Ovo je tekst za sve one koji su već potpisali peticiju da se zbog nove zgrade Biblioteke ne ruši park naspram Centra za kulturu preko Kolubare. Ovo je tekst i za sve one koji planiraju i razmišljaju da se za vikend okupe u tom istom parku, u znak protivljenja zaključku sa prethodne sednice lokalnog parlamenta da se pripremi inicijativa za početak izgradnje nove zgrade Biblioteke i to na lokaciji koja je već određena Planom generalne regulacije centra Valjeva.
“Savremena biblioteka je dnevna soba grada, centar za celoživotno obrazovanje, muzej knjige i kulturne baštine, riznica znanja, istraživački centar, resurs centar, prostor za boravak i druženje, informacioni centar grada, prostor za učenje, mesto za kulturna susretanja, i još mnogo toga, što će je činiti najznačajnijim javnim objektom i zbog čega zaslužuje najznačajnije mesto u gradu”, smatraju diplomirani inženjeri arhitekture Marija Mitrović i Vlastimir Čarnojević. Podaci i informacije koje su Valjevska posla dobila od ovih gradskih urbanista umnogome utiču na dalji tok razmišljanja na ovu temu, a trebalo bi i delanja.
Biblioteka je, kako navode, zamišljena kao objekat u planom definisanom gabaritu, sa podrumom, prizemljem i 2 sprata, eventualno sa galerijom u okviru visokog prizemlja, kote venca 12 metara, uz mogućnost korišćenja ravne krovne površine za sadržaje na otvorenom, bez dodavanja etaže. Pored Biblioteke, novi gradski trg čine i “Gradski trem”. Reč je o nadkrivenom javnom prostoru za manifestacije, prezentacije, pasivan odmor i prateću komercijalnu namenu. Planirana je i podzemna javna garaža, koja bi se nalazila ispod novog gradskog trga, zatim natkrivena zelena pijaca, gradski hotel i mnogi drugi sadržaji, uključujući i uređenje partera sa ozelenjavanjem, pratećim mobilijarom i neophodnom infrastrukturom. Kako bi se ovaj trg formirao planirano je i izmeštanje postojeće benzinske pumpe.
Ono što bi valjalo da se razjasni je da će se prema Planu generalne regulacije centra Valjeva za potrebe izgradnje Biblioteke zauzeti samo jedan deo travnate površine postojećeg parka. Drvored uz samu granicu korita neće biti diran, a privođenjem plana nameni, izmeštanjem pumpe i ukudanjem saobraćaja kroz ovu zonu, obezbediće se novi prostori namenjeni parternom uređenju i ozelenjavanju. I to je samo deo važnih podataka koje su nam saopštili ovi stručni ljudi iz Odeljenja za urbanizam, građevinsko zemljište, saobraćaj i zaštitu životne sredine.
Oni iznose podatke da se javna zelena površina, o kojoj se polemiše, trenutno nalazi na 60.5 ari, a da parcela namenjena za zgradu Biblioteke prema planu iznosi tek 12 ari, dok celokupna planirana površina novog gradskog trga koji je zamišljen da se uradi na tom mestu čak 135,4 ara. Dakle, Bibliotekina nova zgrada bi zauzimala tek jedanaesti (i kusur) deo planirane površine novog gradskog trga. Što automatski može da eliminiše priču da se ovde “bira” između parka i Biblioteke. Ako ćemo po činjenicama koje se tiču aerozagađenja, koje je u uostalom bilo inicijalna kapisla za, možda, burnu i ishitrenu reakciju opozicije, onda bi se moralo reći da će čistijem vazduhu sigurno doprineti izmeštanje pumpe, ukidanje saobraćaja u tom delu grada, kao i dodatno ozelenjavanje, koji su i predviđeni ovim Planom generalne regulacije centra grada.
Prema tom planu, ta lokacija namenjena je za još detaljniju razradu arhitektonsko-urbanističkim konkursom. Ovde se svakako mora pomenuti delo arhitekte Miroslave Petrović Balubdžić i profesora Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Mihaila Timotijevića, koji su bili najbolje plasirani rad i otkupljeno rešenje na Kokonkursu za arhitektonsko-urbanističku razradu “PRIOBALJE KAO CENTAR” iz 2003. godine. Ono što se mora apostrofirati je da je samo deo njihovog idejnog rešenja korišćen u izradi planskog dokumenta “PLAN GENERALNE REGULACIJE CENTAR “.
“To konkursno rešenje rađeno 2003. godine nije i ne predstavlja konačan izgled objekta niti partera, već je kao analiza prostora i funkcija centralnih gradskih sadržaja bilo motiv u pozicioniranju i namenjivanju prostora prilikom izrade Plana generalne regulacije centar “. Konačan izgled objekta i rešenja partera biće predmet raspisivanja novog arhitektonsko-urbanističkog konkursa, ali i daljih razrada objekta u postupcima“, pojašnjavaju nam arhitekte Marija Mitrović i Vlastimir Čarnojević, koji je od starta uključen u idejna rešenja i urbanističke planove vezane za uređenje priobalja Kolubara i pravljenja novog gradskog trga.
Oni posebno ističu da nova zgrada savremene Biblioteke nije pozicionirana u tom prostoru da bi se taj prostor devastirao.
“Nije poenta u destrukciji, već u transformaciji prostora sa formiranjem novog gradskog trga”, tvrde gradski urbanisti Marija Mitrović i Vlastimir Čarnojević.,
Da podsetimo, nakon što je na predlog odborničke grupe SPS-a skupštinska većina prihvatila zaključak o pripremi inicijativa za početak izgradnje nove zgrade Biblioteke, i to na lokaciji koja je već određena Planom generalne regulacije centra Valjeva, usledila je reakcija dela opozicije (Stranka moderne Srbije) u vidu potpisivanja peticije da se park ne ruši, iako niko nije govorio o njegovom rušenju. Sve vreme kao razlog se ističe borba protiv aerozagađenja. Opozicija se od tada trudi da “spasi” drveće i zelenilo u tom parku, kako bi koliko-toliko imali šta da nam pročisti prekomerno zagađen vazduh. Kao da nas nekoliko stabala iz tog park deli korak samo od čistog vazduha… Čitava priča dodatno se rasplamsala na društvenim mrežama, zbog čega su brojni naši sugrađani ispoljili svoje negodovanje, nezadovoljstvo, pa čak i gnev. Situacija se toliko zakuvala da bi neko ko nije iz Valjeva pomislio da se park ruši koliko sutra, ako već nije srušen! Najavljeno je i okupljanje građana, čak i dece, tokom predstojećeg vikenda, kako bi se javno i van društvenih mreža pokazalo protivljenje uređenja ovog dela grada. Zbog svega navedenog i srdžbe koju ti građani osećaju i izražavaju, mislim da je neophodno da se javnost pre svega pažljivo, detaljno i stručno obavesti o svemu. A, tome treba da posluži i ovaj tekst, da se čuju činjenice, i to iz usta stručnjaka.
Na kraju valja postaviti nekoliko pitanja: zašto se javnost nije “digla” kada je Grad opozvao svoju odluku da se Biblioteci dodeli zgrada Doma vojske, zašto se u borbi protiv aerozagađenja građani ne bune protiv benzinske pumpe u centru grada, da li ta ista javnost zna da direktno utiče na budućnost jedne važne institucije (namerno ne pišem ustanove) koja je nezamenljivi čuvar znanja zanavek i koja je isključivo u službi budućih generacija?
