U Modernoj galeriji Valjevo u subotu je svečano otvarena izložba crteža Dobrija Stojanovića. Izloženi opus čine trideset četiri crteža nastala u periodu od 1986. do 2025. godine, pet blokova crteža izvedenih tokom umetnikovog studijskog boravka u Španiji i jedan blok uobličen u Beogradu.
Marija Đurić, direktorka Moderne galerije Valjevo, podsetila je na otvaranju ove izložbe da je rad Dobrija Stojanovića ovdašnjoj javnosti poznat kroz izložbu „Magija crteža“, koja je bila postavljena u Modernoj galeriji pre tri godine. Prisutne je upoznala sa biografskim podacima o autoru, njegovom školovanju i radu, postignućima…
„Pored slikarstva i crteža, bavi se mozaikom i teorijom umetnosti. Dobitnik je 17 jugoslovenskih i šest međunarodnih nagrada za crtež i grafiku, od toga četiri Grand prija. Dobitnik je izuzetne Vukove nagrade za 2025. godine. O Dobrijevom radu napisano je preko 200 prikaza, eseja, likovnih kritika i novinskih članaka u domaćoj i stranoj štampi u periodu od 1972. do 2023. godine. Izlagao je 39 puta samostalno u zemlji i inostranstvu. Učastvovao je na 303 izložbe kolektivne u zemlji i inostranstvu“, navela je Marija Đurić.
Poseban ton otvaranju dalo je nadahnuto izlaganje istoričarke umetnosti Bojane Miljković, poreklom iz Valjeva, koja je pokazala vrhunsko poznavanje Stojanovićevog višedecenijskog opusa. Njen nastup nije bio suvoparan stručni govor, već duboko proživljena analiza koja je povezala filozofiju, istoriju umetnosti i Dobrijev lični senzibilitet. Na samom početku zahvalila se Mariji Đurić i Jeleni Matić iz Moderne galerije, ocenivši tu ustanovu kulture kao prostor u kom je sloboda zagarantovana, i za napisano i za izrečeno…
Dobri Stojanović je, kako je ocenila, par excellence primer autentične stvaralačke egzistencije, jedna tiha egzistenciuja koja potpuno izbegava tržišne norme, kolekcionarske impulse, ćudi, umetničke tendencije…
U nameri da da najprecizniji opis postupka, ali i kredo čitavog Stojanovićevog stvaralaštva, Miljkovićeva se oslonila na zapise samog autora koji svedoče o njegovom radu duže od pola veka, a u kojima otkriva svoju opsednutost čovekovom sudbinom i posmatranjem čoveka kao glavnog stuba postojanja.
„Moj rad nema nikakvu poruku. Uvek sam želeo da prikazujem stvari što neposrednije i što istinitije. Spoj emocionalnog sa racionalnim. Pokušavam da uhvatim trenutak ljudske muke. Napregnutost, očaj, bol, grč, strast. Hvatam trenutak ljudskog prisustva i njegovu suštinu, ne prikazujući punu fizičku celinu ljudske figure ili predmeta. Ja malo izobličavam, deformišem lik i figuru čoveka kako bih otkrio njihovu suštinu”, reči su Dobrija Stojanovića.
Miljkovićeva se osvrnula i na tehniku, ocenjujući crtež kao kost slike, njenu suštinu, pozivajući se i na Leonarda da Vinčija koji je slikarstvo delio na dva dela, crtež i senku, pri čemu je crtež je toliko izuzetan da ne obrađuje samo dela prirode, već beskrajno više od onoga što priroda stvara.
„Dobri Stojanović, koji izuzetno poštuje Da Vinčija, daje napise o crtežu kao činu neposrednog izraza, činu mišljenja iz razrešenja unutrašnje napetosti, najiskrenijoj opservaciji o duhovnim, društvenim i životnim situacijama svog vremena’. Crtež je mnogo više od nekog početnog impulsa, neke impresije, koja tek nešto uzgred najavljuje, mnogo više od neke heteronomne vazalnosti nečega što tek treba da se pojavi možda kao slika, neka potencijalnost. Crtež je nešto autonomno i profetsko, nešto budućnošću bremenito. U njemu je sadržana sentimentalnost te prvotnosti, stvaralačke, ali i diskurzivnost celovitosti. Crtež je jedna intelektualna kategorija par excellans. Crtež nije za neznance. To je jedna elitistička kategorija”, navela je Bojana Miljković, autorka teksta u katalogu izložbe „Dobri Stojanović – sećanja na tradiciju”.
Sam umetnik, Dobri Stojanović, u emotivnom obraćanju publici, otkrio je da mu je najveće priznanje u karijeri stiglo upravo od osnivača ove galerije, Ljube Popovića.
„Naš i francuski veliki slikar Ljuba Popović govorio je da moji radovima, slike i crteži dotiču medijalu. To mi je možda najljepše priznanje i od onih svetskih nagrada. Milanom Komnenićem i on su me uvrstili u program Moderne galerije. Ova moja izložba čekala je malo duže, i zahvaljujući direktorki Mariji Đurić i Jeleni Matić ova izložba je otvorena”, rekao je Dobri Stojanović uz sve pohvale za mladu istoričarku umetnosti Bojanu Miljković, koja je osetila njegov rad.
Stojanović je naglasio da je njen tekst u katalogu izložbe nešto što je drugačije od svega do sada napisanog o njegovoj umetnosti, od svih dosadašnjih predgovora, kritika, intervjua koji su sa njim rađeni i sa velikim zadovoljstvom otkrio podatak da Moderna galerija Valjevo planira da taj tekst predloži za prestižno srpsko priznanje za likovnu kritiku i teorijsko primišljanje savremene vizuelne umetnosti, nagradu „Lazar Trifunović”, što je i sam podržao.
B. M.