju da održava normalnu telesnu temperaturu. To je životno ugrožavajuće stanje koje zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Preporuke za bezbedno ponašanje:
Izbegavajte direktno sunce
Ne preporučuje se duži boravak na otvorenom u najtoplijem delu dana, približno od 10 do 17 časova. Ova preporuka je naročito važna za decu, trudnice, starije osobe i hronične bolesnike.
Ukoliko je izlazak neophodan, krećite se u hladu, nosite laganu i široku odeću svetlih boja, šešir ili kapu i naočare sa UV zaštitom. Fizičke aktivnosti i teže poslove planirajte u ranim jutarnjim ili kasnijim večernjim satima.
Osobe koje rade na otvorenom treba češće da prave pauze u hladu, redovno piju vodu i, kad god je moguće, smanje intenzitet rada tokom najveće vrućine.
Redovno unosite tečnost
Tečnost treba piti tokom celog dana, a ne tek kada se javi osećaj žeđi. Najbolji izbor je voda, dok se mogu koristiti i nezaslađeni napici bez kofeina i alkohola.
Kada izlazite iz kuće, ponesite flašicu vode. Izbegavajte alkohol, veće količine kafe, energetska pića i veoma zaslađene napitke, jer mogu doprineti gubitku tečnosti.
Starije osobe često imaju slabiji osećaj žeđi, pa ih treba redovno podsećati da piju vodu. Osobe kojima je zbog srčanog, bubrežnog ili drugog oboljenja ograničen unos tečnosti treba da se pridržavaju saveta svog lekara.
Birajte lakše obroke
Tokom vrelih dana preporučuju se manji i češći obroci. Prednost treba dati sezonskom voću i povrću, laganim supama i lako svarljivim namirnicama.
Izbegavajte tešku, masnu, prženu, preterano slanu i obilnu hranu. Namirnice čuvajte na odgovarajućoj temperaturi, jer se tokom visokih temperatura povećava rizik od njihovog kvarenja.
Rashlađujte organizam postepeno
Tuširajte se ili kupajte u mlakoj vodi. Za osvežavanje možete koristiti vlažne peškire, obloge ili kupku za stopala.
Izbegavajte nagli prelazak iz veoma toplog okruženja u preterano rashlađenu prostoriju, kao i naglo ulaženje u veoma hladnu vodu. Takve temperaturne promene predstavljaju dodatno opterećenje za srce i krvne sudove.
Rashladite prostor u kojem boravite
Tokom noći i ranih jutarnjih časova otvorite prozore i omogućite strujanje svežijeg vazduha. Kada spoljna temperatura počne da raste, zatvorite prozore, spustite roletne i navucite zavese na strani izloženoj suncu.
Ukoliko koristite klima-uređaj, držite vrata i prozore zatvorenim i izbegavajte direktno izlaganje hladnom vazduhu.
Oprez u vozilima
Pre ulaska u vozilo koje je bilo parkirano na suncu otvorite vrata i prozore i sačekajte da se unutrašnjost provetri. Temperaturu u vozilu snižavajte postepeno i izbegavajte direktno usmeravanje hladnog vazduha ka licu i grudnom košu.
Decu, starije i nemoćne osobe, kao ni kućne ljubimce, nikada ne ostavljajte same u zatvorenom vozilu, čak ni na kratko i kada je vozilo parkirano u hladu.
Temperatura u vozilu može veoma brzo dostići vrednosti koje ugrožavaju život.
Vodite računa o najosetljivijima
Redovno obilazite starije osobe, hronične bolesnike, teško pokretne osobe i one koji žive sami. Proverite da li imaju dovoljno vode, da li je prostor u kojem borave rashlađen i da li imaju zdravstvene tegobe.
Malu decu ne izvodite napolje u najtoplijem delu dana i ne izlažite ih direktnom suncu. Tečnost im nudite češće, u manjim količinama.
Kućnim ljubimcima obezbedite svežu vodu i hladovinu. Ne izvodite ih u šetnju po najvećoj vrućini niti po vrelim površinama.
Preporuke za hronične bolesnike
Hronični bolesnici treba redovno da primenjuju propisanu terapiju i prate svoje zdravstveno stanje. Pojedini lekovi, posebno oni za snižavanje krvnog pritiska i pojačano izlučivanje tečnosti, mogu uticati na prilagođavanje organizma vrućini.
Terapiju ne treba samostalno menjati ili prekidati. U slučaju nedoumice potrebno je obratiti se izabranom lekaru.
Lekove čuvajte u skladu sa uputstvom proizvođača, zaštićene od sunca i visokih temperatura.
Prepoznajte znake upozorenja
Na dehidraciju ili toplotnu iscrpljenost mogu ukazivati jaka žeđ, suva usta, slabost, vrtoglavica, mučnina, glavobolja, pojačano znojenje, ubrzan rad srca, mišićni grčevi i otežana koncentracija.
Osobi sa ovim simptomima treba pomoći da pređe u hlad ili rashlađenu prostoriju, da miruje i postepeno pije vodu. Odeću treba olabaviti, a telo rashlađivati vlažnim oblogama i mlakom vodom.
Ukoliko se jave veoma visoka telesna temperatura, konfuzija, nesuvisao govor, poremećaji vida, grčevi ili gubitak svesti, odmah pozovite hitnu medicinsku pomoć. Osobu premestite na hladnije mesto, uklonite suvišnu odeću i započnite postepeno rashlađivanje. Osobi sa poremećajem svesti ne treba davati hranu, tečnost ili lekove.
Zavod za javno zdravlje Valjevo apeluje na građane da tokom trajanja visokih temperatura prate zvanična upozorenja i preporuke nadležnih institucija. Odgovorno ponašanje, redovan unos tečnosti, izbegavanje direktnog sunca i briga o najugroženijima predstavljaju najvažnije mere za očuvanje zdravlja tokom letnjih vrućina.”
