Rezultati mikrobiološke i fizičko-hemijske analize voda valjevskih reka, koje je krajem prošle godine objavila neformalna grupa VIVA (Vodene Inspektorke Valjeva) pokazali su da su reke našeg kraja vrlo zagađene i da predstavljaju opasnost za zdravlje ljudi. Kolubara, reka Kamenica na Divčibarama i Bukovska reka, površinske su vode u kojima gotovo da nema života. Voda Petničkog jezera, reke Obnica i Jablanica su na ivici zdravstvene i higijenske ispravnosti, Ljubostinja je biološki mrtva, a jedina reka koja odleva uprkos izazovima je Gradac. U svom Izveštaju o analizi kvaliteta površinskih voda na teritoriji Valjeva, VIVA je klasifikovala ekološki status reka na osnovu dobijenih rezultata nakon uzorkovanja vode, dala objašnjenje zagađenja, bavila se i mogućim uzrocima nastanka tog problema, njegovim uticajem na zdravlje, i na posletku dala predloge za smanjenje zagađenja površinskih voda u našem kraju.
Neformalnu grupu “Vodene inspektorke Valjeva”, skraćeno VIVA, čini pet naših sugrađanki, aktivistkinja koje su stručnjaci u svojim oblastima. To su Slađana Stanković – sanitarno-ekološki inženjer, Biljana Mladenović – diplomirani fizikohemičar, Zorica Vuković – diplomirani inženjer geologije, Mirjana Gavrilović Đorđević – diplomirani inženjer poljoprivrede i Slavica Pantić – diplomirana pravnica. One su u periodu septembar-oktobar 2022. godine uzela uzorke vode iz nekoliko reka na teritoriji Valjeva, kao i iz Petničkog jezera, a u tome su im pomagale učenice Sanitarnog smera Medicinske škole. Analizu mikrobiloških i fizičko-hemijskih parametara obavio je Zavod za javno zdravlje u Valjevu.
“Prvi uzorak je bio u Goriću, zahvaćena je voda iz reke Kolubare, pre izlivanja Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i posle njega, u jezovitom okruženju koje stvara nesanitarna gradska deponija. Rezultati analize uzoraka su ukazali da postrojenje u Goriću zagađuje Kolubaru. Vrlo loš kvalitet Kolubare u tom delu se pogoršao. Nakon izlivanja otpadnih voda iz postrojenja, Kolubara je iz četvrte prešla u petu, najlošiju klasu kvaliteta. Uzorak iz Kolubare uzet je u selu Šušeoka, kod ostataka metalnog mosta. Na mestu uzimanja uzoraka uočava se zamućena voda, tragovi ljudskih aktivnosti. Rezultati analize su pokazali da je voda najlošije, pete klase, zbog hemijske neispravnosti”, navode iz grupe VIVA.
Najneprijatnije iskustvo VIVA je imala prilikom boravka na Divčibarama i uzimanja uzoraka iz rečice Kamenice.
“Neverovatno je posmatrati da turisti i ljubitelji prirode borave i šetaju u dolini kojom protiče Kamenica, ne obazirući se na miris koji zaudara, kao i na izgled vode u Kamenici. Voda je zamućena, crna, siva, sa vidljivim ostacima materija koje se raspadaju. Turistički bum i ekspanzija gradnje hotela i turističkih objekata dovela je Kamenicu do smrti. Uzorak uzet iz ove reke je pokazao da je voda najslabije, pete klase. Analiza ukazuje na zagađenje vode reke Kamenice fekalijama i otpadnim vodama iz hotela, restorana, ugostiteljskih objekata i vikendica koje se nalaze u blizini”, ističu “Vodene Inspektorke Valjeva”.
Prema njihovim rečima, ružan utisak sa Divčibara moglo je samo da nadmaši uzimanje uzorka vode iz Ljubostinje, na lokaciji kod igrališta “Student”.
“Neveliki tok reke je potpuno zamućen, sive boje. Iz nepokošenih obala štrči svakojako smeće koje se svakodnevno odlaže. Analiza uzorka vode iz reke Ljubostinje pokazala je da se radi o vodi najslabijeg kvaliteta, V klase zbog fizičko-hemijske neispravnosti. Na osnovu povećanih vrednosti parametara kao što su amonijak, nitriti, fosfati, BPK5, fekalni koliformi i aerobni heterotrofi možemo zaključiti da zagađenje površinskih voda potiče od uliva otpadnih voda domaćinstava, septičkih jama, industrijskih postrojenja. Okolina pojedinih mesta na kojima je obavljano uzorkovanje govore kakav je kvalitet vode u blizini tih mesta. Vode IV klase se ne mogu koristiti za snabdevanje vodom za piće bez prethodnog tretmana koji podrazumeva: koagulaciju, flokulaciju, filtraciju i dezinfekciju, ali i unapređenih metoda tretmana. Površinske vode V klase kvaliteta ne mogu se koristiti ni u jednu svrhu. Te reke su mrtve”, napominju iz grupe VIVA.
Grupa VIVA se u izveštaju bavila i Akcionim planom za poboljšanje kvaliteta površinskih voda u Valjevu, kao i Izveštajem o monitoringu kvaliteta površinskih voda u našem gradu.
“Površinske vode u Valjevu sadrže otpadni materijal poreklom sa divljih deponija, ali i namernog odlaganja u rečni tok. Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Goriću ne prihvata ukupnu količinu otpadnih voda iz javne kanalizacije i neispravno je, zabeleženo je u Akcionom planu za poboljšanje kvaliteta površinskih voda u gradu Valjevu. Ovaj strateški dokument je izrađen bez učešća javnosti. Izveštaji o monitoringu kvaliteta površinskih voda u Valjevu koji su postavljeni na zvaničnu prezentaciju Grada Valjeva ukazuju da su analize obavljane bez vremenski jasnog plana, te da u izveštajima nije navedeno ni mesto ni vreme gde su uzimani uzorci vode. Javnost u Valjevu je slabo obaveštena o kvalitetu površinskih voda. Nadležni organi i službe nisu osigurale primenu Zakona o zaštiti voda, kao i drugih propisa koji garantuju bezbednost korišćenja vode i njen kvalitet”, navele su “Vodene inspektorke Valjeva”.
MOGUĆI UZROCI ZAGAĐENJA POVRŠINSKIH VODA
Iz grupe VIVA ukazuju da u Valjevu ne postoji registar izvora zagađenja.
“Osnovano verujemo da je za stanje površinskih voda u Valjevu i na Divčibarama odgovoran slab tretman otpadnih voda, zastarela i neispravna stanica za prečišćavanje otpadnih voda u Goriću. Grad se širi, ali ne postoji kanalizaciona mreža. Otpadne vode se ispuštaju direktno u vodotokove mimo propisa. Gradska uprava izdaje građevinske dozvole, iako ne postoji odgovarajuća komunalna infrastruktura, kanalizacija, kao što je to slučaj na Divčibarama. Iako zakoni zabranjuju zagađenje vode, inspekcijski organi ne sprovode nadzor i ne preduzimaju mere da primoraju zagađivače da poštuju propise”, tvrde iz VIVE.
“Vodene inspektorke Valjeva” smatraju da su građani Valjeva slabo obavešteni o problemima korišćenja zagađenih voda za navodnjavanje. Ukoliko se za navodnjavanje poljoprivrednih kultura koristi voda koja nije odgovarajućeg mikrobiološkog kvaliteta, nastaje rizik od narušavanja proizvodne sposobnosti zemljišta, akumulacije zagađivača u zemljištu i njihovog usvajanja od strane gajenih biljaka, upozoravaju naše sugrađanke iz VIVE. Sve to zajedno, kako ističu, vodi do smanjenja prinosa gajenih kultura, kvaliteta i nutritivnih svojstava proizvoda, a konzumiranje takvih proizvoda može predstavljati i potencijalni rizik po ljudsko zdravlje, s tim što poseban rizik nosi konzumiranje svežeg voća i povrća.
UTICAJ NA ZDRAVLJE
Najčešći uticaj na zdravlje iz zagađenih voda su oboljenja uzrokovana mikroorganizmima-koliformnimbakterijama, virusima, gljivicama i parazitima. Najčešći poremećaji su fekalno-oralne infekcije-ulazno mesto infekcije su usta, početak digestivnog trakta.
“Ove infekcije su obično jako burne, često sa težom kliničkom slikom. Neke vrste virusa -enterovirusi- mogu se naći u zagađenoj vodi, a oni spadaju u najčešće uzročnike crevnih oboljenja, pogotovu u letnjem periodu. Kupanjem u ovakvoj vodi takođe može može doći do crevnih infekcija kao što su bacilarna i amebna dizenterija, ali i do hepatitisa A, gljivičnih i parazitarnih oboljenja, konjunktivitisa, infekcija ušiju, nosa, kože. Pored ovog veliki uticaj na zdravlje ima hemijsko zagađenje voda koje predstavlja najznačajniji i najobimnijiizvor zagađenja”, pojašnjavaju “Vodene inspektorke Valjeva”.
PREDLOZI ZA SMANJENJE ZAGAĐENJA POVRŠINSKIH VODA U VALJEVU
Grupa VIVA dala je 5 predloga za smanjenje površinskih voda na teritoriji našeg grada.
1. Pokrenuti izradu Akcionog plana za zaštitu površinskih voda u Valjevu uz aktivno učešće javnosti, saglasno propisima i standardima koji se tiču građanske participacije
2. Razviti i primeniti plan monitoringa kvaliteta površinskih voda u Valjevu koji će osigurati praćenje kvaliteta ključnih površinskih voda
3. Sprovesti akciju informisanja javnosti o kvalitetu površinskih voda, posebno stanovnika koji koriste površinske vode za poljoprivredu
4. Osigurati primenu Zakona o zaštiti voda i drugih propisa koji regulišu upravljanje površinskim i otpadnim vodama
5. Pokrenuti kampanju za podizanje javne svesti o zagađenju površinskih voda i odgovornosti zagađivača
Izveštaj o analizi kvaliteta površinskih voda na teritoriji grada Valjeva nastao je kao deo je projekta “Ko to tamo zagađuje?”, koji zajedinički sprovode Mladi istraživači Srbije, Beogradska otvorena škola i Inžinjeri zaštite životne sredine uz finansijsku podršku Evropske unije, a u okviru projekta “Zeleni inkubator”.
M.P.M.
